ssk(scena svih kreativnih)

Konkurs za cetvrti medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks

2010-02-27T03:47:00.000-08:00

Konkurs za cetvrti medjunarodni festival za humor i satiru
"Milovan Ilic Minimaks'
Znajuci da je smeh najbolji lek,iz humanitarnih razloga
raspisuje se konkurs za Cetvrti medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u utorak 1. aprila 20010.godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".
. Konkurs je raspisan za aforizam, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.
Radove(NA SLOBODNE TEME) bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 2o. marta - u tri primerka pod sifrom. Resenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom. Bice dodeljene diplome i plaketa i , 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 20010".godine.Mole se autori da niposto ne salju radove na adresu Doma u Veterniku niti da ih zovu telefonom.
Radove treba slati iskljucivo na adresu:
Stojan Simic Krpica
(za konkurs Cetvrtog medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")
Marka Miljanova 18
21000 Novi Sad

Dodela nagrada Drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu" MIHAL BABINKA"

2010-02-21T07:39:00.000-08:00

Dodela nagrada Drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu" MIHAL BABINKA"

Dodela nagrada Drugog
medjunarodnog festivala za decu i omladinu" MIHAL BABINKA"

U okviru Scene svih kreativnih
u sredu 24.2.2010..godine u 17.25 sati
u Novom Sadu,u odelenju gradske biblioteke "Steva Sremac" (prekoputa Glavne poste) bice dodela nagrada Drugog
medjunarodnog festivala za decu i omladinu" MIHAL BABINKA"

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik), mr Nera Legac, i Stojan Simic Krpica.
Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje
i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).
u kategoriji do 3o godina
prvu nagrada za prozu dobila je Marina Liptak,studentica u Nitri u Slovackoj,rodjena u Selanci
a za poeziju Nemanja Arsovic iz Novog Sada

ostali

osnovna skola
poezija

prva nagrada Milena Jovanović V razred, OŠ "Vasa Pelagić", Leskovac
druga nagrada Jovanka Stankovic iz Kragujevca
treća nagrada Anja Vuleta III razred, OŠ "J.J.Zmaj" Sremska Kamenica

proza

prva nagrada Marko Jovic iz Nisa
druga nagrada Boris Maric iz Beograda
treća nagrada Divna Bačević VII razred, OŠ "J.J.Zmaj" Sremska Kamenica

Srednja škola

poezija
prva nagrada David Pavlovic iz Beorada
druga nagrada Filimon Mandić, Srednja elektrotehnička škola, IV razred, Novi Sad
treca nagrada Predrag Lukic iz Nisa
proza
prva nagrada Dragan Zaric iz Kragjevca
druga nagrada Stevan Markovic iz Banjaluke
treća nagrada Aleksandar Jerkić, Srednja elektrotehnička škola, III razred, Novi Sad

U kategoriji do 3o godina
POEZIJA
prva nagrada Nemanja Arsovic iz Novog Sada
druga nagrada Alojz Mrak iz Ljubljane
treca nagrada Ivana Kresic iz Zagreba

proza
prva nagrada Marina LIptak iz Nitre
druga nagrada Darko Koprivica iz Podgorice
treca nagrada Zoran Kotoveski

uz odgovarajuci program u kojem ce ucestovati Rajica Dragicevic
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic, mr Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

DODELA NAGRADA DRUGOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "Joan Flora"

2009-12-21T09:04:00.001-08:00

DODELA NAGRADA DRUGOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "Joan Flora"

U okviru Scene svih kreativnih
u utorak 22.12.2009.godine u 17.30 sati
u Novom Sadu,u odelenju gradske bibliote "Steva Sremac" (prekoputa Glavne poste) bice dodela nagrada Drugog
medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Joan Flora"

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),Dr
Ofelija Meza, mr Nera Legac, i Stojan Simic Krpica.
Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje
i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).

u kategoriji do 3o godina

prva nagrada dobila je Ivana Janjic,student cetvrte godine rumunskog jezika i knjizevnosti sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

druga nagrada za poeziju Danijela Kresic iz Zagreba
treca nagrada za poeziju Milan Garic iz Kragujevca

u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za poeziju-Jelena Pejic iz Doboja
druga nagrada za poeziju-Milica Pajic iz Subotice
treca nagrada za poeziju Dragana Kladar iz Novog Sada,iz Decjeg sela u Sremskoj Kemenici

posebna nagrada za poeziju Mladen Ivanovic iz Nisa

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za poeziju Viktorija Misljevic iz Nisa
druga nagrada za poeziju Pavle Pesic iz Varvarina
trecanagrada -za poeziju Milan Krpovic iz Sremske Kamenice

posebna nagradu -za poeziju Mladen Ivanovic iz Nisa

proza

u kategoriji do 30 godina

druga nagrada za pricu -Marjan Skof iz Ljubljane
treca nagrada za pricu Dragana Jankovic iz Podgorice
u kategoriji srednjoskolaca

prvanagrada za pricu -Aleksadra Andjelic iz Beograda

druganagrada za pricu -Ana Stojanovska iz Skopja
trecu nagradu za pricu- Semezdin Husic iz Sarajeva

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za pricu -Milica Rajovic,Savino selo
druga nagrada za pricu -Andrea Ruskai,Sremska Kamenica
treca nagrada za pricu Tanja Stevanov iz Novog Sada
pobna nagrada za humoristicku pricu Andjela Igic iz Nisa

Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome
uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati prof.dr.Ofelija Meza,
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,mr Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Jasna Djukic,Stojan Simic

Konkurs za Drugi medjunarodni festival Janos Siveri

2009-12-14T13:59:00.002-08:00

Konkurs za Drugi medjunarodni festival Janos Siveri

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih madjarskih pesnika u Vojvodini Janosa Siverija,

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Drugi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina "Janos Siveri” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)

odnosno postom (obicnom)

Drugi međunarodni festival poezije
"Janos Siveri"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 20.1.2009.u tri primerka(koji salju postom),(a u jedan primerak koji salju emailom) punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.

Dodela diploma i plaketa bice krajem januara 2009.godine u u OS "Sandor Petefi" u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Mеђународна награда за креативност особа са инвалидитетом Јелени Средановић

2009-12-14T13:59:00.001-08:00

Mеђународна награда за креативност особа са инвалидитетом Јелени Средановић jeуручена у петак 11.12.2009.године у 18 сати у Градској библиотеци у Новом Саду,у организацији Сцене свих креативних.Награду ће доделити прослогодишњи добитник Ненад Јовићевић.Награда се додељује према идеји Стојана Симића Крпице уз подрску мр Јована Михајила и мр Нере Легац,а састоји се из дипломе и плакете,добитник бира следећег добитника,нема жирирања ни лобирања.

Јелена Средановић рођена 10.04.1982. године у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности, на групи за графику, у класи проф. Зорана Тодовића, у Новом Саду. Била је стипендиста Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка. Добитник је стипендије аустријске организације Култур-Контакт за похађање међународне летње академије у Салзбургу у класи професора Хеле Берент.

Добитник 2. награде на међународној изложби Награда Валтер Кошатски 2009 у Музеју модерне уметности у Бечу (МУМОК). По позиву кустоса Божидара Зринског излагала је на овогодишњем 28. Међународном графичком бијеналу у Љубљани. Приредила је више самосталних и учествовала на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству од којих су најзначајније изложбе у Куенки, Фрехену, Бангкоку и Бечу. Запослена на Академији уметности у Новом Саду на катедри за графику као истраживач приправник. Члан удружења ликовних уметника Војводине.

Самосталне изложбе:

2010. Галерија “Elisabeth Michitsch”, Беч

2009. Галерија Дома културе Чачак, Чачак

2008. Галерија савремене уметности Ниш - Салон 77, Ниш

Галерија Графички колектив, Београд

2007. Галерија УЛУВ-a, НовиСад

Галерија Исидора, Нови Сад

Галерија Да, Нови Сад

2000. Галерија Исидора, Нови Сад

1999. Галерија Исидора, Нови Сад

Колективне изложбе - избор

2009. 28. Међународни графички бијенале Љубљана, Матрица: нестабилна реалност, Међународни графички ликовни центар, Љубљана

Импакт 6 – Мултидисциплинарна графичка конференција, Бристол

Награда Валтер Кошатцки 2009, МУМОК- Музеј модерне уметности, Беч

Мајска изложба графике, Галерија Графички колектив, Београд

Друго међународно бијенале Бангкок, Сипакорн универзитет, Бангкок

Српска графика данас, Продајна галерија Београд, Београд; Салон-77, Ниш

43. Ликовни сусрет под називом Савремени медији и уметничка графика, Модерна галерија Ликовни сусрет, Суботица

”Printing as an event”, Галерија Ворторост, Лајпциг

2008. Инграфика први фестивал савремене графике, Куенка

Међународно тријенале графике Фрехен, Кунстферајн Фрехен (Kunstverein Frechen), Фрехен

Мајска изложба графике, Галерија Графички колектив, Београд

Бијенале студентске графике, Галерија Дома културе Студентски град, Нови Београд

2007. Мајска изложба графике, Галерија Графички колектив, Београд

2006. 55. Годишња изложба чланова СУЛУВ-a, Нови Сад

Мајска изложба графике, Галерија Графички колектив, Београд

Изложба графика класе проф. Зорана Тодовића у Дому културе Студентски град у оквиру циклуса Професор и његови студенти, Нови Београд

2005. Изложба Мале графике, Галерија Графички колектив, Београд

Међународна изложба мале графике, Музеј Флореан, Баја Маре

Међународно бијенале минијатуре, Никшић

XXV. Међународна изложба мале графике Кадакес, Барселона

Изложба мале графике Леседра мини принт, Софија

Међународна изложба мале графике, Сарајево

Бијенале студентског цртежа Србије и Црне горе, Дом културе Студентски град, Нови Београд

2004. Изложба Мале графике, Галерија Графички колектив, Београд

2003. Изложба цртежа у оквиру циклуса Професор и његови студенти, Дом културе Студентски град, Нови Београд

2002. Групна изложба студената класе Хеле Берент Цртеж као простор-Простор цртежа, Салзбуршка тврђава, Салзбург

Публикације:

2010. Критична маса- графика иѕа ивице (Critical mass - Printmaking beyond the edge), Ричард Нојц (Richard Noyce), A&C Black London

Награде/признања

2009. - Награда 38. Новосадског салона, Галерија Рајка Мамузића, Нови Сад

- 2. награда на међународној изложби Награда Валтер Кошатски 2009, МУМОК – Музеј модерне уметности, Беч

- Награда Универзитета у Новом Саду за постигнуте врхунске резултате у уметничким активностима 2006/2007

Dodela medjunarodne nagrade za kreativnu sintezu arhitekti Dubravki Djukanovic u cetvrtak

2009-12-14T13:57:00.000-08:00

Dodela medjunarodne nagrade za kreativnu sintezu arhitekti Dubravki
Djukanovic u cetvrtak 10.12.2009.godine u 19 sati
U okviru Scene svih kreativnih u cetvrtak 10.12.2009.godine u 19 sati u
Cercilu u Pasicevoj 25 bice dodijeljena medjunarodna nagrada za kreativnu
sintezu arhitekti Dubravki Djukanovic koju ce uruciti njen prvi dobitnik
arhitekta Miroslav Krstonosic.nagradu je ustanovio Stojan Simic Krpica uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac.Dobitnik bira sledeceg,nema ziriranja ni
lobiranja. Scena svih kreativnih nagradom za kreativnu sintezu
izdvaja stvaraoce s posebnim multikreativnim pristupom u radu.
Istaknuta projektantkinja Dubravka Djukanovic u svojim delima donosi snazan
arhitektonski i enterijerski izraz, uvekobogacen licnim umetnickim stavom.
Njena monografija "Srpske crkve u Backoj u 18.i 19.veku" primer je
vanrednogpoznavanja arhitekture,

MSc Dubravka Đukanović dia

1990. godine diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i za najbolji diplomski rad iz oblasti unutrašnje arhitekture izrađen i odbranjen te godine nagrađena iz fonda arh. Danica Kojić. Na istom fakultetu 2005. godine odbranila magistarsku tezu iz oblasti Zaštita revitalizacija I proučavanje graditeljskog nasleđa.

Profesionalni rad u oblasti arhitekture započela 1989. godine. Od 1991, kada se zaposlila u Opštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, usavršava se u oblasti zaštite kulturnih dobara. 1992. godine je položila Stručni konzervatorski ispit za rad na spomenicima kutlure, a 1993. Stručni ispit propisan za dipl inž arhitekture. Godine 1998. prelazi na mesto stručnog saradnika u Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Petorvaradina, gde radi do 2001. godine. Od 2001. do 2005. godine, kao pomoćnik direktora za projektovanje, vodi projektni biro AD PRO-ING iz Novog Sada. Godine 2004. Završava Napredni kurs iz oblasti upravljanja projektima i dobija Povelju Kapetan Miša Anastasijević za najbolju poslovnu ženu Vojvodine. Od 2005. godine vodi sopstveni Studio za projektovanje i dizajn „Studio D’ART“, od kada je angažovana i kao Project manager od strane National Bank of Greece - NBG Group, Vojvoođanska banka a.d. – NBG Group Greece i Sportina group, Slovenia. Olukom žirija časopisa „Kuća stil“ enterijer kuće u Sremskoj Kamenici, autora D.Đ, je uvršten u jedan od 10 najboljih enterijera izvedenih u Srbiji tokom 2007. i 2008.godine.

Paralelno sa radom u sturci, od 1999. godine angažovana je kao stručni saradnik na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, na predmetu Graditeljsko nasleđe, očuvanje i zaštita, kao Rukovodilac vežbanja i predavač. Od 2005. godine na istom fakultetu zaposlena je na mestu asistenta. Školske 2005/2006. pored rada na matičnom predmetu, tokom letnjeg semestra, vodila nastavu na predmetima Graditeljsko nalseđe, očuvanje i zaštita i Razvoj arhitekture i građene sredine I i II.

Reference sticala iz oblasti: projektovanja (1993-2009. odgovorni projektant za izradu preko 100 projektno-tehničkih dokumentacija za izgradnju stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata i uređenje enterijera), obnove i zaštite kulturnih dobara (1984-2009. odgovorni inženjer na izradi konzervatorsko-restauratorskih projekata i vođenju stručnog nadzora nad obnovom i revitalizacijom spomenika kulture) i upravljanja projektima (2000-2009. kao rukovodilac stručnog tima učestvovala u realizaciji niza projekata u oblasti izrade PTD ili izgradnje objekata investicione vrednosti do 20 mil.eura).

U periodu od 1993. do 2009. autor niza članaka u stručnoj i naučnoj literaturi, koautor jedne stučne publikacije i autor knjige „Srpske pravoslavne crkve XVIII i XIX veka u Bačkoj“. Izlagala na kolektivnim izložbama u okviru Salona arhitekture i bila autor arhitektonskog rešenja jedne muzejske izložbe. Arhitektonske realizacije u više navrata predstavljane u domaćim stručnim časopisima. Autorski rad predstavljen na izložbi „Autori, dela i metodi u srpskoj arhitekturi na prelomu vekova“, Bgd. 2005.

Član više stranih i domaćih strukovnih organizacija i udruženja – ICOMOS, DKS, Serbia Nostra, DANS.

Majka dve devojčice, Simone i Ivone.

Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" Liviusu Pavlovu Kudzi

2009-09-28T06:07:00.001-07:00

Andrla Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" Liviusu Pavlovu Kudzi

Medjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" ustanovljena je prema ideji i na inicijativu knjizevnika Stojana Simica Krpice ,uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom i mr Nerom Rikic-Legac u cilju razvijanja multikreativnosti i o znaku postovanja i secanja na multikreativnog umetnika Branka Andrica Andrlu..Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja. Proslogodisnji dobitnik Vladimir Nedeljkovic je kao prvi dobitnik Andrline nagrade izabrao Livijusa Pavlova Kudzu kao drugog dobitnika.

ISTERIVANJE BESNIH GLISTA
Neki ljudi prosto strce i ne pristaju na kompromise po pitanju onoga u sta veruju i iskreno vole. Banatski trougao u svom pupku, na lokaciji poznatoj kao Banatsko Novo Selo, skriva carstvo pulina gde se ukrsstaju razlicite kulture i duhovne energije. U takvom prostoru stasavaju kreativne licnosti kakav je Livius Pavlov, poznatiji kao Kudza, Mr.Spiral i Moldovan rodjen 27.07.1967.
Nemam mnogo secanja iz najranijeg perioda, mada kako vreme protice sve cesce mi se vraca film. Voleo sam da majstorisem od malena. Majka me je grdila, jer sam stalno rasklapao i sklapao bicikl. Otac je bio majstor, pa sam pored njega ucio da popravljam motore. Bio sam odlican u skoli, mada sam verovatno imao dosta protekcije pola familije mi je radilo u prosveti, evo i supruga Vesna je prosvetar, sudbina – iskreno }e Livius.

Muzika je oduvek prisutna u njegovom svetu. Stevan otac poznatiji kao Orkes je svirao klarinet i saksofon. Majka Elena dovodila je pevaljke kuci i lumpovala do zore. O otkrivanju svojih muzicih afiniteta kaze:
– U petoj godini sam trazio da mi kupe gitaru. Stalno sam je svirao. U Skoplju sam se zalepio za prodavnicu instrumenata i nisam hteo da se maknem dok mi ne kupe violinu. Posle prelazim na harmoniku. Isao sam kod Petra Zenara, vrsnog umetnika koji svira preko pola veka, voleo sam da ga gledam dok svira i peva. On me je nauccio dosta pesama i deo tradicije rumunskog naroda Banata sam upoznao zahvaljujuci bass njemu.
Pravi strujni udar, od kog mu je kosa skocila u vis i postala sarena, dozivljava ’78. kada anarhicni talas u vidu ploce „Sex Pistolsa” dolazi do njega.
– Tada je bilo gotovo. Tri dana sam slusao tu plocu i skakao po sobi. Kupujem rucno radjenu elektriccnu gitaru i pravim bend. Okolina je bila zgrozena mojim izgledom i sukob je bio tu. Istomisljenika nalazim u Zoranu Jovicu - Djavolu. Mladi su tada bili dugokosi hipici, a mi natapirani ofarbani klinci. Odlazimo na koncerte u Beograd. Gledamo prve nastupe „Katarine II” i „Discipline”. Prvu svirku smo imali ’83. kao „Tri akrobata”. Trazzili smo svoj izraz. Muziccka istrazivanja su nas vodila do rege, ska, fanki i elektronskog zvuka – isticce Kudza.
„Napred u proslost” nastaje ’84. Sastav cine: Dicke bas, koga je zamenio Mate nakon par meseci, Djavo bubanj i Kudza gitara i glas, a u oktobru su otprasili prvu svirku.
– Protestvovali smo protiv sistema (olicenog u miliciji), socijalne bede i svih vidova nepravde s kojima smo se susretali. Roditelji su me oduvek podrzavali. Danju sam radio u radionici, kada nisam u skoli, a svako vece sam svirao. Sve sto radim - radim do maksimuma, pa smo ludacki mnogo vezbali. Nastupali smo svakog vikenda. Bendu se “85. prikljucio Nandor Ljubanovic kao tekstopisac i kreativac – govori Pavlov o uzletu proslosti.
Posle dve godine usmerenog u Pancevu upisao je massinsku u Zemunu. Skolske sate provodi kod bioskopa “Kozara” i „20. oktobar” gde su se okupljali pankeri i cudaci. Vojni rok “87.- “88. odsluzzio u Crnoj Gori, gde kuva i popravlja kamione. Lezzao je u vojnom zatvoru sedam dana zbog delovanja protiv sistema.
– Kada su se ’88. vratili Djavo i Mate iz JNA odlazimo u studio „Aquarius” da o svom trosku snimimo prvu plocu. Pre toga je Nandor na kasetama odstampao „Majko Jugoslavijo ne dam da mi seku pupcanu vrpcu”. U to vreme smo imali poziv da se preselimo u San Francisko (nedeljama smo bili na njihovoj top listi). “88. nastupamo na POK-u i dobijamo nagradu za muziccke inovacije „Ritma srca”, a ’89. nastupamo u revijalnom delu Omladinskog festivala u Subotici. Album „Napred u prosslost” “89. je izdala Muziccka omladina Panceva. Ubrzo izbacujemo i „Ssta je video duh iz zelene boce?” “90. „Mesecokret” izlazi “91. Po plocce smo issli u Zagreb sedam dana pred zatvaranje autoputa. Imali smo zakazanu turneju po Sloveniji, gde su nasu muziku dobro kapirali – opisuje kraj jedne progresivne etape.
Uprkos ratnom ludilu i dalje nastupaju i snimaju albume: „Carstvo pulina” “93. i „Isterivanje besnih glista” “95. U dva navrata gastarbajtuje u Nemacckoj, radi u kuhinji i skuplja lovu za snimanje ploce.
– U to vreme krecce da zzivi „AUT” kome se prikljuccujemo. Sviramo uglavnom za sebe i drusstvo. Poccinje druzenje sa Zografom. Snimamo materijal na Radio Novom Sadu, gde saradjujemo s Jan Ssassom. Dve nedelje pred snimanje „Besnih glista” mi umire otac. Danas sam svestan koliko taj album zvuci drugaccije. Obavljujemo „Svaki covek treba da…”, kao i „Banatski trougao” “97. koji smo snimili uz veliku podrssku i razumevanje Joce Adamova. Odrzzali smo gomilu koncerata po Srbiji. Izdali smo audio fanzin „Beli zec” “97. Nandor izlazi iz benda “97. i aktivira se u „Pokretu za mir”. Mate je otisao dve godine pre njega, pa se na poziciji basiste promenilo visse dobrih muzi~ara. „Da li verujess u ccuda?” izlazi uoci bombardovanja “99. Svirali smo kojekuda. Stampao sam i slao diskove pod sirenama. Od tada sve redje probamo i sviramo, ssto nagovestava kraj benda – zakljuccuje Kudza.
Joss ’97. zavrsava ozbiljan privatni kurs kod prof. Karaklajica za tonskog snimatelja, a sve u cilju odlaska u Minhensku sskolu produkcije. Ekonomske uslove je savladao, ali gvozdena vizna vrata nikako nije mogao da otvori. Objavljuju kompilaciju „Oslobadjanje zzivotne energije” 2000. i album sa nastupa iz 2002. godine: „Koncert za dobro vecce i laku noc”. Od ’98. uccestvuje u „Kuhinji”, gde se Pavlov stripovski izrazzava kroz lik Mr.Spirala. “99. je izdao svoj za sada jedini strip “Ljubav”. 2002. poccinje da organizuje izlozbe stripova o cipelama po prodavnicama, bilbordima i radionice gde se oslikavaju cipele. To radi izmedju ostalog narednih pet godina.
– Aktivnosti vezane za svet stripa su mi donele nove ideje, pa posle boravka u Gracu 2005. gde je premijerno prikazan “Grad occiju” osnivam „Radioaktivno”, radionicu za multimediju. Pokusavam da ujedinim razliccite kreativne likove i da se uz malo novca i dobre ideje urade kvalitetne stvari. Objavljujemo albume Nupa, prvi Tubacina i Weirdcopa, jednu knjigu, kreiramo muziccke spotove i produciramo. Na Egzitu 2005. promovisemo radionicu koja je trenutno u stanju mirovanja – kaze Livius.
Uradio je dva animirana filma „Grad occiju” 2004. i „Neonski lepak” 2005. a po njima i radio drame. “Zzivot je pun misterija” 2007. je desetominutni film posvecen jednom lepom periodu u mom zivotu – kaže Mr.Spiral. Napravio je album semplova „Moldovan” 2008. i `eli da ga uzzivo odsvira. Sa suprugom planira nastupe sastava „Wekant” koji izvodi srednjevokovnu muziku. 2009. osniva ”Jump in” i krece u snimanje prvog albuma, ciji je radni naslov KUDA IDE OVAJ SVET.

Nagrada ce biti dodeljena u organicaziji Scene svih kreativnih 27.9.2009.godine u 19 sati u Muzeju strane umetnosti u Dunavskoj ulici 29 u Novom Sadu uz opdgovrajuci program.

Dodela nagrada treceg medjunarodnog festivala za gluvu i nagluvu decu i omladinu " Ruzica Mihajilo"

2009-09-19T03:39:00.000-07:00

Dodela nagrada treceg medjunarodnog festivala za gluvu i nagluvu decu i omladinu " Ruzica Mihajilo"
REZULTATI KONKURSA
Treceg medjunarodnog memorijalnog festivala kreativnosti za gluvu i nagluvu decu o omladinu "Ruzica Mihajilo""
Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice,u organizaciji Scene svih kreativnih, u saradnji i uz podršku Saveza za gluve i nagluve Novog Sada raspisan je bio
konkurs za Drugi medjunarodni memorijalni festival kreativnosti za gluvu i nagluvu decu i omladinu "Ruzica Mihajilo"

Ziri je radio u sastavu Stojan Simic Krpica(predsednik),Mirko Knezevic(clan) i mr Nera Legac Rikic(clan).
Na konkurs Prvog medjunarodnog festivala kreativnosti za gluvu i nagluvu decu i omladinu"Ruzica Mihajilo"N
na konkurs je pristiglo nekoliko stotina radova .
prvu nagradu dobio je Nenad Fajka iz Novog Sada
Drugu nagradu za pesmu dobio je Vlado Tontic iz Novog Sada.
Treću nagradu dobio la je Neda Furik

U konkurenciji za crteze
Prvu nagradu za crtez dobila je tanja Djuran
,drugu nagradu Zorana Obrovacki
trecu nagradu dobila je zana Zaric iz Kule.

Radovi su stigli iz zemlje i iz rasejanja i okolnih zemalja
Dodela plaketa i diploma je u ponedeljak 21.septembra u 18 sati u Savezuslepe,grada Novog Sada,Mileticeva 28 u Novom Sadu
uz odgovarajuci kulturno-zabavni program u kom ucestvuju dobitnici nagrada,,Jela Komazec,Dr Tadija Erakovic,mr Pavel Domonji,Vesna Stojkovic,Mirko Knezevic,mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik ,Ljubomir Teofanov,Jelena Stojsavljevic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,Divna Bijelic,Ljubica Vukov Davcik,Danijela Popov,Srdjan Asanovic,Svetozar Savkovic,Branisa Djukic,Jasna Djukic,Tanja Draskovic,Sanja Petrovic,Branislav Zivanovic,mr Nera Legac,Zmaj Vranjski,Dr Dobrivoje Zecevic,Aleksandar Obrovski,Miletic Vitata,Stojan Simic Krpica.

Nagrade Prvog festivala za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju iz Drustva za pomoc MNRO u AP Vojvodini

2009-09-14T05:38:00.001-07:00

Nagrade Prvog festivala za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju iz Drustva za pomoc MNRO u AP VojvodiniZiri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise desetina radova od nekoliko desetina radova.NAGRAĐENI RADOVI U KATEGORIJI PESME:1.Zvonko Ivan: „Anđeli“DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO OPŠTINE VRBAS2.Ljiljana Prvulj-Siriški: „Prolaznost“DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO OPŠTINE BELA CRKVA3. Svetozar Pantelemonov: „Moj omiljeni san“DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO GRADA NOVOG SADANAGRAĐENI RADOVI U KATEGORIJI PRIČE:1. Aleksandra Saška Rakić: “Priča koja obećava”DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO GRADA NOVOG SADA2. Furik Neda: “Na rođendanu”DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO „ PLAVA PTICA“ KULA3. Vásár Róbert: „A rozsdáskakas“DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO KANJIŽA „Egyuitt veled-ertuk“a slikar Miodrag Miljkovic i Bojana Djuran su izabrali likovne radovekojih je stiglo nekoliko stotina:NAGRAĐENI RADOVI U KATEGORIJI LIKOVNIH RADOVA1. Saša Stepanov„Brod u moru“Slika na sviliDRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO GRADA NOVOG SADA2. Stankov Dragana„Drvo“Lepljeno zrnevljeOPŠTINSKO DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO ZRENJANIN3.Valentina Živić„Flaša i voće“DRUŠTVO ZA POMOĆ MNRO „MOJ SVET“ INĐIJADodela nagrada je u utorak 15.9.2009.u 12 sati u holu studija "M",Radio Novog sada,Ignjata Pavlasa 3uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program u kojem ucestvuju prof.Zoran Saveski,mr Jovan Mihajilo,mr Pavel Domonji,Miodrag Miljkovic,Bojana Djuran,nagradjeni autori...

Nagrade treceg medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic" r

2009-09-09T09:29:00.001-07:00

Nagrade treceg medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"

Pobednica festivala Jelena Panic ,studentica iz Novog Sada
Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina"Duško Trifunović" ,po ideji Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac odrzace se u ponedeljak 14.septembra(a 13 septembra Duskov je rodjendan) u Mileticevoj 28,u prostorijama Savezu slepih grada Novog Sada u 18 sati sa odgovarajucim programom.

Ziri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise hiljada radova od nekoliko hiljada autora u decjoj,srednjoskolskoj i konkurenciji do 30 godina.

U konkurenciji do 30 godina
Pobednica festivala Jelena Panic,studentica psihologije iz Novog Sada,
drugu nagradu dobio je Darko Jekic Panceva,trecu Nada Todorovic iz Banjaluke.

Prvu nagradu za pricu dobio je Primoz Skof iz Maribora,
Drugu nagradu za pricu dobila je Danijela Kesic iz Kragujevca,trecu Danica Cvijanovic iz Smedereva.

U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu

Prvu nagradu za pesme dobio je Dragan Jakovljevic iz Beograda
drugu nagradu za pesme dobio je Tanja Novic iz Novog Sada,trecu Ana Grozdeva iz Skopja.

Prvu nagradu za pricu dobila je Mirna Peric iz Sapca
drugu nagradu dobio je Fikret Vildic iz Sarajeva,trecu Nikola Savic iz Beograda

U decjoj konkurenciji

Prvu nagradu za pesme dobila je Milena Jovanovic Mima iz Leskovca
Drugu nagradu za poeziju dobila je Tatjana Subotic iz Sremske Kamenice,
a trecu Ivana Maric iz Zagreba.

prvu nagradu za pricu dobila je Andjela Rakicevic iz Sremske Kamenice
drugu nagradu za pricu dobio je Marija Ostojic iz Nisa
trecu nagradu za pricu dobila je Nevena Petrovic iz Novog Sada

Dodela plaketa i diploma je u ponedeljak 14.septembra u 18 sati u Savezu slepih grada Novog Sada,Mileticeva 28,uz odgovarauci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovati
dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti:Luka Trifunovic, dr Dobrivoje Zecevic,Rajica Dragicevic,Milan Gutic,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik,Svetozar Savkovic,Jelena Stojsavljevic,Olga Gracko,Marina Zinic-Ilic,Divna Bijelic,Sanja Petrovic,Paulina Juric,Jagoda Zdjik,Dragoljub Baretic,Ivan Kostic,Gordana Sarcevic,Zoran Grahovac,Vlado Kuljaca,Jasmina Prodanov,Dobrila Obrovski,Verica Turoman,Emilija Jelic,Borka Dragoljevic,Borka Zivanovic,Sasa Nisavic,dr Dobrivoje Zecevic,Nemanja Arsovic, Igor Stankovic,Branisa Djukic,Jasna Djukic,Stevan Milivojevic,mr Legac,Divna Bijelic,,Gojko Curcic...

DRUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA NA SALAKSIJAMA

2009-08-13T07:41:00.000-07:00

DRUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA NA SALAKSIJAMA
Druga medjunarodna knjizevna kolonija na Salaksijama,
u organizaciji Scene svih kreativnih
odrzace se u subotu 15.8.2009.
u cuvenom podrumu vina Milorada Jovicica Minje.
Ucestvuju:
Djordjo Sladoje,
Blagoje Bakovic,
Rajica Dragicevic,
Emsura Hamzic
Sasa Nisavic,
Marija Skornicki
Jelena Stojsavljevic
Stojan Simic Krpica...

ssk(Scena svih kreativnih)od 14.5. 2008. do 23.6.200

2009-06-22T07:12:00.000-07:00

ssk(Scena svih kreativnih)od 14.5. 2008. do 23.6.2009

ssk(Scena svih kreativnih)od 14.5 2008. do 23.6.2009

ssk(scena svih kreativnih)
je scena (iza koje ne stoji nijedna politicka stranka,nijedna verska organizacija,nijedna spiritualna organizacija,nijedna ekonomska organizacija,nijedna mafijaska organizacija,nijedan tajkun,nijedna kulturna institucija ,niti bilo koja nacionalna niti internacionalna kompanija,niti bilo koja drzava,niti EU niti Ujedinjene nacije,niti bilo koja organizacija) koju svakodnevno (besplatno) organizuje,uredjuje i vodi knjizevnik Stojan Simic Krpica(visnjislav visnjev vobanolec mikadeak- koji nije clan nijedne politicke stranke i iza koga niko ne stoji)) iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica a i za sve marginalne grupe(izbeglice,prognanike,invalide svih kategorija,romsku
populaciju,decu i omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu ometenu u razvoju,vojnike,zatvorenike,bolesnike,stare i iznemogle...)
na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,
bez vredjanja po bilo kojoj osnovi

utorak 16.5.2009. u 10 sati na autobuskom stajalistu ispred Uspenske crkve
nastupaju Milijana Beslic i Stojan Simic Krpica

a u sreda 17.5.2009. u 10 sati prva autobusko stajaliste u Kisackoj ulici Jelena Nolic i Stojan simic Krpica

cetvrtak 18.5.2009. u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Temerinske ulice Tanja Kojic i Stojan Simic Krpica
u petak 18.5.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste sestice na Podbari
Lana Majic i Stojan Simic Krpica
u subota 19.5.2009.u 10 sati tezge na Ribljoj pijaci nastu Pavlica Katic i Stojana Simica Krpice
nedelja 20.6.2009. u 1o sati na Temerinskoj pijaci unastupaju Ilinka Delic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 21.5..2009.u 10 sati na mestu gde treba biti spomenik Laze Kostica (ugao Mileticeve i Zmajjovine) Tijana Soskic i Stojan Simic krpica.
utorak 22.5.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod Djurinog spomenika
nastupaju Radmila Cakic i Stojan Simic Krpica

sreda 23.5..2009.u 12 sati ispred Zmajjovinom spomenika
nastupaju Nadica Garic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 24.5.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Beogradske ulice Milica Sajic i Stojan Simic Krpica
petak 25.5.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste cetvorke na Limanu
Olivera Vasic i Stojan Simic Krpica
subota 27.5.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Elvira Beric i Stojana Simica Krpice
nedelja 28.5.2009.. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Stana Arsic i Stojan Simic Krpica
u ponedelja29.5.2009.u 10 sati na mestu gde ce biti spomenik Laze Kostica (ugao Mileticeve i Zmajjovione ulice) nastupaju Dijana Selekovic i Stojan Simic krpica.
subota 30.5.2009. u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Olgica Ristic i Stojan Simic Krpica

u nedelju 31.5.2009. u 12 sati ispred Gradske kuce
nastupaju Dana Bosic i Stojan Simic Krpica

ponedelajk 1.6.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku ulice Mihajla Pupina Milana Tesic i Stojan Simic Krpica
u utorak 2.6.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste 11a Koviljka Stevic i Stojan Simic Krpica
u sredu 3.6.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Gordana Savic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 4.6.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Nevena Jojic i Stojan Simic Krpica
u petak 5.6.2009.u 10 sati na mestu gde ce biti spomenik Lazi Kosticu(ugao Mileticeve i Zmajjovine) nastupaju Pavle Novakovic i Stojan Simic Krpica.
subota 6.6.2009..u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Katica Dukic i Stojan Simic Krpica

a u nedelju 7.6.2009.u 1o sati ispred Gradske kuce
nastupaju Ranka Pejic i Stojan Simic Krpica
ponedelajk 8.6.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na kraju ulice Mihajla Pupina Novo Geric i Stojan Simic Krpica
u utorak 9.6.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju Strazilovske ulice Sinisa Cenic i Stojan Simic Krpica
u sredu 10.6.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Ljiljana Todic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 11.6.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Vesna Gavric Gavric i Stojan Simic Krpica
u petak 12.6.2009.u 10 sati na mestu gde ce biti spomenik Lazi Kosticu (ugao Mileticeve i Zmajjovine) nastupaju Milan Vesic i Stojan Simic krpica.
subota 13.6.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Sanja Papic i Stojan Simic Krpica

a u nedelju 14.6.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce
nastupaju Jovanka Reljic i Stojan Simic Krpica
ponedelajk 15.6.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Tatjana Bozic i Stojan Simic Krpica
u utorak 16.6.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju ulice Maksima Gorkog Borka Lakic i Stojan Simic Krpica
u sredu 17.6.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Jasna Sakic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 18.6.2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Petra Bakic i Stojan Simic Krpica
u petak 19.6.2009.u 10 sati na mestu gde ce biti spomenika Lazi Kosticu(ugao Mileticeve i Zmajjovine) nastupaju Dara Pajic i Stojan Simic krpica.
subota 20.6.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Biljana Tokic i Stojan Simic Krpica

a u nedelju 21.6.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce
nastupaju Svetlana Kostic i Stojan Simic Krpica
ponedelajk 22.6.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Verica Majic i Stojan Simic Krpica

Na novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizovao i vodio ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!

vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com

Konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu

2009-06-10T11:57:00.001-07:00

Konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu Savez organizacija za pomoc MNRO (mentalno nedovoljno razvijenim) AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 ,ciji je predsednik prof.Zoran Sivecki raspisuje Savez organizacija za pomoc MNRO (mentalno nedovoljno razvijenim) AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 ,ciji je predsednik prof.Zoran Sivecki ,po ideji Stojana Simica Krpice i uz podrsku mr Jovana Mihajila, raspisuje konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sva deca i omladina do 30 godina mentalno nedovoljno razvijena iz Vojvodine . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom. Ziri u sastavu Bojana Djuran,sekretar Saveza za MNRO mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica izabrace i nagradice najbolje radove.Biće dodeljene diplome, plakete u septembru u plavoj sali Izvrsnog veca Vojvodine.Radove treba slati na adresu: Prvi festival za decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu (za konkurs), Savez organizacija za pomoc MNRO AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, Novog Sada, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sva deca i omladina do 30 godina mentalno nedovoljno razvijena iz Vojvodine . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom.

Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl skleroze

2009-06-10T11:55:00.002-07:00

Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl sklerozeDrustvo multipla skleroze Vojvodine Bulevar oslobodjenja 6 -8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:444 256 ,ciji je predsednik Frano Renic,prema ideji Stojana Simica Krpice i uz podrsku mr Jovana Mihajila,raspisuje konkurs za Prvi festival , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju svi oboleli od multipla skleroze iz zemlje i sveta . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom. Ziri u sastavu Frano Renic, mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica izabrace i nagradice najbolje radove.Biće dodeljene diplome, plakete 20.oktobra u Novom SaduRadove treba slati na adresu: Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl skleroze,,Bulevar oslobodjenja 6-8, Novog Sada, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:444-256ili emailom na dnsv@eunet.yu , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sve osobe obolele od multipl skleroze iz zemlje i inostranstva. . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do 15 septembra 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, nazivom drustva i adresom.

Drugi medjunarodni festival poezije za decu i omladinu do 30 godina"Djuro Papharaji"

2009-06-10T11:55:00.001-07:00

Drugi medjunarodni festival poezije za decu i omladinu do 30 godina"Djuro Papharaji"Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih rusinskih knjizevnika Djura Papharaja, koji je nedavno umro , prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila i Aleksandra Mudrog a u organizaciji Scene Svih kreativnih Drugi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Djuro Papharai” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju naPrvi međunarodni festival poezije "DJURO PAPHARAJI" (za konkurs) Stojan Simic Krpica Marka Miljanova 18/39 Novi Sad Republika Srbija odnosno email stojan.simic.krpica@gmail.comtel o63 550 681 .Pravo ucešća imaju sva deca iz osnovnih skola ,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. ako posalju svoje radove do tri pesme, odnosno do tri priče) do 1.8.2009.godine

Konkurs za Treci medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

2009-06-10T11:54:00.000-07:00

Konkurs za Treci medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"Festival za decu,srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina "Duško Trifunović"Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina"Duško Trifunović" objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče ,prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila,te sepozivaju zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email stojan.simic.krpica@gmail.comodnosno za one koji ne salju emailomTreci međunarodni festival poezije"DUŠKO TRIFUNOVIĆ"(za konkurs)Stojan Simic KrpicaMarka Miljanova 18/39Novi SadRepublika Srbijatel 381 063 550 681Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati do 15 jula u tri primerkaDodela diploma i plaketa 13.septembra 2009.na rodjendan Duska Trifunovica .

PROTESTNO KNJIZEVNO VEce povodom Nato bombardovanja

2009-06-01T15:02:00.001-07:00

Scena svih kreativnih
Udruzenje penzionera „Podunavlje“
Ive Cipika 24
Novo naselje,Novi Sad
sreda 3.6.2009.godine u 19 sati

PROTESTNO KNJIZEVNO VECE

POVODOM DESETOGODISNJICE
NATO BOMBARDOVANJA

nastupaju:

Borka Dragoljevic,Ljubica Vukov Davcik,Jelena Radosavljevic,mr Nera Legac,Verica Turoman,Dobrinka Obrovski,Borka Zivanovic,Olga Gracko,Sanja Petrovic,Divna Bijelic,Tanja Draskovic,Jasna Djukic,Jasmina Prodanov,Gordana Sarcevic,Tanja Radosevic,Neda Dusanova ,Emilija Jelic,Jela Komazec,dr Dobrivoje Zecevic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,mr Jovan Mihajilo,Vladimir Kuljaca,Stevan Milivojevic,Slobodan Lukic,Nemanja Arsovic,Branisa Djukic,Branislav Zubanov,Zmaj Vranjski

i svi ostali koji se pre pocetka jave Stojanu Simicu Krpici

Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic

2009-06-01T07:49:00.001-07:00

Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic

medj.nagrada NSHC za kreativnost u izbeglistvu i rasejanju Branki MraovicPo ideji knjizevnika Stojana Simica Krpice ,a u organizaciji novosadskog humanitarnog centra (NSHC) na Svetski dan izbeglica od 2007.godine dodeljuje se medjunarodna nagrada za stvaralastvo u izbeglistvu i rasejanju .Ove godine nagrada ce biti dodeljena slikarki Branki Mraovic .Nagrada se sastoji iz diplome i plakete .Prosle godine je dodeljena knjizevniku Peri Mandicu izbjegli iz Zdene pored Sanskog Mosta ,a pretprosle Cedomiru Sunjevicu koji je prognan sa Kosova.Branka Mraović – BiografijaBranka Mraović, slikar i humanitarni radnik, rođena 16.10.1950 u Kotoru, RCG.U Zagrebu studirala i prekinula studij engleskog jezika i književnosti, izabravši da joj životno opredjeljenje bude slikarstvo. Privatno učila slikanje od Dr. Save Popovića, Doktora slikarstva i istorije umjetnosti.Sve to se odvija uz veliku podršku Janka Mraovića, za koga se udala 1972, nakon par mjeseci poznanstva i iste godine rodila sina Boška.Osamdesetih godina počinje da izlaže, samostalno i zajednički, da učestvuje na likovnim kolonijama. Iz Karlovca odlazi sa porodicom u srce Korduna, Vrginmost, odnosno selo Čemernica gornja, gdje stvara sve više, posvećujući se potpuno slikanju. Sve do početka rata, kada počinje da, paralelno sa slikanjem, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN. Inicira i sudjeluje u mnogim humanitarnim akcijama i tako započinje njen humanitarni rad.Do sada je naslikala preko 1500 slika (ulja na platnu), učestvovala u preko 300 zajedničkih izložaba i kolonija i imala 13 samostalnih izložaba. Poslednja je bila u decembru 2005 u Klubu demokrata u Beogradu.Za vrijeme rata, 1992-93, predaje engleski jezik u OŠ Vrginmost.Od aprila 1993 do avgusta 1995, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN. U „Oluji“stiže u Beograd. Sin Boško dolazi uskoro a za supruga Janka doznaju nakon mjesec i po da je živ, ali zarobljen u hrvatskom zatvoru. Nakon više od godine dana, dolazi Janko. Boško od dolaska u BG radi sve poslove da omogući opstanak i nastavak života. Branka počinje da radi u JEN u, japanskoj NVOkoja pomaže revitalizaciju života izbjeglih i prognanih a kasnije i raseljenih i domaćih stanovnika socijalno ugroženih i marginalizovanih u društvu.Od 1997 do 2004, do povlačenja JENa, Branka radi kao Koordinator psihosocijalnog projekta za 10 JENovih centara u Srbiji, zatim kao Menadžer Programa, Koordinator projekta i PR za 20 JENovih opštinskih centara u Srbiji i 5 u Crnoj Gori.U oktobru 200, u organizaciji JENa i uz podršku Mibnistarstva spoljnih posliva Japana, odlazi u obilazak većih japanskih gradova da kroz predavanja za javnost i novinare prezentuje socijalnu i izbjegličku situaciju prije, za vrijeme i nakon bombardovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Od marta do decembra 2005, u Kopenhagenu i Ženevi, Branka sudjeluje u radu i kreiranju novih standarda u organizovanju humanitarnih misija u svijetu, standarda koji će unaprediti postojeće humanitarne akcije (Projekt Humanitarian Accountability Partnership International)Branka Mraovic je uspjela hrabro da nadidje ekstremne zivotne situacije kontinuirano ispoljavajuci svoju kreativnost-slikanje i to vrednih slika.Nagrada ce biti dodeljena 20.6.2008.godine.

Konkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo",

2009-05-22T06:18:00.000-07:00

Konkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo",Po ideji književnika Stojana Simića Krpice, u saradnji i uz podršku Organizacije za gluve Novog Sada, raspisuje sekonkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo", za literarne radove u kategoriji pesme i priče, za likovne radove u kategorijama crteža u olovci, crteža u temperama i crteža u pastelnim bojama.Pravo učešća imaju sva deca oštećenog sluha iz zemlje i sveta. Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče), slati na do 1 jula u tri primerka sa punim imenom i prezimenom učenika, odnosno, učenice, imenom škole, nastavnika i adresom. Radove - likovne (do tri crteža) slati sa nazivom rada, imenom učenika, odnosno, učenice, nazivom tehnike rada, dimenzijom rada, imenom nastavnika, nazivom škole i adresom.Biće dodeljene diplome, plakete i novčane nagraderadove treba slati na adresu:Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo" (za konkurs), Organizacija za gluve Novog Sada, Miletićeva 18, 21000 Novi Sad, Republika Srbijaili literarne radove na email stojan.simic.krpica@gmail.com

Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina "Magda Simin"http://Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i

2009-05-22T06:17:00.002-07:00

Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina "Magda Simin"Pobednik festivala Tanja RadosevicZiri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica(clan).Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autoraiz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).Prvu nagradu festivala " Magda Simin"u konkurenciji do 30 godina dobila je Tanja Radosevic iz Novog Sada ostaliu kategoriji do 3o godina poezijaprva nagrada za poeziju Tanja Radosevic iz Novog Sada druga nagrada za poeziju Dario Fabijanac iz Osijekadruga nagrada Dubravka Jovanovic Matovic iz Arilja druga nagrada Anela Sejaric iz Prijedora,Pepublika Srpskadruga nagrada za poeziju Masa Prihotko iz Pancevadruga nagrada za poeziju Nikola Simic Tonintreca nagrada za poeziju Danijel Mihic iz Banjaluketreca nagrada za poeziju Jasminka Pilic iz Stoca,Bihtreca nagrada za poeziju Martina Ergic iz Sibenikatreca nagrada Aleksandra Mari iz Somborau konkurenciji srednjoskolacaprva nagrada za poeziju Ljiljana Stojanovska iz Skopjadruga nagrada za poeziju- Nadica Pavlovic iz Novog sadadruga nagrada za poeziju Adela Kurunci iz Vrsca treca nagrada za poeziju Dusan Mitrovic iz Batocinetreca nagrada Ivana Mihajlovic iz Blacanagrada za poeziju u kategoriji osnovacaprva nagrada za poeziju Petar Pejic iz Paracinadruga nagrada za poeziju Sava Matkovic iz Gajdobretreca nagrada Radovan Ciganovic iz S,Kamenice-prozau kategoriji do 30 godina za pricuprva nagrada za pricu Matjaz Kosir iz Ljubljanedruga nagrada za pricu Neva Lukic iz Zagrebadruga nagrada za pricu Ivana Zajic iz Krusevcadruga nagrada za pricu Aleksandar Pajkanovic iz Brckogtreca nagrada za pricu Tamara Krnajski Belovljev iz Suboticetreca nagrada za pricu Luka Vukušić iz RijekeU kategoriji srednjoskolacanagrada za pricu Katarina Kovcin iz Somboradruga nagrada za pricu Tamara Curcic iz Kikindedruga nagrada za pricu Nikola Lpcic iz Zemunatreca nagrada za pricu Ivana Barac iz Zemunanagrade za pricu u kategoriji osnovacaprva nagrada za pricu Jelena Bajic iz Podgoricedruga nagrada za pricu Milica Djuric iz Beogradatreca nagrada za pricu Samija Hodzic iz SarajevaDodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke Jozef Atila na Telepu u ponedeljak 25.maju 17 sati " na Klisi uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,mr Nera Legac,Rajica Dragicevic,Jelena Stojsavljevic,Ljubica Vukov Davcik,Dobrila Obrovski,Nebojsa Simin,Nevena Simin,Verica Turoman,Emilija Jelic,Jela Komazec,Sasa Nisavic,Olga Gracko,Divna Bijelic...

Konkurs za Treci medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

2009-05-22T06:17:00.001-07:00

Treca MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE SASI STOJANOVICU za 2009.godinu

2009-04-24T09:19:00.001-07:00

Treca MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE SASI STOJANOVICU za 2009.godinu
Medjunarodna nagrada planete Zemlje ustanovljena je prema ideji Stojana Simića Krpice uz podršku i u saradnji sa mr. Jovanom Mihajilom u cilju razvijanja kreativne svesti o očuvanju planete Zemlje. Nagrada je prestižna i sami dobitnik bira sledećeg dobitnika. Nema žiriranja ni lobiranja.

Prošlogodisnji dobitnik Bozidar Mandic izabrao je Sasu Stojanovica za ovogodišnjeg dobitnika medjunarodne nagrade planete Zemlje.

BIOGRAFIJA

Pripadnik individualne kulture. Svoju poetiku zasniva na prvim koracima čovečanstva i povratku čistoti početka. Njegovi radovi predstavljaju estetski predlog za suštinskim opredeljenjem između duhovnog i materijalnog, ali i za afirmacijom ljudske komunikacije i umetnosti bez alata, koja nastaje iz tela, osećanja, mišljenja i volje.

Značajan segment njegovog stvaralaštva čine i performansi kojima je ukazivao na estetske i civilizacijske vrednosti izvan svakog ideološkog i politikantskog konteksta.

Autor je nekoliko plakata za UN, plakata i omota albuma „Sva sreća general voli decu“ grupe Obojeni program.

Likovno je opremio knjigu „Tri čvora na trepavici“ Ljubivoja Ršumovića i knjigu „Otvoreno pismo“ (drugo izdanje) Radomana Kanjevca.

Diplomirao slikarstvo. Član je ULUS-a. Živi i radi u Beogradu.

Samostalne izložbe (izbor):

1997. Niš: Galerija Niškog kulturnog centra
1998. Beograd: Rex

1999. Beograd: Centar za kulturnu dekontaminaciju

2001. Niš: Salon 77

2003. Beograd: Studentski kulturni centar

2005. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada

2006. Niš: Galerija Niškog kulturnog centra („Čuvar vode“)

2007. Beograd: Srećna galerija SKC („Molitva za krompir“)

2007. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

(„The best off“)

2008. Kopar, Slovenija: MKSC - urednik Marko Brecelj

(„Let iznad Jugoslavije“)

2008. Prijepolje: Muzej u Prijepolju („Druga majka“)

2008. Beograd: Galerija ULUS („Raspored stvarnosti“)

Grupne izložbe (izbor):

1999. Beograd: Galerija HAOS („Glasovi novog veka“)

Beograd: 40. Oktobarski likovni salon

2000. Berlin: („Dosije Srbija“)

2001. Beč, Beograd: („Dosije Srbija“)

2002. Beograd: 43. Oktobarski likovni salon

2005. Beograd: Muzej savremene umetnosti

(„O normalnosti – umetnost devedesetih u Srbiji“)

2008. Beograd: 49. Oktobarski salon

Performansi (izbor):

1996. Priština: Joj brodići – rekla je dada

1997. Priština: Minut radosti

Niš: Regresija društva

1998. Priština: Poslednji pokušaj lečenja zemlje

Beograd: Umazane ruke brzo se peru

1999. Beograd: Čovek

Novi Sad, Beograd: SFRJ

2000. Beograd: Hrana za golubove

2001. Beograd, Vranje: Ovo nisu igračke

2002. Beograd: Srce 2002.

2004. Beograd: Hleb

Beograd: Život

2005. Beograd: Marijan Beneš

2008. Kopar: Evropska savest u evropskom selu

(u saradnji sa Markom Breceljom)

Neki od performansa emitovani su u emisiji VIN na TV B92, dok se dokumentacija o performansima nalazi u arhivi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Nagrada, koja se sastoji iz diplome i plakete ,ce biti uručena,u organizaciji Scene svih kreativnih ,koju svakodnevno besplatno organizuje,uredjuje i vodi Stojan Simic Krpicau utorak 28.4.2008.u 12 sati na salasu 301 porodice Prodanov na Ceneju kod Novog Sada
uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju Andrej tTisma,prvi dobitnik ovog uglednog priznanja,
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Igor Stankovic,Jelena Stojsavljevic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Dr Dobrivoje Zecevic,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,mr Nera Legac,Sasa Obrovski,Jasmina Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina

Zinic-Ilic,Sanja Petrovic,Branisa Djukic,Verica Turoman,Dobrila Obrovska,Emilija Jelic,Cedomir Sunjervic,Jasmina Prodanov,Tanja Radosevic,,Stojan Simic Krpica...

ssk(scena svih kreativnih)od 11.2. 2008. do 14.4.2009

2009-04-13T11:34:00.001-07:00

ssk(scena svih kreativnih)od 11.2. 2008. do 14.4.2009ssk(scena svih kreativnih)je scena (iza koje ne stoji nijedna politicka stranka,nijedna verska organizacija,nijedna spiritualna organizacija,nijedna ekonomska organizacija,nijedna mafijaska organizacija,nijedan tajkun,nijedna kulturna institucija ,niti bilo koja nacionalna niti internacionalna kompanija,niti bilo koja drzava,niti EU niti Ujedinjene nacije,niti bilo koja organizacija) koju svakodnevno (besplatno) organizuje,uredjuje i vodi knjizevnik Stojan Simic Krpica(visnjislav visnjev vobanolec mikadeak- koji nije clan nijedne politicke stranke i iza koga niko ne stoji)) iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica a i za sve marginalne grupe(izbeglice,prognanike,invalide svih kategorija,romskupopulaciju,decu i omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu ometenu u razvoju,vojnike,zatvorenike,bolesnike,stare i iznemogle...) na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi u sredu 11.2.2009.u 1o sati u pothodniku nastupaju Marija Dudic i Stojan Simic Krpicau cetvrtak .12.2..2009.ispred katedrale u 1o sati nastup Jasne Kosic i Stojana Simica krpiceu petak 13.2. 2009.u 10 sati na autobuskom stajalistu kod Dunavskog parka nastupaju Darka Jokic i Stojan Simic krpicasubota 14.2.2009. u 10 sati na autobuskom stajalistu ispred Uspenske crkvenastupaju Ostoja Reljic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 15.2.2009. u 10 sati prva autobusko stajaliste u Kisackoj ulici Lara Minic i stojan simic Krpica ponedelajk 16.2.2009. u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Temerinske ulice Koviljaka Tesanovic i Stojan Simic Krpicau utorak u 17.2.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste sestice na PodbariSvetlana Nedeljkovic i Stojan Simic Krpicau sredu 18.2.2009.u 10 sati tezge na Ribljoj pijaci nastu Ivanka Zoric i Stojana Simica Krpicecetvrtak 19.2.2009. u 1o sati na Temerinskoj pijaci unastupaju Radmila KOJIC i Stojan Simic Krpicau petak 20.2.2009.u 10 sati kod Mileticevog spomenika nastupaju Elena Rajic i Stojan Simic krpica.subota 21.2..2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod Djurinog spomenika nastupaju Tonka Ostojic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 22.2.2009.u 12 sati ispred Zmajjovinom spomenika nastupaju Milica Joijic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 23.2.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Beogradske ulice Jasna Kocic i Stojan Simic Krpicau utorak 24.2.,2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste cetvorke na LimanuLeontina Pajic i Stojan Simic Krpicau sredu 25.2.2oo9.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Jovaka Kostic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 26.2.2009.. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Tijana Ristic i Stojan Simic Krpicau petak 27.2.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Dijana Selekovic Sajic i Stojan Simic krpica.subota 28.2.2009. u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Ceca Bumbic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 1.3.2009. u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Julka Tasic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 2.3.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku ulice Mihajla Pupina Nevena Stojic i Stojan Simic Krpicau utorak 3.3.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste 11a Zdravka Kesic i Stojan Simic Krpicau sredu 4.3.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Blazenka Rakic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 5.3.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Milana Josic i Stojan Simic Krpicau petak 6.3.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Kristina Nalic i Stojan Simic krpica.subota 7.3.2009..u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Lana Hristic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 8.3.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju branka Todorovic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 9.3.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na kraju ulice Mihajla Pupina Bozana Cenic i Stojan Simic Krpicau utorak 10.3.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju Strazilovske ulice Mirna Zelic i Stojan Simic Krpicau sredu 11.3.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Anita lilic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 12.3.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Paulina Gavric Bogdanovic i Stojan Simic Krpicau petak 13.3.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Katica Milic i Stojan Simic krpica.subota 14.3.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Sanja Pejici Stojan Simic Krpicaa u nedelju 15.3.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Sonja Lijanovic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 16.3.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Tinka Duduc i Stojan Simic Krpicau utorak 17.3.1.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju ulice Maksima Gorkog Milica Bojic i Stojan Simic Krpicau sredu 18.3.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Una Suvajdzic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 19.3.2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Luna Bojanic i Stojan Simic Krpicau petak 20.3..2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Dunja Jekic i Stojan Simic krpica.subota 21.3.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Biljana Tokic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 22.3.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Joka Simeunovic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 23.3.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Koviljka Doric i Stojan Simic Krpicau utorak 24.3.2009.u 10.sati autobusko stajaliste kod pothodnika Minja Papic i Stojan Simic Krpicau sredu 25.3.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Ruza Keric i Stojana Simica Krpicecetvrtak 26.3.2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Stanka Kosic i Stojan Simic Krpicau petak 27.3.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Sanela Mazic i Stojan Simic Krpica.subota 28.3.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Katica Banic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 29.3.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Verica Milicevic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 30.3.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Bojana Kozic i Stojan Simic Krpicau utorak 31.3.2009.u 13.sati Drustvo za cerebralnuu paralizu ,Dimitrija Tucovica 3 Danica Misic i Stojan Simic Krpicau sredu 1.4.2009.u 10 sati tezge na Ribljoj pijaci nastu Jelena Savic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 2.4.2009.2009. u 1o sati na Temerinskoj pijaci unastupaju Isidora Postic i Stojan Simic Krpicau petak 3.4.2009.u 10 sati kod Mileticevog spomenika nastupaju Laura Kulic i Stojan Simic krpica.subota 4.4.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod Djurinog spomenika nastupaju Vera Cekic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 5.4.2009.u 12 sati ispred Zmajjovinom spomenika nastupaju Dijana Bosnic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 6.4.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Beogradske ulice Ristana Nogic i Stojan Simic Krpicau utorak 7.3.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste cetvorke na LimanuMarija Bozic i Stojan Simic Krpicau sredu 8.4.2oo9.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Dragana Vukosavljevic i Stojana Simica Krpicecetvrtak 9.4.2009.. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Dobrila Gostic i Stojan Simic Krpicau petak 10.4.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Divna Kusljic i Stojan Simic krpica.subota 11.4.2009. u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Nina Jankovici Stojan Simic Krpicaa u nedelju 12.4.2009. u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Mica Vesic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 13.4.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku ulice Mihajla Pupina Boja Sakic i Stojan Simic KrpicaNa novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com 063 550 681 vidi; www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti direktno stojanu simicu krpici Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com stojan.simic.krpica@gmail.com

NAGRADE treceg MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"

2009-03-30T02:03:00.000-07:00

NAGRADE treceg MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"
Prvu nagradu,diplomu i plaketu na Trecem međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za aforizam osvojio je beogradski aforisticar LjUBOMIR Vujovic
drugu nagradu,diplomu i plaketu na Drugom međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za satiricnu pricu osvojio je VESELIN Milicevic iz Vrbasa .

Žiri (Mr Jovan Mihajilo - predsednik, mr Nedeljko Bekić i književnik Stojan Simić Krpica, nije dodelio nagradu u kategoriji satirične pesme jer smatra da ni jedna od pesama po kvalitetu ne zaslužuje nagradu "Milovan Ilić Minimaks".
Mr Jovan Mihajilo izjavio je da je na festival pristigao impozantan broj radova (415) u sve tri kategorije - 87 satiričnih priča, 282 serija aforizama i 46 satirične pesme. U konkurenciji je bilo 192 satiričara iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i iz sveta, mahom od satiričara iz dijaspore.
Pobednicima će nagrade biti uručene na Svetski dan šale - 1. aprila 2oo9.godine u sredu u podne, u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku,uz odgovarajuci kulturno-zabavni program dece. Tada će biti nastup učesnika Druge međunarodnne knjizevne kolonije "PAUNOVO PERO".
Aleksandar Obrovski,Ljubica Vukov Davcik, , Gojko Curcic, , Jelena Stojsavljevic mr Jovan Mihajilo , Dobrila Obrovski,Mihajilo Golubovic,Rajica Dragicevic,Sanja Petrovic, Srdjan Asanovic,Igor Stankovic,Gordana Sarcevic,dr Dobrivoje Zecevic,Marina Zinic Ilic,Divna Bijelic,mr Nera Legac,Milan Nikol;ic,Simo Laketic,Verica Turoman,Andrija jankovic,Nemanja Arskovic,Igor Ungur,Jasna Djukic,marija Grujicic,Jastra Stevanovic,Tanja Radosevic,jelena Bandic...

DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU " Stanislav PREPEK" Pobednici Tomislav Djornic i Nemanja Arsovic Ziri festivala radi

2009-02-22T10:47:00.001-08:00

DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "
Stanislav PREPEK"

Pobednici Tomislav Djornic i Nemanja Arsovic

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),
Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica(clan).

Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora
iz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).
Prvu nagradu festivala Stanislav Preprek " u konkurenciji do 30 godina dobio su Tomislav Djornic iz Petrovaradina i Nemanja Arsovic iz Novog Sada

ostali

I nagrada za poeziju Elena Tikvesa iz Sr.Kamenice
II nagrada za poeziju – Aleksandra Pekez iz Ledinaca
III mesto –
u kategoriji srednjoskolaca
prva nagrada za poeziju Deminea Pikulic iz Sombora

prva nagrada za prozu Katarina Kovcin iz Sombora

u kategoriji do 30 godina za poeziju
prva nagrada Tomislav Djornic iz Petrovaradina
druga nagrada Martina Kusljic iz Slavonskog Broda
druga nagrada Dragan Macanovic iz Banjaluke

ostali
u kategoriji do 3o godina poezija

prva nagrada za poeziju Nemanja Arsovic iz Novog Sada
druga nagrada Jovana Jankovic iz Beograda
treca nagrada Sinisa Orescanin iz Indjije
treca nagrada za poeziju Biljana Bagic iz Teslica

u kategoriji srednjoskolaca
prva nagrada za poeziju Bojan Cupic iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju-Jasmin Hasanovic iz Gorazda
druga nagrada za poeziju -Uros Pajovic iz Beograda
treca nagrada za poeziju Glorija Novovic iz Nisa

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za poeziju Pavle Pesic iz Varvarina
druga nagrada za poeziju David Todorovic iz Svrljiga
treca nagradu -za poeziju Andrej Stojanovic iz Novog Sada

proza

u kategoriji do 30 godina za pricu

prva nagrada za pricu Gordana Delic iz Titograda
druga nagrada za pricu Tatjana Mrak iz Ljubljane
druga nagrada za pricu Radmila Radojkovic iz Beograda
treca nagrada za pricu Bojana Ivkovic iz Beograda
treca nagrada za pricu -Vitomir Jovanovic iz Beograda

nagrade za pricu u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za pricu Marija Ilic iz Banjaluke
druga nagrada za pricu-Marko Djordjevic iz Kraljeva
druga nagrada za pricu -Stefan Simic iz Paracina
treca nagrada Tijana Pavic iz Panceva

nagrada za pricu -
u kategoriji
osnovaca

prvua nagrada za pricu - Miona Zivkovic iz Varvarina
druga nagrada za pricu -Natalija Kocic iz Nisa
treca nagrada za pricu Zoran Kosanovic iz Beograda

Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete
dobitnicima konkurenciji do 30 godina ,

u petak

27.2.2009.u 19 sati u Petrovaradinu u odeljenju gradske biblioteke "Vladimir Nazor",Koste Nadja 1 uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju,Dragan Kojic,direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu,Djuro Rajkovic,dozivotni autorski naslednik Stanislava Prepeka,
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Jelena Stojsavljevic,
Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Dr Dobrivoje Zecevic,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Stojan Simic krpica...

DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU " Stanislav PREPEK" Pobednici Tomislav Djornic i Nemanja Arsovic Ziri festivala radi

2009-02-22T10:47:00.000-08:00

Konkurs za festival Trifun Dimic

2009-02-16T07:18:00.000-08:00

Konkurs za festival Trifun Dimic
Da bi se negovalo književno stvaralaštvo dece i omladine i da bi se sačuvala uspomena na jednog od najvećih romskih pesnika u Vojvodini Trifuna Dimica prema ideji i inicijativi i Stojana Simića Krpice, uz podršku mr Jovana Mihajila, u organizaciji Scene svih kreativnih.
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku, studentsku i omladinu do 30 godina "Trifun Dimic" objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu: stojan.simic.krpica@gmail.com
ili poštom ,koji nemaju email,na adresu:

Prvi međunarodni festival poezije
"Trifun Dimic"
(za konkurs)
Stojan Simić Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

Tel: 063 550 681
Pravo učešća imaju sva deca, srednjoškolska, studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati do 20. 03 2009. godine u tri primerka (za one koji šalju poštom) a u jednom primerku za one koji šalju e-mailom uz kratku biografiju.

Konkurs za Treci medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks'

2009-02-14T09:11:00.000-08:00

Konkurs za Treci medjunarodni festival za humor i satiru
"Milovan Ilic Minimaks'

Znajuci da je smeh najbolji lek,iz humanitarnih razloga
raspisuje se konkurs za Treci medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u utorak 1. aprila 2009.godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".

Festival ce biti odrzan prema ideji Stojana Simica Krpice(koji svakodnevno i besplatno oranizuje,vodi i uredjuje Scenu svih kreativnih ), u saradnji sa Jovanom Mihajilom, uz podrsku i u suorganizaciji Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterrniku. Konkurs je raspisan za aforizam, satiricne price i satiricne pesme, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.

Radove(NA SLOBODNE TEME) bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 2o. marta - u tri primerka pod sifrom. Resenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom. Bice dodeljene diplome,plakete i za aforizam,satiricnu pricu i satiricnu pesmu, 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 2009".godine.VREDNOST NAGRADA NIJE UOPSTE VEZANA ZA NOVAC.Mole se autori da niposto ne salju radove na adresu Doma u Veterniku niti da ih zovu telefonom.

Radove treba slati iskljucivo na adresu:
Stojan Simic Krpica
(za konkurs Drugog medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")
Marka Miljanova 18/39
21000 Novi Sad
, Republika Srbija

ssk(scena svih kreativnih)od 24.12. 2008. do 11.2..2009

2009-02-09T15:26:00.001-08:00

ssk(scena svih kreativnih)od 24.12. 2008. do 11.2..2009ssk(scena svih kreativnih)je scena (iza koje ne stoji nijedna politicka stranka,nijedna verska organizacija,nijedna spiritualna organizacija,nijedna ekonomska organizacija,nijedna mafijaska organizacija,nijedan tajkun,nijedna kulturna institucija ,niti bilo koja nacionalna niti internacionalna kompanija,niti bilo koja drzava,niti EU niti Ujedinjene nacije,niti bilo koja organizacija) koju svakodnevno (besplatno) organizuje,uredjuje i vodi knjizevnik Stojan Simic Krpica(visnjislav visnjev vobanolec mikadeak- koji nije clan nijedne politicke stranke i iza koga niko ne stoji)) iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica a i za sve marginalne grupe(izbeglice,prognanike,invalide svih kategorija,romskupopulaciju,decu i omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu ometenu u razvoju,vojnike,zatvorenike,bolesnike,stare i iznemogle...) na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi

u sredu 25,12,2008.u 1o sati u pothodniku nastupaju Svetlana Ilic i Stojan Simic Krpica u cetvrtak .26.12..2008.ispred katedrale u 1o sati nastup Jelene Kojic i Stojana Simica krpiceu petak 27.12. 2008.u 10 sati na utobuskom stajalistu kod Dunavskog parka nastupaju Mara Jelic i Stojan Simic krpica
subota 28.12.2008 u 10 sati na autobuskom stajalistu ispred Uspenske crkve nastupaju Darija Lilic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 29.12..2008.u 10 sati prva autobusko stajaliste u Kisackoj uliciAlisa Ostojic i stojan simic Krpica
ponedelajk 30.12.2008.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku temerinske ulice Neda Petrovic i Stojan Simic Krpicau utorak u 10.sati zadnje autobusko stajaliste sestice na Podbari Katica Misic i Stojan Simic Krpicau sredu 31.12.2008.u 10 sati tezge na Ribljoj pijaci nastup Radmile Zaric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 1.1.2009. u 1o sati na temerinskoj pijaci unastupaju Danica Radic i Stojan Simic Krpicau petak 2.1.2009.u 10 sati kod Mileticevog spomenika nastupaju Gordana Pejic i Stojan Simic krpica.subota 3.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod Djurinog spomenika nastupaju Ranko Trajkovic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 4.1.2009.u 12 sati ispred Zmajjovinom spomenika
nastupaju Jelena Cenic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 5.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Beogradske ulice Neda Petrovic i Stojan Simic Krpicau utorak 6,1,2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste cetvorke na Limanu Milica Durmic i Stojan Simic Krpicau sredu 7.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Radmile Zaric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 8.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Olgica Peric i Stojan Simic Krpicau petak 9.1.2009.u 10 sati kod spomenika jase Tomica nastupaju Petra Sajic i Stojan Simic krpica.subota 10.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Ranko Trajkovic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 11.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Jasna Todic i Stojan Simic Krpica
ponedelajk 12.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku ulice Mihajla Pupina Nada Stojic i Stojan Simic Krpicau utorak 13.1.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste 11a Slaveka Nastic i Stojan Simic Krpicau sredu 14.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Marije Beric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 15.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju renata Caric i Stojan Simic Krpicau petak 16.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Bosa Nedic i Stojan Simic krpica.subota 17.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Drazenka Delic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 18.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju branka Todorovic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 19.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na kraju ulice Mihajla Pupina zana Lasic i Stojan Simic Krpicau utorak 20.1.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju Strazilovske ulice marta Rodic i Stojan Simic Krpicau sredu 21.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Ane Paunovic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 22.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Mirjana Bogdanovic i Stojan Simic Krpicau petak 23.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Kaja Mazic i Stojan Simic krpica.subota 24.1.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Tanja Panic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 25.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Sanja Kesic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 26.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Katarina Pajic i Stojan Simic Krpicau utorak 27.1.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju ulice Maksima Gorkog Elena Gajic i Stojan Simic Krpicau sredu 28.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Pave Matic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 29.1.2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Jaca Pribic i Stojan Simic Krpicau petak 30.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Divna Sokic i Stojan Simic krpica.subota 31.1.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Zorica Rajic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 1.2..2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Luna Garic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 2.2.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Radinka Vujic i Stojan Simic Krpicau utorak 3.2.2009.u 10.sati autobusko stajaliste kod pothodnika Tanja Pajic i Stojan Simic Krpicau sredu 4.2.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Milica Stankovic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 5.2..2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Tijana Dakic i Stojan Simic Krpicau petak 6.2..2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Dragana Kuzmanovic i Stojan Simic Krpica.subota 7.2.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Jovana Milic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 8.2..2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju darinka Zekic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 9.2.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Olga Krekic i Stojan Simic Krpicau utorak 10.2.2009.u 13.sati Drustvo za cerebralnuu paralizu ,Dimitrija Tucovica 3 isnja Maric i Stojan Simic Krpica

Na novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti
Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com 063 550 681 vidi; www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com
www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti direktno stojanu simicu krpici Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com stojan.simic.krpica@gmail.com 063 55o 681

Konkurs za Prvi medjunarodni festival "Stanislav Prepek"

2009-01-25T05:24:00.001-08:00

Konkurs za Prvi medjunarodni festival "Stanislav Prepek"

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih hrvatskih pesnika u Vojvodini Stanislava Prepeka,
prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Stanislav Prepek” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

[Link vidljiv samo za registrovane posetioce foruma. ] (koji imaju email adresu)

odnosno postom (obicnom)

Prvi međunarodni festival poezije
"Stanislav Prepek"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 20.2.2009.godine u tri primerka (ko salje obicnom postom) a u jednom primerku ko salje emailom,punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.

Dodela diploma i plaketa do kraja februara 2009. najverovatnije u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

DODELA NAGRADA MEĐUFESTIVALA Janos Siveri

2009-01-25T05:23:00.000-08:00

DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "
JANOOS SIVERI"

Pobednici Atila Fabrik za poeziju i Dragan Babic za prozu

U okviru Scene svih kreativnih(koju svakodnevno i besplatno

organizuje,uredjuje i vodi SSK) u cetvrtak 29.1.2009. u 18
sati u Novom Sadu,u Os Petefi "Sandor Petefi" bice dodela nagrada Prvog

medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Janos Siveri"

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),
Tereza Mikes(clan) i Stojan Simic Krpica(clan).

Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora
iz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).
Prvu nagradu festivala Janos Siveri " u konkurenciji do 30 godina dobio je Atila Fabrik iz Novog Sada

ostali

mesto – Hamad Amir IV razred, skola „ Petefi S.“
II mesto – Tapai Ramona IV razred, skola „Petefi S.“
III mesto deli Hajnal Regina i Vörös(Vereš) Antonia V razred, skola „Petefi S.“

Osnovci, proza
I mesto Javoran Ana V razred, skola „Petefi S.“
II mesto Baliz Anita VIII razred, škola „Petefi S“
III mesto Vukelić Anita VIII razred, škola „Petefi S.“

ostali
u kategoriji do 3o godina

prva nagrada Ivana Nogic iz Zagreba
druga nagrada Nemanja Arsovic iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Ana Savanovic iz Kragujevca
treca nagrada za poeziju Stevan Ostrogonac iz Starog Zednika

u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za poeziju-Teodora Litvai iz Sombora
druga nagrada za poeziju -Branislav Obradovic iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Tamara Krstic iz Sombora
treca nagrada za poeziju Jelena Vujovic iz Titograda

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za poeziju Anastasija Kocic iz Nisa
druga nagrada za poeziju Renea Moso iz Novog Sada
treca nagradu -za poeziju Natasa Maric iz Beograda

proza

u kategoriji do 30 godina
prva nagrada
za pricu Dragan Babic iz Novog Sada
druga nagrada za pricu Marinko Peric iz Banjaluke
treca nagrada za pricu -Darja Kosjak iz Ljubljane

nagrade za pricu u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za pricu-Katarina Kovcin iz Sombora
druga nagrada za pricu -Jefimija Kocic iz Nisa
treca nagrada za pricu -Saida Muminovic iz Sarajeva

u kategoriji
osnovaca

prvua nagrada za pricu - Natalija Kocic iz Nisa
druga nagrada za pricu -Vuk Prebiracevic iz Varvarina
druga nagrada za pricu Kristina Rikic iz Novog Sada
treca nagrada Sreten Balorda iz Novog Sada

Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete
dobitnicima konkurenciji do 30 godina ,

u cetvrtak

29.1.2009.u 18 sati u Novom Sadu u Os Petefi Sandor,Bore Podanovca 15a uz odgovarajuci program ui kojem ucestvuju

mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Dr Dobrivoje Zecevic,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Jasmina Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina

Zinic-Ilic,Sanja Petrovic,Branislav Djukic,,Tanja Radosevic,,Stojan Simic Krpica

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri

2009-01-17T13:49:00.001-08:00

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic

Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri Hamzic u Novom Sadu,u citaonici Gradskwe biblioteke ,Dunavska 1,u sredu 21.1.2009.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika i pesnikinja.
(Djordja Sladoja,Blagoja Bakovica,Rajice Dragicevica,Sase Nisavica,Marije Skorncki,Mr Jovana Mihajila,Marine Zinic,SSK...),kantautorke Vesne Stojkovic
Nagrada se dodeljuje prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost ukrstanja kultura sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja,nagrada je prestizna i nije vezana za vrednost novca.

Emsura Hamzić

Emsura Hamzić, profesor književnosti i književnica, veći dio života provela je u Sarajevu.Međutim, ratni vihor odnio ju je u Vojvodinu, sa trogodišnjom kćerkom i mužem.Do početka rata objavila je dvije zapažene knjige u “Svjetlosti”, 1988. knjigu pjesama “Ugljevlje” koja je bila u najužem izboru za Brankovu nagradu.Prije toga dobila je drugu nagradu na Goranovom proljeću. 1999.godine novosadski “Svetovi” objavljuju joj knjigu pjesama “Tajna vrata”,koja je ušla u najuži izbor za prestižnu “Vitalovu” nagradu, a beogradska “Prosveta” 2002.godine štampa njenu knjigu pjesama “Boja straha”. Kad je riječ o dječijem stvaralaštvu objavila je jednu knjigu pjesama i priča za djecu “Kuća za dugu”u izdanju “Slova” iz Vrbasa,a prvu knjigu kratkih priča pod naslovom “Jerihonska ruža”1989.godine objavljuje joj sarajevski, tada veliki izdavač “Svjetlost”.Već tada ova knjiga izaziva nesvakidašnju pažnju i nailazi na veoma pozitivan prijem i kod čitalaca,ali i kolega pisaca i kritičara.

Prošle, 2005. godine, “Narodna knjiga” objavljuje njenu knjigu priča

“Večeri na Nilu”.

Alija Isaković, recenzent knjige “Jerihonska ruža” o pričama Emsure Hamzić kaže:

“Tradicija kratke priče u bh. književnosti veoma je kratka.Emsura Hamzić već prvom knjigom obilježava njen siguran tok i razuđenost.O ovome rukopisu mogla bi se napisati čitava mala pohvala kratkoj priči, savremenom književnom damaru...Apsolutno vladanje građom i strukturom kratkog pripovijedanja.

O knjizi veoma pohvalno,a neki i sa oduševljenjem pišu još i

Željko Ivanković,Ranko Sladojević, Miroslav Toholj,Miljenko Jergović, Miranda Sidran, Semezdin Mehmedinović i mnogo drugih Sarajlija,ali knjiga i u Beogradu dobija poklonike kakvi su Mihajlo Pantić,Miodrag Perišić,Ljubiša Jeremić, Vladimir Pištalo,Nemanja Mitrović,Predrag Marković...

Knjiga priča “Jerihonska ruža”bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu 1990.godine,a priče su uvrštene u više antologija.

U najnovijoj Antologiji fantastičke pripovijetke u BiH koja se pojavila prošle godine u izdanju “Prosvjete” u Sarajevu,antologičar i književnik Nenad Radanović kaže, izmedju ostalog:

“Emsura Hamzić odavno već ne živi u našoj sredini,ali je Jerihonska ruža istinski datum bosanskohercegovačke fantastičke proze!”

Inače su u ovu antologiju uvrštene dvije njene priče,a zbog jasnijeg konteksta treba pomenuti da su zastupljena 23 autora,da počinje pričama Ive Andrića,da je zastupljena još samo jedna žena i da je Emsura Hamzić u antologiji najmlađi živi autor.

Nakon petnaest godina, pojavila se prošle, 2005. godine nova knjiga priča “VEČERI NA NILU” koju je objavila ugledna izdavačka kuća “Narodna knjiga” iz Beograda,a njen urednik i recenzent bio je književnik i književni kritičar, Vasa Pavković, koji o knjizi kaže:

“Reč je o jednom zaista dobrom rukopisu fantastičke proze. Ova proza zahteva pažljivog čitaoca i višestruka iščitavanja, jer je kontekst 13 priča i epiloga u knjizi veoma složen, i potrebna su mnoga znanja o književnosti, sa sličnim piscima i sličnim pričama, za njeno razumevanje!”

Zatim dodaje:”Većina priča situirana je u nešto što je mit, te bi se one mogle odrediti i kao savremene bajke.Naravno, to nisu klasične bajke za decu, već bajke za odrasle.A postoje i priče koje preko tog mitskog snažno iskoračuju u ovo što nam se dešava danas.U knjizi “Večeri na Nilu”, nalaze se neki od osnovnih oblika fantastike!”

I ova knjiga izazvala je veliku pažnju kako kritike, tako i čitalaca, ali i žirija.Naime, knjiga “Večeri na Nilu”za sada je bila u najužem izboru za prestižnu nagradu Zlatno žensko pero koje dodjeljuje “Politika Bazar”, potom u najužem izboru za Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, te uglednu nagradu za knjigu pripovijedaka koja se dodjeljuje i piscima koji pišu na mađarskom, “Karolj Sirmai”.

Iz više tekstova i prikaza objavljenih po izlasku i promocijama ove knjige, izdvajamo dio teksta koji je objavljen u “Politikinom” Kulturnom dodatku, iz pera stalnog kritičara, Slobodana Vladušića, pod naslovom “Evropa i Orijent”:

“Smatram da je jedan od glavnih kvaliteta zbirke Emsure Hamzić upravo težnja da se, lišeno parodijskog aspekta, ponovo reaktuelizuje nešto
što bi se moglo opisati kao istočnjačka povest.
Naime, autoru ovog prikaza posebno su se dopale one Hamzićkine priče koje se događaju na arapskom istoku.
Orijent kakav je evociran u pričama Emsure Hamzić, nudi se ovde kao bajkoliki prostor izmešten iz svojih realnih konotacija opskrbljen neuobičajenim imenima, opisima, po kojom arapskom rečju i muslimanskom molitvom.Ipak, zbirka priča Emsure Hamzić nije zamišljena pre svega kao zbirka istočnjačkih priča:naime, vredan je napaor autorke da u miris i duh Orijenta uklopi tzv. panonske motive (“Mađarska rapsodija”), ili pak priče u kojima imena i titule asociraju na slovenski kontekst (“Kneževa kućica”).U ovoj zbirci prepliću se Evropa i Orijent, a simbolično govori na tri jezika:srpskom, arapskom i mađarskom.
Ako je potrebno pronaći neki zajednički imenitelj priča Emsure Hamzić, onda je to uronjenost njenih junaka u sebe same..

Čitao sam je (knjigu) kao skromni čin ukrštanja jezika i kultura, koji upravo zato što je lišen velikih reči, deluje iskreno, pošteno i ozbiljno.”

Književni kritičar iz Novog Sada Nenad Šaponja knjigu priča “Večeri na Nilu”, okarakterisao je kao jednu od najboljih knjiga proze kod nas!

“To je knjiga koja je suštinska, duboko istinita i po mnogo čemu neuobičajena i drugačija, baveći se naoko jednostavnim stvarima, ali koje zapravo, uopšte nisu jednostavne!” – oduševljeno kaže ovaj kritičar.

U novosadskom “Dnevniku”, M.Živanović o knjizi piše ovako:

“Trinaest čudesnih priča Emsure Hamzić, sa prologom i epilogom, su pravi primeri lirske proze u kojima se raskošna duša u različitim registrima i intonacijama uštimava i traži pravi ton.

Polazeći od pesničkih iskustava i rezultata, koji označavaju njen početak i sarajevski period, Hamzićeva lako prelazi u domen proze, uvek lirske, i to će njenom pripovedanju, poput moderne Šeherezade, davati visokonaponsku emociju/doživljaj i intelektualni otklon u kome se mitske slike i junaci mešaju sa učincima svakodnevice i nostalgijom bića u rasejanju i stalnoj potrazi za identitetom.Njen Jona zove se David, a misirsko prokletstvo stoji kao fatum/kismet nad svetom u kome pojedinac za vreme kratkog života ne može ništa, ili gotovo ništa!...”

Njen roman “JABANA” objavljen je 2007. godine kod dva izdavača , u Narodnoj knjizi iz Beograda i Bosanskoj riječi iz Tuzle i Vupertala.

Ova knjiga naišla je,takođe, na izuzetan odjek i odziv, kako čitalaca, tako i kritike.Takođe se našao, kao i ranije knjige, u najužem izboru za prestižne nagrade kao što su Žensko pero (među pet autorki), za Međunarodnu nagradu Meša Selimović koja se dodjeljuje u Tuzli za najbolji roman napisan na prostoru BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, potom u izboru nekih članova žirija za Ninovu nagradu itd.O romanu Jabana pisali su, između ostalih, Mileta Aćimović Ivkov, Milica Mićić – Dimovska, Franja Petrinović, Dragana Beleslijin, Darko Bradić…

2008. godine, neposredno pred Sajam knjiga u Beogradu, pojavila se osma knjiga Emsure Hamzić, knjiga pesama, SEMIRAMIDIN VRT, u izdanju Izdavačke kuće Orfeus iz Novog Sada. Knjiga je nedavno promovisana u Biblioteci Novog Sada u Dunavskoj 1. O knjizi su nadahnuto, I sa izuzetnim uvažavanjem celokupnog dela autorke, govorili Saša Radojčić I Dragana Beleslijin.
Član je Društva književnika Vojvodine i Društva pisaca BiH.

TUDJINA KAO USUD I UDES

Emsura HAMZIĆ: „JABANA“, Narodna knjiga, Beograd, 2007.god.

Iako u fragmentima prati život jedne istoriji poznate ličnosti, Jabana nije istorijski roman kako bi se, na prvi pogled, neopreznom čitaocu moglo učiniti.Emsuru Hamzić ne zanima istorija i njene spoljašnje manifestacije; ona je prevashodno okrenuta unutrašnjem svijetu pojedinca bačenog u život, onom zbunjenom i pometenom pojedincu koji traga za smislom života i traga za čvrstim duhovnim uporištem – kao ključnom tačkom identiteta. Jabana je, kako nam i naslov sugeriše, roman o stranstvovanju;skoro svi njegovi protagonisti su tuđinci i u sopstvenom životu i stranci u svijetu punom svakojakih opasnosti.Svi su oni, kako se u snu ukazuje glavnom junaku, zaglavljeni između života i smrti, raja i pakla, između sebe i svijeta.Ovo je, prije svega, roman silovite, vrtložne svijesti, jer sve što se u njemu zbiva predstavlja, zapravo, snimke unutrašnjih stanja, fragmente snova i fantazmagorija jedne zlosrećne, opustošene i istorijom ošamućene individue.

Postupak oneobičavanja, koji je autorka uspješno primjenjivala u svojim najboljim pričama, i u Jabani je doveden do fantastičkih razmjera.I ovdje se u neposrednu vezu dovode, miješaju i dramatično sučeljavaju događaji, pojave i ličnosti iz različitih, često udaljenih vremenskih perioda.

Jezik ove proze, bogat i pomalo arhaičan, začinjen orijentalizmima, kao i neobična, pomjerena i uskomešana sintaksa omogućiće autorki da pažljivo prati i registruje dubinske ritmove duhovnih i duševnih stanja glavnog junaka.Zavaljujući osnovnoj zamisli i njenoj jezičko-stilskoj izvedbi, čitalac je u prilici da velikog vladara upozna sa “unutrašnje strane” kroz slabe i bolne tačke njegove ličnosti. Moćnog sultana izbliza “vidimo” kao nježnog i krhkog dječaka koji odrasta u majčinom okrilju i ženskom okruženju – u kući i u vrtu kao najsigrnijim, kultnim mjestima svijeta kome pripada. Zatim upoznajemo preosjetljivog mladića sklonog filozofskoj i lirskoj kontemplaciji koji je opčinjen životom i djelom pjesnika, filozofa i derviša Dželaludina Rumija Mevlane.Mevlana će se često pojavljivati u sultanovom životu, naročito u kriznim trenucima, kao duhovna okrepa i svijetli putokaz ka mogućem izlazu.Sulejman je, dakle, po prirodi svojoj sušta suprotnost svemu onome što će, po nalogu sudbine , morati da prihvati i da bez pogovora izvrši. “Ogrnuli su me lavovskom kožom i ja sam morao biti lav! Da li sam ispod krzna, ljuske, krune carske imao dvije noge, slijepe oči, zečije srce, meke ruke ili preosjetljiv sluh, koga je to još zanimalo.Svi su tražili samo izvršenje svojih poslova i interesa", kaže na jednom mjestu sultan Sulejman. Izvršavajući “poslove i interese”, on će se fatalno zaljubiti u Rokselanu, odnosno Hurem koja će u dvorskim spletkama i intrigama prouzrokovati smrt njegovog najboljeg prijatelja, a zatim i prvorođenog sina Mustafe.Kroz potresne i upečatljive pojedinosti upoznajemo ožalošćenog i ojađenog oca koji se pretvara u tirarina i surovog osvetnika.

Možda najbolje i najpotresnije dijelove ovog romana čine oni košmarni odlomci u kojima se moćni imperator pojavljuje kao oronuli

starac, umoran od svijeta, vlasti i ratovanja, zgađen pobjedama i porazima, skrhan ličnim bolom i opštim besmislom.

Smisao se, dakle, ne može osvojiti silom niti se naučno može dokučiti.On se povremeno javlja u Mevlaninim stihovima i u zanosu derviškog ritualnog plesa. A i to – samo dok zanos traje.

Roman se, kao i sam život završava nekako uvredljivo jednostavno. Sulejman Veličanstveni umire na sigetskom bojištu, ali i mrtav mora da da obavi još neke “poslove i interese “ o čemu nas u pojedinostima obavještava poduži naučni citat. A Mihailo Zeremski, njegov moderni dvojnik i proučavalac, skončava u istambulskoj ludnici. O tome, pak, telegrafski šturo, obavještva njegovog sina bolnička uprava.A bojišta i ludnice jesu opšta i strašna mjesta istorije i ključne metafore svijeta u kome živimo.O tome zapravo govori i prvi roman Emsure Hamzić koji će, vjerujemo, pobuditi čitalačku znatiželju i skrenuti pažnju i na njene prethodne knjige.

Darko Bradić

LUDILO KAO IMPERATIV PISANJU

Da je nekim slučajem Ivo Andrić, ne preterano sklon kazivanju u prvom licu, dao reč Ćamilu da ispriča svoju verziju događaja u Prokletoj avliji, verovatno bismo danas čitali povest o Džem slutanu, odenutu u mešovitu formu istorijskog romana i romana toka svesti. Osetivši zahtevnost spajanja ova dva naočigled nespojiva žanra, Emsura Hamzić je odlučila da svoj romaneskni posao usmeri upravo u nevedenom smeru i istorijske događaje ispripoveda ne samo iz perspektive ličnog, introspektivnog, nego, pre svega, iracionalnog načina kazivanja. Njen roman-prvenac, Jabana (Narodna knjiga, 2007), vešto je vođenje čitaoca kroz halucinatorno-iluzorne tokove svesti i podsvesti junaka-pripovedača, bez gubitka narativnog toka i sa intrigantnom radnjom koja, što zbog nagoveštenog ludila kazivača, što zbog same činjenice da horizont očekivanja čitaoca pod pričama o vladarskim porodicama često podrazumeva komercijalnost, doprinosi da se Jabana – poslužimo se opštim mestom književne kritike – čita ''u jednom dahu''.

U romanu mnogo puta ponovljeno pitanje ko sam ja?, koje čas sugeriše osnovnu egzistencijalnu nepoznanicu, čas bunovno traganje za izgubljenim identitetom, a čas očajne krike pomračenog uma, čini nit koja spaja dve priče: prva priča (psihijatrijska bolnica, Istambul, dvadeseti vek) sa protagonistom Mihailom Zermanskim, istoričarem i arheologom hospitalizovanim usled shizoidnog poistovećivanja sa sultanom Sulejmanom Veličanstvenim, predstavlja okvir za drugu (opsada Sigeta, šesnaesti vek), koja opisuje događaje iz života samog Sulejmana. Međutim, složenost pripovedačkog postupka Jabane proizilazi upravo iz činjenice da čitav roman (ako izuzmemo nekoliko poslednjih pasusa na samom kraju i kurzivom obeležen citat iz naučnog rada Zermanskog) pripoveda jedna ličnost, koja neprekidno nastoji da ukine svoje pravo ''ja'' i prisvoji tuđi identitet.

'' – A ko je Mihailo Zermanski iz Šćećina? Ko je on, ako si ti Veličanstveni? – pita kričavim glasom blijedi, slabašni čovjek u bijelom. Znam, znam, sanjam ja njega! On mi iz valova dovikuje, prkosno i jezivo: 'Ja sam Veličanstveni!' Luđak je to, luđak, koji se lažno predstavlja, kiti tuđim perjem! – govorio sam uzbuđen pominjanjem ovog imena, čudnom jezom i prazninom u glavi ošamućen, tonući u omamu sna, i protiv svoje volje.''

Poput Peljevinovog junaka Petra Praznine čiji se um koleba između dva pola ''stvarnosti'', od kojih je (možda) samo jedan prihvatljiv u pozitivističkom svetlu, pripovedač Jabane je, ''ogrnut sultanovom kožom'', raspolućen između dve realnosti, (najmanje) dva vremena, dva života. I dok se Peljevinov roman odvija u neprekidnoj smeni situacija proživljenih u sanatorijumu i avantura sa Čapajevim, dotle pripovedač Jabane svoj život doživljava kao tuđinu, tonući u fingirani, izmaštani u kojem, opet, oseća ''sedam konaka'' daljine.

Stoga se ne bismo mogli složiti sa stavom Milice Mićić-Dimovske, koja u kritičkom osvrtu na navedeni roman nigde ne pominje Zermanskog, već, kao glavne junake romana, pored Sulejmana Veličanstvenog, navodi Mehmed Pašu Sokolovića, iako priznaje da ''njegov lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra'' i persisjkog pesnika Dželaludina Rumija Mevlanu koji se ne pojavljuje kao protagonista, već samo kao sen kojoj se pripovedač obraća, koju citira i doziva. Inventivnost pripovedačkog postupka Emsure Hamzić, kako piše Mićić-Dimovska, treba tražiti u tome što je napisala ''istorijski roman koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama izrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već ih samo ostavlja po strani''. Ovako obrazloženo, navedeno kritičarsko mišljenje ukida najmanje jednu dimenziju ovog, po svojoj strukturi izuzetno složenog romana.

Šta je istorijsko u romanu Jabana? Pre svega, likovi – sam Sulejman, Rokselana i ostali članovi vladarske porodice, kao i najbliži sultanovi saradnici; zatim proverljive činjenice iz biografije Sulejmana Veličanstvenog (hronološki gledano, to su ženidba Rokselanom, ubistvo sina, opsada Sigeta, sultanova smrt, predaja vlasti novom sultanu, Selimu), i konačno, markiran kurzivom, citat iz naučnog rada Mihalila Zermanskog, koji na kompjuteru iščitava njegov sin, Marek, i koji bi se, čak i da nije izdvojen posebnim pismom, doimao kao posebna celina upravo pripovedanjem u trećem licu a ne više u prvom, pa time i odsustvom afektiranog, naglašeno emocionalnog govora kojim teče pripovedanje u Jabani. Da bi prevala tekst na ravan koherentnosti i dočarala atmosferu života na slultanskom dvoru, Emsura Hamzić je pribegla korišćenju turcizama i citiranju molitava na turskom jeziku, kao i navođenju pesama koje su se, pouzdano znamo, pevale u slovenskim krajevima pod turskom vlašću. Ovaj kulturni vraisenblance (termin Džonatana Kalera) obezbeđuje, međutim, tek onaj stepen čitljivosti u kojem čitalac biva spreman da potpiše ugovor o tome da je roman motivisan izvesnom realnošću istorijskog vremena i verovatnošću događaja. Međutim, to je čista varka, jer Jabana složenije nivoe koherentnosti obezbeđuje upravo uvođenjem toka svesti. Drugim rečima, sve ono što je važilo kao ''stvarnost'' u romanu, usložnjavanjem pripovedačkog postupka, postaje tek pretpostavka. Pribegavanjem tehnici ''toka svesti'', iskazima pripovedača, koji se, zbog čestih halucinacija, mogu smatrati nepouzdanim, i , pre svega, činjenici da roman pripoveda ličnost koja ''veruje'' da je ona Sulejman, a koja to, barem prema krajnjem ishodu priče, nije, autorka romana namerno problematizuje sve što bi moglo biti pripisano govoru samog Sultana, te time isključuje mogućnost da o Jabani govorimo kao o, pre svega, istorijskom romanu. Samim tim, ne možemo reći da su istorijski događaji samo pozornica na kojoj se odvija intimna drama glavne ličnosti, jer se mnogobrojnim digresijama premošćavaju godine, decenije, pa čak i vekovi, čime se ukida linearni tok pripovedanja, a istorijsko vreme ustupa mesto univerzalnom i mitskom.

Šta ludilo omogućuje pripovedaču Jabane? Pre svega, pravo na zastupanje nekonvencionalnioh stavova i neprihvatanje ustaljenih obrazaca ponašanja. Tako sultan može dati oduška svome bolu i gnevu, što, inače, ne bi mogao da čini u javnosti. ''Težina našeg položaja i odgoja koji nas je pripremao na odgovornost, odricanje od ličnog, činili su da mi i nismo znali ko smo, šta mi lično želimo, volimo, kako se osjećamo'', kazuje pripovedač. Sulejmanovu emotivnost, njegovu, gotovo žensku prirodu, sugeriše iskaz da je kao dete najradije boravio u haremu, među ženama, njegov strah, njegov emocijama nabijeni odnos sa Rokselanom, njegova ishitrena odluka da kazni sina Mustafu najtežom kaznom i, konačno, njegovo kajanje zbog navedenog čina i bolna zapitanost o smislu života nakon toga. Njegove rečenice su zadihane, on niže reči, citira Mevlanu i narodne lirske pesme, kune i prašta, čak i nariče (tužbalica koju sastavlja Mustafi, forma je usmenog pesništva koju po pravilu izvode žene-narikače). Dalje, ludilo mu daje poseban vid kriticizma prema svetu koji ga okružuje. O ljudima koji mu se podmsmavaju, nesposobni da shvate dubinu njegove patnje, pripovedač veli:

''Kako milošću srca njihova, od surovosti nabrekla i bolna, dotaći?!

Pokušavam da siđem o d o z g o! Da zaprepastim ih!...''

Izvesne manjkavosti Jabane, koje nalazimo pre svega u patetici izraza i mantrističkom insistiranju na stavu ''nisam ja bilo ko'' (''Ja sam Sulejman, Sulejman Veličanstveni! / Allahov sluga i gospodar ovoga svijeta! / U Bagdadu sam šah, / u Rimu sam car, / u Stambolu sultan, / u Misiru i Šamu, kralj! / U moje ime se u Meki i Medini / čita molitva petkom!''), te odveć ''lirskoj'' prirodi kako mladog, tako i ostarelog sultana, bivaju ublažene situiranjem u kontekst ludila, čiji efekat, upravo svojom učestalošću, pojačavaju.
Ono što na čitaoca, svesnog igre u koju ga uvlači pripovedač Jabane, neprestano problematizujući svoj identitet, ostavlja najsnažniji utisak, jeste činjenica da nijednog trenutka navedena igra ne ostavlja radnju ''na klimavim nogama'', da nijednog trenutka ne ugrožava njenu verovatnost. Možda tome doprinosi činjenica da, i ako nije sultan Sulejman Veličanstveni, Zermaski kao pripovedač svakako jeste neko ko je kompetentan da opiše Sulejmanov život, te stoga čitalac prihvata mogućnost da ovaj, iščitavajući i pišući sultanov životopis, istovremeno ''izmašta'' detalje koji se samo naslućuju, koji su deo unutrašnjeg sveta Veličanstvenog, i kojima nije mesto u istorijskom štivu. Svestan nemogućnosti istorije i egzaknih nauka uopšte, da odgovore na pitanja o pokretačima velikih događaja, Zermanski je, baš kao autorka romana, iskoračio iz domena nizanja istorijskih činjenica i pokazao da istorijska i literarna realnost nisu i ne mogu biti identične. Međutim, one obitavaju u romanu Jabana, baš kao što dve ličnosti obitavaju u svesti pripovedača. I kao što je pripovedač spreman da prihvati izmaštani identitet, a odbaci svoje rođenjem utvrđeno poreklo, (simbolično, gubitak ličnih dokumenata), tako je i roman Jabana smeo u spremnosti da se odrekne istorijske verodostojnosti, zarad višeg umetničkog dometa, koji, slobodno možemo reći, zaista i postiže!

Emsura Hamzić: „Semiramidin vrt“, „Orfeus“, Novi Sad, 2008.god.

Šta znači kada pesnik notira vreme i mesto pisanja pesme? Može li se ovaj svojevrsni hronotop, kao, uostalom, i posveta, čitati kao deo strukture pesme?

U pesničkom slučaju Emsure Hamzić, može i mora. U zbirci Boja straha, ispod završnog stiha, često čitamo: Sarajevo. Najčešća godina je 1991. Ratna godina. U zbirci pripovedaka Večeri na Nilu ponovo se pominje Sarajevo. Sarajevo je i jedina moderna urbana destinacija u zbirci pesama Semiramidin vrt. Tako dolazimo do zaključka da Emsura Hamzić piše ili u Sarajevu ili u nekom drugom, za njene tekstove sporednom, mestu.

Za razliku od izvesne kvalifikacijske ravnodušnosti savremenih pisaca prema gradu (teza Karla E. Šorskea) poezija Emsure Hamzić Sarajevo vidi pre svega kao ’’mesto vrlina’’, napušteno silom prilika. Sarajevo je figura dvostruke simboličke snage, ona je istovremeno i logos (željenog) stanovanja, čija se ’’krvava luna’’ da podmladiti, ali i mesto bivstvovanja istinskog nadahnuća. Ako figuri grada vrline dodamo i vezivanje za entitete porodice, pre svega detinjstva (brat i sestra kao osobe sa kojima smo, najčešće, bliski u detinjstvu), kao i mezare, staništa predaka (’’Tu su da bole i da izliječe/svi najdraži moji od sad do mladosti’’...), jasno uočavamo potrebu da se evociraju slike iz detinjstva, kao i da se istakne idiličnost navedenih vremensko-prostornih odrednica, jednakih antičkim ’’mestima ugodnosti’’.

Edvard V. Said, ne bez izvesne ironije, beleži da je ’’reč ’izbeglica’ poprimila političko značenje, sugerišući ogromnu masu nevinih i zbunjenih ljudi kojima je neophodna hitna međunarodna pomoć, za razliku od ’izgnanika’ koji sa sobom nosi konotacije samoće i duhovnosti.’’ Iako se čini da je linija razdvajanja ova dva pojma jasno zacrtana, privid ne može opstati pred gorkom činjenicom da se, nažalost, posle niza ratova na prostorima bivše SFRJ, može biti i jedno i drugo, a lirski subjekt u većini pesama Emsure Hamzić upravo to i jeste. Sa rezigniranošću intelektualke, ’’junakinja’’ pesama upravo se poziva na svoju iskonsku ulogu, ulogu naricateljke. Ženama je dato da plaču, muškarcima da ratuju. U Semiramidinom vrtu pesnikinja istovremeno plače i duboko promišlja svoju patnju. Bilo da se obraća ocu (Obraćanje II), bilo ’’domu ostavljenom’’ (Obraćanje III), bilo majci (Riječi), pesnikinja uzvika i usklika pokušava da vrati narušenu harmoniju, carstvo ’’iskonskih skaski’’, ’’bajki’’, te da se nastani u svetu ’’hodnika mračnih’’, tog stanja uma koji tvori uspomene, istovremeno bolno svestan nemoći da se iste materijalizuju. Otud doslednost u odabiru mesta boravka: mračni hodnici, lavirint, vrt, ali ne bilo koji, već Semiramidin – vrt mitske junakinje, koju, poput, recimo Persefone iz grčke mitologije, karakteriše izvesna sposobnostda evoluira – retka odlika mitskih junaka – od napuštene devojčice do zrele žene.

Novo stanište, a novo ne samo u odnosu na gore navedena mesta, već i u odnosu na prethodnu zbirku pesama Emsure Hamzić, Boja straha, jesu mitski predeli ili orijentalni toposi, zastupljeni još u Večerima na Nilu i romanu Jabana. Ako u Boji straha lirski izraz duguje mnogo više usmenim predanjima, gotovim pesničkim formama (bajalica, uspavanka…) ili metričkim ograničenjima (npr. epski deseterac), onda će konačno oslobođenje od stega formalne zadatosti, nagovešteno u pesmi Izgnali su me, Emsura Hamzić postići baš u zbirci Semiramidin vrt. Istovremeno, pesme Prepotopska i Lazar II iz prethodne zbirke najaviće novu, složenu tematsko-motivsku opsednutost – kako mitskim vremenom, kao pokušajem da se narušena harmonija nanovo uspostavi, tako i ličnostima iz daleke istorije (sumersko-vavilonske legende, antička istorija, Persijsko carstvo, Osmanska imperija, itd.), i njihovim intimnim istorijama – poput tajanstvenog Kneza u Večerima na Nilu i raspolućenog Sulejmana Veličanstvenog u Jabani. Određene pesme u Semiramidinom vrtu, tako, svojevrsne su ispovesti neimenovanog imperatora, Kasandre, sestre Aleksandra Makedonskog, Semiramide i drugih, nama poznatih likova. Sve su one ispovesti osoba determinisanih fatumom rođenja, ali i istorijskim okolnostima u kojima su se našle, ne svojom voljom. I ako je Jabana usložnjavanjem lirskih tvorevina interpoliranih u romaneskno tkivo, mnogo više lirski roman i roman toka svesti nego, na jedan novi način ispričana, poznata istorijaska priča, onda se poezija Emsure Hamzić objavljena posle Jabane svakako dodatno usložnila narativnim elementima i mnogobrojnim opkoračenjima, koji poeziju približavaju prozi.

Istovremeno, Jabana je u Semiramidin vrt unela i orijentalistiku kao ishodište inspiracije, što se nedovoljno pažljivom čitaocu može učiniti kao pokušaj izmeštanja jedne stvarnosti u okvire egzotičnosti i istoričnosti, ali što Semiramidinom vrtu daje drukčiju konotaciju u kontekstu literarnog opusa Emsure Hamzić. Sejmeni se, tako, čitaju i kao iskorak u sferu arhaičnosti i intertekstualnih relacija sa usmenom poezijom i sevdalinkama, ali i, u kontekstu svakako nasumično odabranih modela čitljivosti, i kao vera u moć umetnosti reči (’’Ove riječi opčiniti mogu i u gori vuka…/one liječe od samoće, od uroka od života…’’pesma Riječi.) u eksplicirana u stihu Mahmuda Derviša ’’strah tiranina od pesama’’. U pesmi Sejmeni nepoznati subjekt, koji, prokazan, očekuje privođenje, apostrofira zemaljsku silu:

’’Kad pođete po me/Neka bi dvore svoje podmirili,/Bližnjima sigurnost ostavili, /Hrte nahranili!...’’

Smelo suprotstavljanje, čak prkos nem>ći prividno nadmoćnijih, gradira se nabrajanjem radnji koje sejmeni treba da obave, jer ih, u potrazi za lirskim subjektom, čeka neizvesnost, opasnost, čak možda i smrt. U poslednjim stihovima kulminira sigurnost u pobedu, istovremenim eufemističkim nagoveštajem smrti kroz ideju o produženju vrste: ’’Utrobe im oplodite, kolijevke sačinite,/kuće za unuke ozidajte/prije nego po mene pođete!/’’ Snagu izraza pojačava prividna briga za tlačitelje iskazana tobože dobronamernim uputstvima pred putovanje, koja, čitana u ironijskom ključu, potcrtava njihovu infantilnost.

Ratna stradanja i poratna inhibiranost, ta, kako se u prologu večeri na Nilu izrazila Emsura Hamzić, ’’nerečena ljepota straha’’, uspešno korespondira sa upečatljivim i snažnim pesničkim slikama. Intertekstualna veza sa Zmajevom pesmom Tiho, noći, u istoimenoj pesmi Emsure Hamzić oličava se u grotesknosti tišine, ali i telesnim manifestacijama straha: ’’Tiho je veče, utroba ćuti/Tek zadrhturi džigerica/od slutnje da se oštri koplje,/I vrh otrovom premazuje.’’/ Strah od neizvesnosti i nepoznatog neprijatelja dobija paranoične srazmere u pesmi Strah (’’Teški se zastori spuste,/ iza njih neko diše,/ zavirim, pretražim prostor cijeli,/ al samo glas, i ništa više.’’). U pesmi Samo da svane iz istoimenog ciklusa, paranoja prerasta u stanje opšteg straha, pred kojim ni priroda (namerno odabrane vrste cveća koje su rabljene u ljubavnoj lirici), nije ravnodušna: ’’Dugovrati zadrhta ljiljan te brižno pritvori vrata’’… ’’Ljubice nežne u nesvijest popadaše/te ih narcisi i lale iz svojih čaški/ vodom zalijevaše.’’

Mnogobrojna tematska ishodišta poezije Emsure Hamzić reprezentuju i njenu formalnu divergentnost: ređe, udovoljavanje zahtevima klasičnih formi, češće, oslobođeni, dugački stihovi sa opkoračenjima ili polisindetima, te interpunkcijskim dočaravanjem emocionalnog naboja. Citirani mitski junaci i istorijske ličnosti i te kako su čitljivi, otvoreni za tumačenje u hronotopima moderne poezije. I u vantekstualnim elementima pesme – Sarajevu devedesetih godina, gradu okamenjenom u vremenu. Taj gotovo detinji pokušaj da se grad sagleda onakvim kakav je bio, da se slika ne menja, podstiče napor mašte da i u strahu i neizvesnosti pronađe nerečenu lepotu.

Dragana Beleslijin

MILICA MIĆIĆ - DIMOVSKA

ŽIVOT KAO TUĐINA

( Emsura Hamzić : „Jabana“, Narodna knjiga, Beograd,

2007.godine)

Nakon tri knjige pesama, jedne knjige priča i pesama za decu, te dve zapažene knjige pripovedaka „Jerihonska ruža“, Svetlost, Sarajevo 1989.godine i „Večeri na Nilu“, Narodna knjiga, Beograd, 2005.godine, Emsura Hamzić oglasila se svojim prvim romanom.

Poslednji dani velikog turskog sultana Sulejmana II Veličanstvenog okosnica su najnovijeg romana Emsure Hamzić simboličnog naziva "Jabana" , odnosno "Tuđina", komponovanog kao niz ispovesti, među kojima je najznačajnija i najtragičnija upravo sultanova. Druga ličnost, ali čiji lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra, je pragmatični veliki vezir Mehmed paša Sokolović, glavni izvršilac sultanove volje. Treća, data kao simbolični ključ za otvaranje sultanove duše, njenih dubina, svetla i crnila, jeste Mevlana Dželalud-din Rumi, persijski pesnik i filozof iz 13. veka, poznat i po tome što je osnovao derviški red čiji rituali imaju gotovo katarzički značaj za njegove pripadnike.

Ovo trojstvo Emsura Hamzić prati kroz ceo roman, dopunjujući ga istorijskim dešavanjima, prokletstvom moći i sujete. Zagonetni prodori u poremećene tokove svesti koji se ne lociraju uvek uz određene ličnosti, već lebde, struje kroz vremena, spajajući svojom univerzalnošću sve nesrećne i uklete, svojom lirskom snagom spadaju u najbolje stranice "Jabane".

Trenuci kada istorija postaje samo fon za obračun junaka sa samim sobom su najupečatljiviji i najdublji u ovom kratkom romanu, koji se može doživeti i kao poema o ljudskoj nesreći čiji uzroci leže u sujeti, vlastoljubivosti, ali i nesreći koja otvara oči za greške i nepravde. Sulejman Veličanstveni upravo zahvaljujući takvim scenama postaje nam blizak, posebno svojim unutrašnjim monologom kao spiskom grešaka i kajanja.

Gde sam ja to? Kuda idem? Ko mi stalno iznova pređu dodaje, koja me putem vodi? To su samo neka od suštinskih pitanja koja ličnosti ovog romana upućuju samima sebi. Ličnosti, čiji nam identiteti, ponekad izmiču, ali koje su nam ipak bliske po stalnom preispitivanju svog ja, najčešće pokajničkom preispitivanju. Očita je tendencija piščeva da nas spreči u nekom površnom, lakom identifikovanju junaka kao tih i tih istorijskih ličnosti. Emsuri Hamzić nije cilj običan istorijski roman, već onaj koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama nadrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već samo ostavlja po strani. Zato su njeni junaci, pogotovo Sulejman Veličanstveni, u pravom smislu moderne ličnosti, univerzalne po svojim pokajničkim mukama, gotovo kamijevske po apsurdnosti svojih krajnjih doživljaja sveta. Ponekad su ta lica superiorna u svojoj patnji po jednom beskrajnom saosećanju i sažaljenju za sve ljude, pogotovo one slične njima po duhovnom habitusu. Najdublji u tom smislu je odnos Sulejmana Veličanstvenog prema pesniku Mevlani od kojeg ga dele tri veka po fizičkoj prisutnosti u svetu, ali ni jedan minut od onog drugog sveta duhovne bliskosti za koji ne važe kalendarske razlike.

Zapitanost o svom identitetu, u stalnom traganju za njim, da se izvede iz oblasti neodređenosti, neodređenosti koja gotovo da dobija atribute nekog subjekta kojeg treba identifikovati, locirati, ali on tome izmiče, zarad množine identiteta, množine patnji i nepripadnosti, u krajnjem slučaju, čak i svetu iz kojeg potiče, a za koji ga vezuju slike užasa, surovosti, čak i sopstvene surovosti, jer bez nje ne bi opstao. Samo rajske lepote Mevlaninih stihova mogu se postaviti pored sultanovih doživljaja iz detinjstva, idealizacije majčinske zaštite i brige.

Ko je taj sahibija, gospodar kojem su upućene molitve za spas? Onaj koji isto taka traga za nekim sahibijom iznad sebe, od koga može zatražiti pomoć i zaštitu. Od čega zaštitu? Od ljudske zlovolje i surovosti! Ali zar se i sahibija ne spušta na nivo niščeg, onog koji je nemoćan da pobedi zlo?

Da li je i to gospodar Sulejman Veličanstveni? Jeste. Maestralno nam otkriva Emsura Hamzić. Moć i slabost, u neprestanom vaganju koje, na kraju, iz slomljenih junaka izvlače isti fatalistički zaključak da svojom voljom ništa ne mogu promeniti, odnosno da je svakom njegova nafaka odavno određena!

Milica Mićić Dimovska

Emsura Hamzić, Semiramidin vrt; Orpheus; Novi Sad, 2008.

Večeras bi moglo biti najpodesnije da se na samom početku kaže neka reč o izgledu knjige koja je povod našeg okupljanja: u pitanju je jedan dopadljivo, smireno, ponešto retro dizajniran predmet – a takva je i poezija koja se nalazi unutar korica: smirena, postojanog tempa, poezija čija vrednost se ne nalazi u eksplozivnosti izraza, nego u intenzivnosti izraženih emotivnih i intelektualnih stanja. O tome se može govoriti i na nivou zbirke u celini, osnovne orijentacije knjige, ali i na nivou pojedinačnih pesama i kvaliteta govora koji se u njima ostvaruje.

Jedan od prvih utisaka koji zahvataju čitaoca ove pesničke knjige, jeste utisak o izrazu koji je blizak klasičnom, ili koji namerava da balansira na samoj granici klasičnog. Podrobnija versifikacijska analiza – za koju se ne osećamo spremnim – bi, pretpostavljamo, učvrstila taj prvi utisak. Stih Emsure Hamzić jeste, ili hoće da bude – monumentalan, kao isklesan iz jednog komada, njeni iskazi se najčešće prostiru preko više stihova, ne trudeći se pri tome da ostvare što veći broj inverzija i opkoračenja, koliko da pronađu svoje prirodne, zakonomerne granice. Karakteristične primere u tom pogledu nude pesme kao što su „Sihir/Čarolija“, „Duša“, „Metež na trgu“ ili „Pozlata“, u kojoj 21 početni stih čine jednu, a poslednja četiri stiha drugu, poentirajuću, završnu rečenicu.

Utisak o klasičnosti, ili, još bolje rečeno, pseudoklasičnosti ove knjige, još se pojačava ukoliko se okrenemo njenim semantičkim slojevima. Nećemo mnogo pogrešiti ukoliko kao dominantni kulturno-istorijski kompleks koji evociraju pesme Emsure Hamzić označimo kao – helenizam. Jer helenizam je ta epoha, a ne sam period klasične grčke kulture, u kojoj se razvio pojam klasičnog. Klasično je, naime, moguće tek ukoliko se u nekom određenom, našem vremenu, možemo odnositi prema nekom prethodnom vremenu kao prema uzornom, merodavnom, inspirišućem: klasičnom. Klasicizam je svest epigona; a da li je ijedno vreme u istoriji u većem stepenu od našeg posedovalo tu svest o sopstvenom epigonstvu? Pesnikinja tako uspeva da kaže i mnogo toga što spada u epohalnu svest vremena koje deli sa nama, svojim čitaocima. Možda bi u jednom takvom ključu, sada kao alegoriju, valjalo čitati pojedine pesme iz ove zbirke – pesme kao što su „U hodnicima mračnim“ ili, njoj komplementarna, „Jalovi ključar“.

Ali helenizam je u još jednom zanimljivom pogledu mogući ključ za čitanje Semiramidinog vrta Emsure Hamzić. Aleksandar, Kasandra, Persija, prostori Levanta, konačno i naslov knjige! – svi ovi i mnogi drugi pažljivo postavljeni elementi u koje se mogla usidriti poetska imaginacija, nesumnjivo upućuju na prostore dodira i stapanja kultura Istoka i Zapada. Helenistička kultura je nastala kao amalgam velikih istorijskih i civilizacijskih formi. Pesma je takođe jedan amalgam, pesme ove knjige su to, izvan svake sumnje. Obratimo pažnju samo na biblijsku intonaciju pesama kojima počinje ciklus „Milosti u svemu“, koje veoma snažno asociraju na Pesmu nad pesmama, ili, u jednom nešto drugačijem kontekstu, na lepu pesmu „Sarajevo, Sarajevo“, ostvarenu takođe kao prikaz jednog kulturnog i pre svega jezičkog amalgama, pesmu posvećenu bratu i sestri – dakle, osobama u koje uobičajeno investiramo veoma veliku meru one najvažnije i najvrednije ljudske emocije, ljubavi. Jer, Semiramidin vrt je i zbirka ljubavi. Ne ljubavne poezije – jer ukupni semantički potencijali zbirke su daleko bogatiji – nego zbirka u kojoj se ljubav svagda potvrđuje kao osnovna emocija.

Na jedan drugačiji način, prigušenije, ta osnovna emocija titra i u onim pesmama koje, nalazeći se na samom početku i koncu knjige, nude njen okvir, kao i okvir za čitanje stihova koji su u knjigu sabrani. Iskorenjeno sopstvo, sigurno još samo u svoju usamljenost, traži zaštitu i obraća se najvišoj onostranosti. Jedan religiozni okvir, svakako. „Umiva nas rosa Tvoje ljubavi“, izričita je Emsura Hamzić u pesmi koja nosi naizgled neutešan, a zapravo paradoksalan naslov „Sami smo, Bože“. Jer ta ljubav je jedina potvrda da, ipak, posle svega, nismo sami.

Saša Radojčić

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi

2008-11-28T09:21:00.003-08:00

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi

Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi

Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom bice urucena Nenadu Jovicevicu Nesi u Novom Sadu,u citaonici Gradske biblioteke,Dunavska 1 ,u sredu 3.12.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost osoba sa invaliditetom sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.

Nenad Jovicevic Nesa roden je 21. februara 1959. godine u Novom Sadu. Novinar (novine – Dnevnik, Borba, Naša borba, Intervju, Novosadski nedeljnik, Stil, Vojvođanski magazin, FoNet, radio – na In radio uređivao i vodio tročasovnu emisiju Senke vremena i TV – na RTV Panonija uređivao i vodio Bez cenzure, poslednjih godinu i po dana na RTV uređuje i vodim emisiju Pogledi, posvećena pitanjima vezanim za osobe sa invaliditetom), pesnik(autor knjige „U raskoraku“), kantautor(održao brojne solisticke koncerte u Italiji, Sloveniji, Madarskoj, Ceškoj, Srbiji..Na 15. Festivalu umetnosti mediteranskih zemalja u Conversanu-Bari Italija dobio je Specijalnu nagradu za dva održana koncerta. Napisao libreto za balet Kosovska poema. Sprema svoj prvi CD), kompozitor (autor je muzike za petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova, za dve pozorišne predstave „Grobnica za Borisa Davidovica“, „Cudo u Jabnelu“), fotoreporter...
Ngrada ce biti dodeljena u sredu 3.12.2008.2008.u 19 sati ,u citaonici Gradske biblioteke ,Dunavska 1 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi

2008-11-28T09:21:00.001-08:00

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008. S

2008-11-22T09:46:00.001-08:00

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008.

ssk(scena svih kreativnih) scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje ,uredjuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,kao posljedica dubokih licnih otkrovenja ,u cilju
da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za
marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,
zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,ako hoce,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,ako hoce,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi...

ponedeljak 18.8.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 19.8..2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 20.8.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Jovana Sajic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 21.8.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Kaje Kostic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 21.8.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lana Jojic i Stojana Simica Krpice
petak 22.8.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Pauline Kojic i Stojana Simica Krpice
subotu 23.8.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Luka Dejanovic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 24.8.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vesna Lazic i Stojan Simic Krpica
nedelja 24.8.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daliborka Vasic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 25.8.2008. u 8 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Nela Malic i Stojan Simic Krpica
utorak 26.8.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Marija Lilic i Stojan Simic Krpica
sreda 27.8.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 28.8.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 29.8.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 29.8. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 30.8.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 31.8.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1.9.2008.u 10 sati
ugao Dunavske i Zmajjovine
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica
utorak 2.9.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 3.9.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 4.9.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .5.9.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 6.9.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 7.9.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 8.9.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 9.9.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stana Pajic i Stojan Simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 9 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovana Miric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 11.9.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Mila Jelic i Stojan simic krpica
u petak 12.9.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Nina Pujic i Stojan Simic Krpica
subota 13.9.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJasna Lelic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 14.9.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Luna Kostic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 15.9.2008.u 10
most Slobode nastup
Kaja Nakic i Stojana Simica Krpice
utorak 16.9.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Panjic i Stojan Simic Krpica
utorak 16.9.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Dejana Masic i i Stojan Simic Krpica
sreda 17.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Jovanka Ostojic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 18.9.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Borka Tesic i Stojan Simic Krpica
petak 19.9.2008.u 1o sati
pothodnik
Mitra Ilkic i Stojan Simic Krpica
subota 20.9..2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Sasa Kuljic i Stojan Simic Krpica
nedelja 21.9.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Ruza Dujmovic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 22.9.2008.u 10 sati
pothodnik ,Alenka Isakovic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 22.9.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Goca Maric i Stojana Simica Krpice
utorak 23.9.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Nina Vasic i Stojan Simic Krpica

sreda 24.9.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Biljana Sevic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 25.9.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Ivana Perovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 24.9.2008.. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Olgica Novkovic i Stojana Simica Krpice
petak 25.9.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Petra Gavric i Stojana Simica Krpice
subotu 26.9.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Spasa Savic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 27.9.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vaska Lukic i Stojan Simic Krpica
nedelja 28.9.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daca Urosevic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 29.9.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , rajka Mamuzic i Stojan Simic Krpica
utorak 30.9.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Maca Petkovic i Stojan Simic Krpica
sreda 1.1o.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Mira Pavic i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 2.10.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ivone sakic i Stojana Simica Krpice
petak 3.10.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Naste Damjanovic i Stojana Simica Krpice

u petak 3.10. 2008.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Biserke Zelic i Stojan Simic krpica
subota 4.10.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Grane Pejic i Stojan Simic Krpica
nedelja 5.10.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Mirjana Tolic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 6.10.2008.u 2o sati
Ljilja Rastovic i Stojan Simic Krpica

utorak 7.10.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danice Majstorovic i Stojan Simic Krpica,
sreda 8.10.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Ceca Tosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 9.10.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
sava Minic i Stojan Simic Krpica
petak .10.10.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Radenka Cuckovic i Stojan Simic Krpica
u subota 11.10.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Dana Peric i Stojan Simic Krpica
nedelja 12.10.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Kosta Jakic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 13.10.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Andjelka Djukic i Stojan Simic Krpica
utorak 14.10.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Ljuba Kresic i Stojan simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Mirka Kisic i Stojan Simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovanka Ivezic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 16.10.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Milka Kojic i Stojan simic krpica
u petak 17.10.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Sanja Vujasinovic i Stojan Simic Krpica
subota 18.10.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJaca Malic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 19.10.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Desa Bojovic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 20.10.2008.u 10
most Slobode nastup
Mica Rakic i Stojana Simica Krpice
utorak 21.10.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Bojanic i Stojan Simic Krpica
utorak 21.10.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Duska Pesic i i Stojan Simic Krpica
sreda 22.10.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Biljana Ristovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 23.10.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Biljana Ivic i Stojan Simic Krpica
petak 24..10.2008.u 1o sati
pothodnik
Vlasta Ugrincic i Stojan Simic Krpica
subota 25.10.2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Zorka Mesic i Stojan Simic Krpica
nedelja 26.10.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Tijana Pusic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 27..10.2008.u 7 sati
pothodnik Goca Jokic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 27.1o..2008.u 10 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 28.10.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 29.10..2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Asja Buric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 30.10.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Krista Zdravkovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 30.10.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lenka Kojic i Stojana Simica Krpice
petak 31.10.2008.u 8 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Divne Kesic i Stojana Simica Krpice
subotu 1.11.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Mila Pejic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 2.11.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vasa Tojagic i Stojan Simic Krpica
nedelja 2.11.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Vesko Cenic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 3.11.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Sanela Cekovic i Stojan Simic Krpica
utorak 4.11.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju i Stojan Simic Krpica
sreda 5.11.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 6.11.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 7.11.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 7.11. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 8.11.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 9.11.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1o.11.2008.u 2o sati
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica

utorak 11.11.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 12.11.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 13.11.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .14.11.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 15.11.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 16.11.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 17.11.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 18.11.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stanka Pesic i Stojan Simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Seka Bosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 20.11.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Masa Jojic i Stojan simic krpica
u petak 21.11.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Milka Stekic i Stojan Simic Krpica
subota 22.11.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupaju Kaja Buric i Stojan Simic Krpica u

***napomena Stojan Simic Krpice govori i cita pesme mnogih svetskih i nasih pesnika raznih poetika i generacija

a novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno je organizovao i vodio ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
063 550 681
vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com
063 55o 681

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

2008-11-17T06:09:00.000-08:00

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost bice urucena pesniku Simonu Grabovcu u Novom Sadu,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 ,u sredu 26.11.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za nenametljivu ali znacajnu kreativnost sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.

Simon Grabovac rođen 1955. godine, živi i radi u Novom Sadu. Autor je više knjiga pesama - "Krtičnjak" (1979), "Velikom ovnu" (1984), "Prasak" (1991), "Posipanje pepelom" (1991), izabrane pesme "Strašni lik" (2002), "Tok stvari" (2006). Zbirka "Isiot" sastoji se od tri ciklusa - Prozori stakla, Treperava tačka i Iskopine reči. "Simon Grabovac nije eksperimentator poezije, već kultivisani duh koji u 21. veku potvrđuje mišljenje da se poezija na može više pisati bez širine opšte kulture. Između Eliota i Vitmana, on traži neispunjen prostor u kojem će zasaditi svoje egzotično poetsko stablo. Otud "Isiot" poput lekovitog praha leči ožiljke reči, privida i stvarnosti", najavljuje knjigu urednik KOV, Petru Krdu. "Poezija Simona Grabovca pruža maksimum ekspresije i strasnu težnju za perfekcijom, a istovremeno nudi mogućnost individualnog dograđivanja lirskog subjekta. Grabovac je nesumnjivo danas jedan od vodećih pesnika srednje generacije čije je stvaralaštvo nažalost u senci", primećuje Krdu.

U odnosu na svoje prethodne zbirke i izbore poezije (npr. „Strašni lik” ili „Tok stvari”), najnoviji rukopis novosadskog pesnika i kritičara Simona Grabovca (1955) pokazuje znake nesumnjivog preobražaja kako tehnike pesme i njenog formalnog lika, tako i izvesnih motivskih inovacija koje svakako proširuju smisaonu optiku i čitalačka očekivanja. Naviknut na Grabovčev gotovo minimalistički, zgusnut i katkada racionalno-algebarski pesnički postupak, čitalac ove zbirke biće spontano uvučen u jedan drugačiji, humaniji, liričniji i svakako ličniji govor pesnikov – ali ujedno i u jednu složeniju poetsku situaciju koja počiva na svojevrsnoj arheologiji sećanja o postupcima, događajima, likovima, stvarima i rečima.
Poniranje u nataložene i često suprotstavljene tokove i slojeve pamćenja odvija se spontano, kroz narativnu prizmu pesničkog subjekta koji se potom razgranava u različite poetske instance i identitete. Približavanje i udaljavanje, umnožavanje i podvajanje lirske optike utiče i na unutarnju dinamizaciju vremensko-prostornih koordinata u kojima se, kao u kakvoj alegorijskoj bajci, kreće junak Grabovčeve poeme. Kažemo namerno poeme, jer su tri ciklusa zbirke „Isiot” („Prozori stakla”, „Treperava tačka” i „Iskopine reči”) organizovana u obliku fragmentarne duge pesme s analitičkim brojčanim oznakama koje pastiširaju naučni diskurs. Bez naslova, ovi tekstualni delovi funkcionišu upravo kao svojevrsne iskopine, arheološki ostaci prepoznatih životnih situacija i značenja. Pogotovo onih koje su vezane za odnos između stvaralačkih činova oca i sina, odnosno platonističkog podražavanja različitih nivoa realnosti: sveta ideja i sveta stvari.
Kao da u ovoj tački pesnik vodi pritajenu polemiku s ontološkim statusom poezije, s njenim preimućstvom, ili pak iluzijom da bude apsolutna stvarnost. Ali, s druge strane, poezija nikako ne živi samo od jezika, već i od pesnikove spretnosti i hrabrosti da se spusti što dublje u podsvesno, poluzapamćeno i tako naknadno jezikom osvesti pojedina značenja koja bi inače ostala zatamnjena: „...ići samo po / koncu slika sećanja. Lavirati. / održavati nepostojeću ravnotežu. / prašinu uzburkati vodu dići a / ne odavati ništa kao u pesmi / koju pišeš. Nevidljivi /oslonac naći u detinjstvu. /hodati tako da propadaš / sve dublje a / da ne zakačiš ni jednu / od / ključnih dubinskih / mina neprozirne / pesme (1.3.2. „Prozori stakla”).
Sećanje stoga može biti prozirno i otvoreno za poetsko istraživanje samo onda kada pesnik pokuša da racionalnim postupkom kreira priču o nastanku pesme, poput Poa u „Filozofiji kompozicije”. Pa čak i tada, autobiografsko sećanje vara, menjajući se u poetsko sećanje sa svojom vlastitom logikom i ograničenjima: „kuda je to vodilo nisam / mogao da odgovorim ali nešto me je vuklo / da saznam da li je stolica pored / stola, knjiga na svom mestu, / list papira prazan nekako / sam bolje, dalje video kroz / predmete / iako / ne mogu da / setim šta” (1.3.3.).
Čak i dugogodišnja traganja za reliktima napukle priče, opasni silasci niz stepenište do lavirinta u kojima su pohranjeni kovčezi s praznim stilskim figurama i simbolima – pesnika neprestano uveravaju da je svaki pokušaj sabiranja smisla jalov posao, uvek nepotpun i nedostatan sadržaj. Izlazak iz sebe, iz svog trenutnog identiteta često se reflektuje prelaskom iz prvog u treće lice (muškog ili ženskog roda), u objektivizovan govor koji u središnjem delu zbirke vrhuni proznom crticom „Beseda o prostoru uvek se svodi na govor o vremenu” (ovaj prelaz u izvesnoj meri narušava ritam stihovnih delova). Slike koje se sinhrono i simultano pojavljuju ovde i tamo, u trenutku pisanja i sećanja, upućuju na jednu od uvodnih pesama zbirke posvećenoj ljudskoj koži kao simbolu odeljenosti od sveta. Ali i mestu na kojem se spoljašnja percepcija preliva u nekakvo unutarnje intuitivno znanje. Gde iskopine reči neumitno postoje, obasjane toplinom prolaznosti i svog novog, uvek drukčijeg života.
Bojana Stojanovic Pantovic

Nagrada ce biti dodeljena u sredu 26.11.2008.u 19 sati ,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati Stevan Vukajlovic,
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

2008-11-11T15:13:00.000-08:00

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih madjarskih pesnika u Vojvodini Janosa Siverija,

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“JKanos Siveri” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)

ili na madjarskom jeziku na

email gizigizi67@gmail.com
odnosno postom (obicnom)

Prvi međunarodni festival poezije
"Janos Siveri"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 15..12.2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.

Dodela diploma i plaketa 22.12.ponedeljak 2008. u 18 sati u OS "Sandor Petefi" u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Dodela nagrada festivala Joan Flora

2008-11-10T14:25:00.001-08:00

Dodela nagrada festivala Joan Flora
DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "Joan Flora"

U okviru Scene svih kreativnih(koju svakodnevno i besplatno
organizuje,uredjuje i vodi SSK) u cetvrtak 13.11.2008.godine u 16
sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva 28 bice dodela nagrada Prvog
medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Joan Flora"

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),Dr
Ofelija Meza, Nera Legac,Danijela Popov i Stojan Simic Krpica.
Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje
i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).

Prvu nagradu festivala "Joan Flora " u konkurenciji do 30 godina
*na rumunskom jeziku dobice Igor Ungur iiz Zrenjanina za poeziju ,a u
konkurenciji izvan rumunskog jezika dobice Gordana Pungul iz Novog Sada
koji pise na srpskom jeziku.

nagrade na rumunskom jeziku
u kategoriji do 30 godina
prva nagrada za poeziju Igor Ungur iz Zrenjanina,student Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu

druga nagrada za pricu -Oana Ursulesku iz Novog Sada,studentica
Filozofskog fakulteta

u kategoriji osnovaca
prva nagrada za poeziju-Anja Kapikul iz Beograda

ostali
u kategoriji do 3o godina

prva nagrada za poeziju -Gordana Pungul iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Zoran Sokic iz Panceva
druga nagrada za poeziju Tanja Bakic iz Podgorice
treca nagrada za poeziju Barbara Plejic iz Slavonskog Broda,studentica u
Zagrebu
treca nagrada za poeziju-Milana Germanovic iz Beocina

u kategoriji srednjoskolaca
prva nagrada za poeziju-Drazen Tikvesa,Novi Sad Srbija
druga nagrada za poeziju-Ana Davidov iz Sombora
druga nagrada za poeziju -Miljan Sunjevic iz Novog Sada
treca nagrada za poeziju-Dragan Djundja iz Vranja
treca nagrada za poeziju Milica Maksimovic iz Beograda
u kategoriji osnovaca

prva nagrada za poeziju Ana Sekulic Iz Novog Sada,OS "Nikola Tesla"
druga nagrada za poeziju Jasmin Kurtanovic iz Varvarina
druga nagrada -za poeziju Klara Mijatovic iz Beograda
treca nagradu -za poeziju Ivanovic Mladen iz Nisa
treca nagrada Ksenija Radosavljevic iz Kostolca

proza

u kategoriji do 30 godina
prva nagrada za pricu Ljiljana Avramovska iz Skopja,Makedonija
druga nagrada za pricu -Bogdana Bjelica iz Novog Sada
druga nagrada za pricu -Dejan Pejcic iz Nisa
treca nagrada za pricu Anisa Trumic iz Zivinica,BiH
treca nagrada za pricu Nina Miskeljin iz Beograda

u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za pricu-Bojana Apic iz Novog Sada
druga nagrada za pricu -Aleksadra Andjelic iz Beograda
treca nagrada za pricu -Mateja Debelak iz Maribora
trecu nagradu za pricu-Olgica Kovacevic iz Banjaluke,Republika Srpska

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za pricu -Marina Jankovic iz Kragujevca
druga nagrada za pricu -Darko Jelic iz Beograda
treca nagrada za pricu Marko Spasic OS JJZmaj Sremska Kamenica

Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete
u dobitnicima
konkurenciji do 30 godina ,
u cetvrtak 13.11.2008.godine 16 sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva
28 uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati prof.dr.Ofelija Meza,
akademik Milan Nenadic,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

Urucenje nagrada festivala "Mihal Babinka"

2008-10-16T06:32:00.000-07:00

Scena svih kreativnih URUCENJE NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "Mihal Babinka" u ponedeljak 20.10.2008.godine u 18 sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva 28 bice urucenje nagrada Prvog medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Mihal Babinka" Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),Nera Legac,Marina Liptak i Stojan Simic Krpica. Prvu nagradu festivala Mihal Babinka" u konkurenciji do 30 godina na slovackom jeziku jeziku dobice pesnik Martin Sampor iz Kovacice za poeziju ,a u konkurenciji izvan slovackom jezika jezika dobice Jovan Zivkovic iz Novog Sada koji pise na srpskom jeziku. nagrade na slovackom jeziku na konkurs Festivala je stiglo vise stotina radova od par stotina autora iz zemlje i inostranstva u kategoriji do 30 godina prva nagrada za poeziju-Martin Sampor iz Kovacice druga nagrada za poeziju-Jozef Tatar iz Zagreba,Hrvatska treca nagrada za poeziju Vladimir Haska iz Orahovice,Hrvatska prva nagrada za pricu - Pavel Sic iz Rijeke,Hrvatska druga nagrada za pricu -Ivan Cuha iz Osijeka treca nagrada za pricu -Jan Sproh iz Slatine,Hrvatska u kategoriji srednjoskolaca prva nagrada za poeziju-Ivetka Candova iz Backog Petrovca druga nagrada za poeziju Albin Galanda iz Novske ,Hrvatska treca nagrada za poeziju -Betina Gaudova iz Novog Sada prva nagrada za pricu- Albin Suha iz Pozege,Hrvatska druga nagrada za pricu-Snezana Liptakova iz Selence, Mikulas Ozvat iz Djakova,Hrvatska u kategoriji osnovaca prva nagrada za poeziju-Ivana Malijar iz Hajducice druga nagrada za poeziju-Robert Horvat iz Pakraca treca nagradea za poeziju-Dominik Stur iz Ljubljane prva nagrada za pricu -Saska Hrdjan iz Hajducice druga nagrada za pricu Stela Dolinaj iz Novog Sada treca nagrada za pricu-Miroslav Fico Koprivnice ostali u kategoriji do 3o godina stiglo je 653 pesme od 462 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada za poeziju -Jovan Zivkovic viz Novog Sada druga nagrada za poeziju -Martina Kusljic iz Slavonskog Broda ,Hrvatska treca nagrada Mato Zelic iz Sarajeva,BiH u kategoriji srednjoskolaca stiglo je 791 pesmaod 413 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada za poziju-Luna Jovanovic,Novi Sad,Srbija druga nagrada za poeziju Ana Arnautovic Deveta gimnazija,Beograd treca nagrada Dragana Mitrovic iz Niksica,Crna Gora u kategoriji osnovaca stiglo je 805 pesama od 514 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada Sinisa Mijatovic iz Beograda drugu nagradu dobice Uros Kostic iz Sremske Kamenice a trecu Cveta Percinkova iz Kumanova,Makedonija proza u kategoriji do 30 godina stiglo je 642 price od 431 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada za pricu Tatjana Skof iz Portoroza druga nagrada za pricu -Darko Stojanovic iz Panceva treca nagrada za pricu Ivica Milevic iz Novog Sada,studenta Filozofskog fakulteta u kategoriji srednjoskolaca stiglo je 951 prica od 572 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada za pricu -Aleksadra Rokvic iz karlovacke gimnazije druga nagrada za pricu-Jefimija Kocic iz Nisa trecu nagradu za pricu-Fatmir Basic iz Zenice,Bih u kategoriji osnovaca stiglo je 861 prica od 483 autora iz zemlje i inostranstva prva nagrada za pricu -Anastasija Kocic iz Nisa, druga nagrada za pricu -Goran Stankovic iz Doboja,Rrepublika Srpska druga nagrada za pricu-Una Alic,Tuzla ,BiH treca nagrada za pricu Stevan Sevic iz Novog Sada Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete u konkurenciji do 30 godina 20.10.2008.godine 18 sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva 28 uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati akademik Milan Nenadic,Ratislav Surovi,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Marina Liptak,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Aleksandar Obrovski,Branislav Djukic,Danijela Popov,Tanja Draskovic,Jasna Djukic,Stojan Simic Krpica... vidimo se na Festivalu! Budite dobro sa sobom i drugima! stojan simic krpica 063 550 681

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Joan Flora

2008-09-17T07:42:00.001-07:00

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Joan Flora

Da bi se njegovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih rumunskih pesnika Joana Flore ,

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila i Danijele Popov a u organizaciji Scene Svih kreativnih
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Joan Flora” objavljuje se konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na
Prvi međunarodni festival poezije
"Joan Flora"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi sad
Republika Srbija

odnosno stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)

o63 550 681

ili na rumunskom jeziku na

email dnpp155@gmail.com

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati na srpskom,rumunskom ,hrvatskom,bosanskom,crnogorskom odnosno na engleskom jeziku do 1.11.2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.

Dodela diploma i plaketa u subotu7.novembra 2008. u 18 sati verovatno u Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Konkurs za Prvi medjunarodni festival za decu i omladinu"Mihal Babinka"

2008-09-08T10:55:00.000-07:00

Konkurs za Prvi medjunarodni festival za decu i omladinu"Mihal Babinka"

Da bi se njegovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se negovala uspomena na jednog od najvecih slovackih knjizevnika Mihala Babinke ;

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila i Marine Liptak a u organizaciji Scene Svih kreativnih
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Mihal Babinka” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na
Prvi međunarodni festival poezije
"Mahal Babinka"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija

odnosno stojan.simic.krpica@gmail.com (za one koji imaju email adresu)

o63 550 681

ili

ili email marinaliptak@gmail.com.(za one koji pisu na slovackom jeziku).

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati na slovackom,srpskom,hrvatskom,bosanskom ,crnogorskom odnosno na engleskom jeziku do 15.oktobra 2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email,plus kratka biografija)

Dodela diploma i plaketa 18.oktobra 2008. u 12 sati u slovackom KUD"Jozef Pavel Safarik" Vuka Karadzica 2A, uz odgovarajuci program u kojem ce ucestovati nagradjeni,mr Pavel Domonji koji ce govoriti o Mihalu Babinki,Rajica Dragicevic,Ljubica Vukov Davcik,Sasa Nisavic,Svetozar Savkovic,Jelena Stojsavljevic,Nera Legac,dr Dobrivoje Zecevic,Sanja Petrovic,Divna Bijelic,Marina Zinic Ilic,Aleksandar Obrovski,Tanja Draskovic,Jasna Djukic,Zmaj Vranjski,Aleksandar Obrovski,Danijela Popov,Branislav Zivanovic,Branisa Djukic,Jasmiona ProdanoV,Marina Liptak,mr Jovan Mihajilo,Stojan Simic Krpica...

REZULTATI KONKURSA festivala Ruzica Mihajilo

2008-09-08T05:40:00.000-07:00

REZULTATI KONKURSA
Drugog medjunarodnog memorijalnog festivala kreativnosti za gluvu i nagluvu decu o omladinu "Ruzica Mihajilo""
Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice, u saradnji i uz podršku Saveza za gluve i nagluve Novog Sada raspisan je bio
konkurs za Drugi medjunarodni memorijalni festival kreativnosti za gluvu i nagluvu decu i omladinu "Ruzica Mihajilo"

Ziri je radio u sastavu Stojan Simic Krpica(predsednik),Mirko Knezevic(clan) i Snezana Davidovic(clan).
Na konkurs Prvog medjunarodnog festivala kreativnosti za gluvu i nagluvu decu i omladinu"Ruzica Mihajilo"
u decjoj konkurenciji pristiglo je 435 pesama od 294 autora i 432 price od 315 autora,sto cini 887 autorskih dela sa 609 autora
Prvu nagradu nije niko dobio ni u konkurenciji za pesmu ni u konkurenciji za pricu.
Drugu nagradu za pesmu dobio je Nikola Zekic iz Podgorice,trecu Danijela Vojnov iz Izbista kod Vrsca.
Treću nagradu za pesmu dobili su Ajla Huseinovic iz Sarajeva i Aleksandar Pejic iz Nisa
U konkurenciji za pricu drugu nagradu je dobila Milica Simic iz Novog Sada
U konkurenciji za crteze stiglo je 547 crteza od 438 autora
Prvu nagradu za crtez dobila je Ivana Kostic iz Subotice,drugu nagradu Marina Djenoma iz Sarajeva,trece nagrade dobili su Zeljko Balevic iz Podgorice i Ivana Nikolovski iz Novog Sada.

Ukupno je ,i u literarnoj konkurenciji i u konkurenciji crteza, stiglo 1434 rada od 1047 autora.
Radovi su stigli iz zemlje i iz rasejanja i okolnih zemalja
Dodela plaketa i diploma je u sugbotu 20.septembra u 12 sati u Savezu za gluve i nagluve Novog Sada,Mileticeva 18 u Novom Sadu
uz odgovarajuci kulturno-zabavni program u kom ucestvuju dobitnici nagrada,Dr Tadija Erakovic,mr Pavel Domonji,Vesna Stojkovic,Mirko Knezevic,Mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik ,Ljubomir Teofanov,Jelena Stojsavljevic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,Diva Bijelic,Ljubica Vukov Davcik,Danijela Popov,Srdjan Asanovic,Svetozar Savkovic,Branisa Djukic,jasna Djukic,Tanja Draskovic,Sanja Petrovic,Nera legac,Zmaj Vranjski,Dr Dobrivoje Zecevic,Aleksandar Obrovski,Miletic Vitata,Stojan Simic Krpica..

nagrade drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"

2008-08-21T03:35:00.000-07:00

nagrade drugog medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"Pobednik festivala Branislav Zivanovic,student komparativne knjizevnosti iz Novog SadaU Decjem selu u Sremskoj Kamenici u 13.septembra na rodjendan Duska Trifunovica, prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice uz podrsku mr Jovana Mihajila i u organizaciji Decjeg sela iz Sremske Kameniceodrzace se Drugi medjunarodni festival za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"sa pocetkom u 12.satiZiri Festivala je radio u sastavu Mr Jovan Mihajilo(predsednik),Vidoje Radulovic i Stojan Simic Krpica i izvestio je da je na konkurs u konkurenciji do 30 godina pristiglo 712 pesama od 479 autora i 658 prica od 462 autora.Prvu nagradu za poeziju u konkurenciji do 30 godina dobio je Branislav Zivanovic iz Novog Sada, drugu Nikola Koprivica iz Titograda ,trecu Mateja Verbnik iz Ljubljane .Ziri smatra da u konkurenciji do 30 godina niko ne zasluzuje prvu nagradu za pricu.Drugu nagradu za pricu dobio je Marko Aleksic iz Vrbasa,trecu Ivan Pavic iz Zagreba.U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu stiglo je 701 pesama od 524 autora i 742 prica od 513 autora autora.Ziri smatra da u konkurenciji srednjooskolske omladine niko ne zasluzuje prvu nagradu ni za poeziju ni za pricu.Drugu nagradu za pesme dobio je Nenad Zaric iz Banjaluke,trecu Katica Angelovski iz Skopja.Drugu nagradu za pricu dobila je Ksenija Krajina iz Novog Sada,trecu Marija Nikolic iz Beograda. U decjoj konkurenciji pristiglo je 836 pesama od 497 autora i 692 prica od 451 autora.Ziri smatra da niko u decjoj konkurenciji ne zasluzuje prvu nagradu ni za pesme ni za price.Drugu nagradu za poeziju dobila je Elena Tikvesa iz Sremske Kamenice,a trecu Nenad Spiranovic iz Mostara.Drugu nagradu za pricu dobio je Mustafa Softic iz Sarajeva,trecu Branislav Obradovic iz Sremsje KameniceDodela plaketa i diploma je 13.septembra u 12 sati u Decjem selu u Sremkoj Kamenici uz odgovarajuci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovatisvi dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti Dobrivoje Zecevic,Ljubica Vukov Davcik,Istvan Mesaros Pista,Milos Milosevic Siki,Nera legac,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Danijela Popov,Gojko Curcic...Nakon koktela i razgledanja Decjeg sela bice polozeno cvece na grob Duska Trifunovica na Ceratu u Sremskim Karlovcima uz prisutvo pesnikovog brata Luke Trifunovica.

REZULTATI KONKURSA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "DJURO PAPHARHAJI" Diplomu i plaketu Prvog medjunarodnog festivala za decu i oml

2008-08-13T15:24:00.001-07:00

REZULTATI KONKURSA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "DJURO PAPHARHAJI"

Diplomu i plaketu Prvog medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Djuro Papharhaji"
,na rusinskom jeziku osvojio je pesnik Mihajilo Sabados za poeziju u konkurenciji do 3o godina,saopstio je ziri u sastavu:Aleksandar Mudri(predsednik),mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica .Pobednica u kategoriji do 30 godina na srpskom,hrvatskom,bosanskom jeziku je Maja Solar iz Novog Sada saopstio je ziri u sastavu :mr Jovan Mihajilo(predsednik) ,Aleksandar Mudri i Stojan Simic Krpica.
Ostale nagrade

Scena svih kreativnih

Prvi medjunarodni festival za decu i omladinu "Djuro Papharhaji"

na rusinskom jeziku

u kategoriji do 30 godina

druga nagrada-Vanja Djula , Novi Sad,Srbija

u kategoriji osnovaca

3)druga nagrada-Ana-Marija Nedic, Kucura Srbija

u kategoriji do 3o godina

druga nagrada za poeziju -Danijela Valenta,Rijeka,Hrvatska

druga nagrada za poeziju -Natasa Kipurina Ljubljana,Slovenija

treca nagrada za poeziju-Ivo Kresic,Mostar,BiH

treca nagrada za poeziju -Ana Stjelja,Begrad ,Srbija

u kategoriji srednjoskolaca

druga nagrada za poziju-Jelena Bandic,Novi Sad,Srbija

u kategoriji osnovaca

treca nagrada Tamara Stojanovic,Zarkovo,Beograd ,Srbija

proza

u kategoriji do 30 godina

)druga nagrada za price -Sasa Begovi,Petrijevci, Hrvatska

treca nagrada za price-Marko Aleksic Vrbas Srbija

u kategoriji srednjoskolaca

druga nagrada za pricu-Nenad Krtolica Begrad, Srbija

trecu nagradu za pricu-Dragana Krunic,Herceg Novi ,Crna Gora

u kategoriji osnovaca

druga nagrada za pricu-Patrik Atanovovski,Vukovar,Hrvatska

treca nagrada za pricu Angela Igic,Nis Srbija

Žiri (književnik Jovan Mihajilo - predsednik, Aleksandar Mudri i književnik Stojan Simić Krpica, nije dodelio prvu nagradu u kategoriji prica jer smatra da ni jedna od prica ni u jednoj kategoriji po kvalitetu ne zaslužuje nagradu festivala za decu i omladinu "Djuro Papharhaji".Ziri smatra da u kategori srednjoskolaca ni osnovaca nijedna pesma ne zasluzuje da dobije prvu nagradu .Mr Jovan Mihajilo izjavio je da je na festival pristigao impozantan broj radova u svim kategorijama :480 pesama i 192 prica . U konkurenciji je bilo 186 pesnika i 95 pisca prica iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i iz sveta. Pobednicima ce plakete i diplome, a nagradjenima će diplome kao i poklon knjige Ruskog slova i Prometeja biti uručene 20.avgusta u 18 sati , u prostorijama rusinskog kulturno-umetnickog drustva ,Jovana Subotica 8 u Novom Sadu uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati Irina Hardi Kovacevic,Andrej Oros,Mihailo Zazuljak,Miron i Nikolaja Sivc,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,Nera Legac,Aleksandar Obrovski,Branislav Djukic,...

Medjunarodna nagrada za kreativnost mladih pesniku Siniši Tuciću

2008-07-24T15:24:00.001-07:00

Medjunarodna nagrada za kreativnost mladih pesniku Siniši Tuciću

Na medjunarodni dan mladih 12.8.2008.u 2o sati u Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 u Novom sadu bice ,prema ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice,uz podršku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih,dodeljena medjunarodna nagrada za kreativnost mladih pesniku Sinisi Tucicu.Nagrada je prestizna,dobitnik bira sledeceg dobitnika,nema lobiranja ni žiriranja.Nagrada se sastoji iz plakete i diplome.

Siniša Tucić, rođen 1978. godine u Novom Sadu (Srbija). Pesnik, esejista, multimedijalni umetnik. Objavio tri zbirke poezije: «Betonska koma» 1996. «Krvava sisa» 2001. «Nove domovine» 2007. Sarađivao u mnogim časopisima: Ovdje, Transkatalog. Simposion, Nezavisni, Danas, Stanje stvari, Polja...
Učestvovao na kampovima u okviru književne škole «Tradicija avangarde», Palić – Ečka 1994.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – odsek Srpska književnost i jezik. Završio Specijalističe akademske studije.
Bavi se scenskim izvođenjem u Kamernom pozorištu muzike –OGLEDALO, u okviru kojeg je učestvovao u projektima « Prostor solitera», «Pred ogledalom», «Lice na metar».
Jedan je od osnivača Centra za novu književnost – NEOLIT, nevladine organizacije koja okuplja mlade pisce, književne kritičare, novinare, kulturne radnike, zainteresovane za aktuelna dešavanja u književnosti i drugačiji odnos prema savremenim literarnim fenomenima.
Živi i radi u Novom Sadu

Prikaz Darije Zilic iz Zagreba (izasao u Sisackim Rjecima)
Siniša Tucić- Nove domovine, Narodna knjiga/Alfa, 2007.
Siniša Tucić mladi je pjesnik koji živi u Novom Sadu. Dosad je objavio dvije zbirke pjesama- Betonska koma (1996.) i Krvava sisa (2001.).Bavi se i izvođačkom umjetnošću.Njegova najnovija zbirka pjesama neobično je zanimljiva, jer riječ je o tome da pjesnik želi poetizirati status poezije u virtualnom svijetu, mijenjanje vremenitosti u doba novih tehnologija, te promjenu u mapiranjima kronotopa. Naime, smatra Tucić, više ne postoji neka fiksna domovina, već niz paralelnih domovina kojima prolaze "zaneseni nomadi". U takvim novim prostorima, ne postoji sukcesivnost, već različiti fluksevi, protoci.I on sam više ne može biti tradicionalan humanistički intelektualac, jer mijenja svoje pozicije, prepušten je simulakrumima, a njegov patriotizam je sajber patriotizam. Stoga u njegovoj poetici nema statičnosti- u pjesmi "Ja sam umro u taksiju" riječ je upravo o mobilnosti, nevezanosti uz jedno mjesto, uz kretanje, pa se i umire u vozilu, pa tako na kraju pjesme lirski subjekt ustvrđuje- "grobu nemam traga!". On time podriva i koncepciju države-nacije, koja je u srpskom društvu itekeko dominantna. U pjesmi "Nove domovine" naglašava kontrast-dok on surfa tehno- predjelima, njegov prijatelj "ide u manasitir". Tucić prije svega želi pisati o tom čudesnom simultanitetu novih tehnoloških stvarnosti i nekih oblika tradicionalizama koji svemu tome odolijevaju. Naime, paralelno uz virtualnost, postoji svijest da živi u maloj, izoliranoj zemlji, "u malom siromašnom gradu". Paradoks je u tome da su "sinovi" u isto vrijeme i svjetski nomadi koji surfaju internetom, ali i oni koji neće otputovati (zbog siromaštva), pa "surfaju globalno plaćaju lokalno/ a crkva radi li radi". Dakle, postoji shizofrena situacija- s jedne strane državne institucije ne odumiru, a istovremeno postoji varljiva sloboda kibersvjetova. Pjesnik niti u jednom trenutku ne želi negirati tu podijeljenost, ne želi se uljuljkati niti u jednu stvarnost, već obuhvatiti obe. I pritom je svjestan kako je on još uvijek samo čovjek koji pripada dvadesetom stoljeću, te da će ostati sam u zamračenoj sobi, nakon surfanja (pjesma "Pjesma iz svakodnevnog života").U tom kontekstu i Bog biva sagledavan u okviru sajber- svijeta (treba napomenuti kako je u našem pjesništvu o sličnoj koncepciji Boga pisala Jozefina Dautbegović). Pjesnik spominje božje sajtove, ironizira boga tražeći mu email adresu i pritom naglašava kako danas ne može postojati tek jedan centar moći.
U pjesmama Siniše Tucića nalazimo antinostalgiju- umjesto da se, kao većina pjesnika svoje generacije, prisjeća sa sjetom yu mitologema, on se ne želi prepustiti sentimentalnosti i uspomenama iz djetinjstva, pa ističe- "nemam nostalgiju za karbofiks lepkom/koji se više ne proizvodi/a koji sam nekada duvao". No ipak ističe kako želi naći novu domovinu. Virtualni svijet jest prostor u kojem uživa, u kojem kreira, ali se ipak eshatološki pita kakav je smisao interneta, i donosi li dobro ljudima. Naime, internet veže čovjeka uz sebe, izdvaja ga iz zajednice, atomizira (pjesma "Soba"). Tucić se izruguje malograđanskim idealima sreće, piše angažirano- npr. progovara o sudbini nesretnih Roma (pjesma "Četvrto nebo"), zanima ga i repozicioniranje umjetnosti koja postaje konceptualna, i koju ne razumije "mladi okoreli tradicionalista".Na kraju, riječ je o iznimnoj zbirci mladog, kvalitetnog autora u kojoj angažirano progovara o suvremenom svijetu, o domovini/domovinama u stvarnim i virtualnim prostorima.

Prikaz Dragoljuba Stankovića objavljen u Danasu
http://www.danas.co.yu/20070901/knjiga1.html

Siniša Tucić, Nove domovine; Narodna knjiga, 2007.
Kiosk civilizacija
Dragoljub Stanković
Nova knjiga poezije Siniše Tucića, Nove domovine, mogla bi se sažeti u bodlerovski uzvik: Bilo gde, samo van ovog sveta!, i to ne samo zbog ideje, već i zbog autorovog postupka kojim nam se predočavaju sasvim bodlerovski, no apdejtovani demonski prizori naše kiosk civilizacije. Autorova biblijska, mitska imaginacija razliva se Od Heraklitovog kruga do Interneta, nudeći nam svoje virtuelne Rajeve (Simulakrum je moj anđeo zaštitnik), jer zaglavljeni smo u mrtvoj civilizaciji koja se entropijom još i besmisleno širi.
Tucić nam nudi surf svojom pijanom Net lađom, svoj Svet na plastično rasklapanje. Lešina sveta se odavno raspala i postala polubog, ostala je samo ideja Lepote i elektronska pustinja po kojoj jezdi autor. On ne oseća nostalgiju čak ni za karbofiks lepkom, on je umro u taksiju kao u kapsuli savršenog otuđenja i pasivnosti, njegovom grobu nema traga. To je nedostižni Ideal, takva Smrt, jer smo ti i ja/ Osuđeni na malecki prostor/ Od klisure do klisure/ Od lesne zaravni do lesne zaravni/ Od magarca do magarca/ Od robota do robota (Zarobljenost) . Ipak, nove domovine je možda moguće naći tamo gde su Beskrajne tehno-planine/ Električne vile Ravijojle gde su Iznenadni fluksusi/ Zanesenih nomada i pesnik, zauvek otuđen od svake prirodnosti, bezuspešno pokušava da osmisli te predele u duhu zapadne metafizike i svoje postapokaliptične pozicije, kao i biblijski Jov-surfer iz njegove pesme. On se otiskuje na svoja putovanja, i mračnom imaginacijom detektuje sve bolesne tačke naše civilizacije, hladno i oštro kao hirurg pri autopsiji. Inače, ne postoje tužne ili radosne pesme, već samo dobre i loše, uspele ili ne. Jezički suvereno i veselo napisana, Tucićeva knjiga čita se sa osmehom i ponekad grohotom, što govori da je optimizam samo u stilu i čitaocu, u pesničkoj moći autora da se uopšte uhvati u koštac sa izabranom tematikom. Iako Tucićev lutalački kompleks uzrokuje nekad i

prikaz Dragoslave Barzut na njenom blogu
http://sr.wordpress.com/tag/hommages/
Ako bih morala izabrati jednu reč koja bi svojim leksičkim korenom najbolje ocrtavala semantičko dejstvo poezije Siniše Tucića, dvosmisleno bi to bilo: d e z a v u i s a nj e. No, u kom smislu? Ukoliko se dohvatimo leksikona stranih reči i izraza, Vujaklijinog ili Klajnovog, kod reči dezavuisati zateći ćemo sledeće odrednice: poricati, poreći, odricati, odreći, ne priznati, osporavati nešto, ne priznati vezu sa nečim/nekim/nekom pojavom, radnjom. Dakle, ne priznati vezu, sa onim iz čega se niče, odreći se kanonskih tričarija i mlaćenja, već opoeziti sve što dolazi iz suprotnog vremena, onog naspram iskustva i prošlosti, a koje neumitno juri i postaje onaj trenutak što ga čitamo.

Poezija Nove domovine obitava u svojevrsnom oproštaju od jedne kulture, od jedne istorije i u preuzimanju celokupnog znanja vraćanjem radikalnom neznanju - u o d b i j a nj u da se nasleđuje. Ali upravo to odbijanje nudi gotovu formu straha od prelaženja u nešto što bi u najblažoj varijaciji imalo biti “dogmatizam” koji bi ipak, svoj koren imao u nekom nasleđu. Otuda ta mala doza oksimorona već u samom naslovu pesničke zbirke Nove domovine, naslovu ustvari pesme koja otvara zbirku i eksplicitno daje na znanje o čemu će tu biti reči. Sinišin oksimoron nije samo puka forma, na planu sintagme, mada jeste i to (tehno-planine, električne vile Raviojle, tehno-kanjoni) već se oksimoron o kome je reč i ne bi smeo prikazati kao a priori stilska figura, već je to jedan “konceptualni” oksimoron, na višoj/nižoj istanci od sintaksičke, koji se kao takav da osetiti tek po poslednjim stihovima pesme. (Npr. u pesmi Nove domovine to su stihovi: A ja sam tu/Jadni mali intelektualac/Drug mi ide u manastir/U brdo) Tako funkcionišu sve pesme Nove domovine, verne i dosledne jedna drugoj. Zato sam mišljenja da poezija Siniše Tucića na taj način gradi jednu paradigmu subverzivnu u odnosu na vladajući univerzitetsku paradigmu. Pod vladajućom univerzitetskom paradigmom smatram strajnićevski klan novosadske poetičke škole (iz)nikle na Filozofskom fakultetu. Postoji snažna tradicionalistička, konzervativna struja poezije koju proklamuju univerzitetski profesori, ubijajući na taj način svaku kreativnu i novu snagu, i što je gore, grade iluziju o hermeneutičkom čitanju i tumačenju poezije. Za većinu takvih predavača poezija sada i ovde ne postoji, već je to uvek rekonstruisanje nekih prethodnih vrednosnih sistema, koji sasvim pogrešno postaju sasvim pogrešna vrednost u sistemu koji je davno postao da biva sopstvena opozicija. To ne shvata većina potencijalnih pesnika u Novom Sadu, upravo studenata koji posećuju takva predavanja.

Poezija je davnih dana prestala da se povinuje pravilima, i treba već jednom prestati govoriti u kategorijama bilo kakvih vrednosti. Poezija Novih domovina primer je kako se postojeća konzervativna struja može dekonstruisati, svesti na nulti stepen, uvesti je u savremenu “promajsku” poeziju. Promajsku iz razloga što to više nije poezija, već jedan proključali pot-au-feu, gde se hrčkaju ne samo istorija književnosti, istorija poezije i njenih poetika, već i različite umetnosti, savremeni trendovi ozbiljne i popularne kulture (muzike, filma, televizije, interneta) itd. Sve se to kuva u istom loncu, a što se skuva ne može se više nazivati jednim imenom, već dobijamo jedinstven ukus odsvegapomalo. Na takav po-au-feu ili lonac naviklo je potrašačko društvo, i iz njega se svakodnevno vrše konzumacije.

Da Sinišina poezija nije samo puki medijator, (prvi) mačići što se u vodu bacaju, imamo se uveriti u urbanom prikazu jedne stvarnosti, ironičnom naracijom (od)slikanom, u pesmama Kiosk civilizacije, Ti i ja smo deca velegrada, Užarena pesnička hartija, Tropikal Danube, Eshatološki priručnik za malograđane, Mek Donalds… U kojima se primećuje stav, bez i najmanje nejasnoće, gde pesnik racionalno sedi za stolom i ređa logičke blokove iz prvog razreda osnovne ispod stogodišnjeg hrasta. Možda se u malopre citiranom kraju pesme Nemam nostalgiju najbolje ispoljila Sinišina “poetička angažovanost”. Ona se može konstituisati kao mesto otpora, destrukcije ili dekonstrukcije dominantnog sistema vrednosti. I sam pesnik kao da se preispituje, i preispitivanjem želi razgraditi i odreći se sebe koji je bio, kojeg nije zaboravio, ali prema kome se ne sme osećati nostalgija.

ssk(scena svih kreativnih)od od 2.6.2008. do 14.7..2008.

2008-07-12T02:09:00.000-07:00

ssk(scena svih kreativnih)od od 2.6.2008. do 14.7..2008.

ssk(scena svih kreativnih)od od 2.6.2008. do 14.7..2008.
ssk(scena svih kreativnih) scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju
da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za
marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,
zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)

ponedeljak 2.6.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Marine Kalic i Stojana Simica Krpice v
utorak 3.6.2008.u 13.sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Dejana Malic i Stojan Simic Krpica

sreda 4.6.2008.2008.u 11sati u Dunavskom parku,u saletli
knjizevno dopodne na kom nastupaju Rajana Mulic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 5.6.2008. u 10 sati
park kod autobuske stanice nastup Kornelije Delic i Stojana Simica Krpice
petak 6.6.2008.u 11 sati Zmajjovina ulica kod katedrale
nastup Jelena Lilic i Stojana Simica Krpice
subotu 7.6.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Mija Jovic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 8.6.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Elsa Zujic i Stojan Simic Krpica

ponedelajk 9.6.2008. u 10 sati
na mostu Slobode nastupaju , Kalina Garic i Stojan Simic Krpica
utorak 10.6.2008.u 13.sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Seka Ilic i Stojan Simic Krpica
sreda 11.6.2008. u 18 sati u kafeu Oblomov u Novom Sadu dodela medjunarodne nagrade za multikreativnost"Branko Andric Andrla" Vladimiru Nedeljkovicu uz nastup svih prisutnih pesnikinja i pesnika(Sanje petrovic,Slobodana Ilica,Sinise Tucica,Borke Zivanovic,Dobrile Obrovski,Verice Turoman...) i Stojana simica Krpice

sreda 12.6.2008.u 10 sati
Na mostu Varadinska duga nastup
Olgice Jojic i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 13.6.2008. u 12 sati
na tvrdjavi kod sata knjizevno podne Alenke Zaric Stojana Simica Krpice
petak 14.6.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Pavice Terzic i Stojana Simica Krpice
petak 14.6.2008.u 1o sati
na Zezeljovom mostu nastup Gordane Pajic i Stojana Simica Krpice
subota 15.6.2008. u 10 sati,
na mostu Slobode nastup Emilije Dejanovic i Stojan Simic Krpice
nedelja 16.6.2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Marijana Sajic i stojan Simic Krpica

u ponedeljak 17.6.2008. 11 sati
Most Varadinska duga
Elena Talic i Stojan Simic Krpica
utorak 18.6.2008.u 13 sati

u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Radmila Stojanovic i Stojan Simic Krpica
sreda 19.6.2008. u 11 sati
odrzati knjizevno prepodne kod klupa spomenika Jase Tomica,Dunavska ulica
nastupaju Ljubica Cajic i Stojan Simic Krpica,
cetvrtak 20.6.2008. u 15 sati u Klubu sa izbegla i stara lica na Klici
nastup Jele Komazec,Istvana Farkasa i Stojana Simica Krpice

cetvrtak 20.6.2008.u 18 sati
atelje Pere Mandica u Feketicu dodela medjunarodne nagrade za kreativnost u izbeglistvu i rasejanju slikaru Peri Mandicu
u petak 21.6. 2007.u 8 sati na Futoskoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Desa Nolic i Stojan Simic krpica
subota 22.6.2008. u 8 sati,
Riblja pijaca
nastupaju Nada Music i Stojan Simic Krpica
nedelja 23.6.2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Jelena Vujic i Stojan Simic Krpica
u ponedeljak 25.6.2008. 11 sati
Saletla ,Dunavski park
Katica Bajic i Stojan Simic Krpica
utorak 24.6.2008.u 13 sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3
susret na kom nastupaju Maca Lalic i Stojan Simic Krpica,knjizevnik.
sreda 25.6.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Djuri Jaksicu
Sinisa Petric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 26.6.2008.godine u 11 sati
Trifkovicev trg
Jaca Panzalovic i Stojan Simic Krpica
petak 27.6.2008.u 1o sati
pocetak Mileticeve ulice
nastup Darka Cucuc i Stojan Simic Krpica
u subota 28.6.2008. u 8 sati,
na keju kod Doma JNA
Bojana Utvic Stojan Simic Krpica
nedelja 29.6..2008.2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Jana Belic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 30.6.2008.u 13 sati
saletla Dunavski park ,Urula Cenic i Stojan Simic Krpica
utorak 1.7.2008.u 13 sati
Drustvo za cerebralnu paralizu,D.Tucovica 3
Mara Tasic i Stojan simic Krpica
sreda 2.7.2008.u 12 sati
Dunavski park kod spomenika Mike Antica
Danica Gajic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak .3.7.2008.u 11
pothodnik Gordana Pejic i Stojan simic krpica
u petak 4.7.2008. u 20 sati Decji kamp Petrovaradin
Rosalija Kojic i Stojan Simic Krpica
subota 5.7.2008. u 8 sati,
saletla u Dunavskom parku
nastupaju Sonja Mitic i Stojan Simic Krpica
u nedelju 6.7.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku Daca Garic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 7.7.2008.u 10
most Slobode nastup Jadranka Galetic i Stojana Simica Krpice
utorak 8.7.2008.u 13 sati
Drustvo za cerebralnu paralizu
Dijana Vulic i Stojan Simic krpica
sreda 9.7.2008.u 10 sati
Zezeljev most
Rajka Tesanovic i Stojan |Simic Krpica
cetvrtak 10.7.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Tijana Kalic i Stojan Simic Krpica
petak 11.7..2008.u 1o sati
pothodnik
Simona Lukic i Stojan Simic Krpica
subota 12.7.2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Marijana Kozic i Stojan Simic Krpica
nedelja 13.7.2008.u 0 sati
Decji kamp u Petrovoaradinu
Patra Zavisic i Stojan Simic Krpica...

a novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
063 550 681
vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com
063 55o 681

Medju.nagrada za kreativnost u maternjoj melodiji-Rajici Dragicevicu

2008-07-09T12:02:00.001-07:00

Medju.nagrada za kreativnost u maternjoj melodiji-Rajici Dragicevicu
--------------------------------------------------------------------------------
U Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 17.7.2008.u 2o sati dodeljuje se medjunarodna nagrada za kreativnu sintezu u maternjoj melodiji Rajici Dragicevicu,uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesniknja i pesnika (Jelena Stojsavljevic,Ljubice Vukov Davcik,Verice Turoman,Dobrile Obrovski,Sase Nisavica,Jovana Mihajila...),prijatelja i gostiju...
Prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,, uz podrsku mr.Jovana Mihajila i u organizaciji Scene svih kreativnih, nagrada za kreativnu sintezu ustanovljena je da bi se stimulisala kreativnost u maternjoj melodiji, njen dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja ni lobiranja.Nagrada je prestizna i sastoji se od plakete i diplome.
KRATKA BIOGRAFIJA

Rajica Dragićević rođen je 5. maja 1956, u Mlanči kod Studenice. Školovao se u Mlanči, Roćevićima, Kraljevu i Novom Sadu, gde je diplomirao na Elektrotehničkom odseku Fakulteta tehničkih nauka.
Objavio je knjige pesama. ''Evo moje glave'', ''Stražilovo'' 1984, ''U nesvesti'', ''Krovovi'' 1992. ''Istrajavam'', ''Naučna knjiga'' 1996. ''А заводи ме бескрај'', ''Каирос'', 2007. Poeziju, prozu i kritiku objavljivao je u mnogim listovima i časopisima: ''Polja'', ''Književna reč'', ''Letopis Matice srpske'', ''Sveske'', ''Povelja'', ''Krovovi'', ''Borba'', ''Dnevnik'', ''Politika ekspres'', ''Tojest'', ''Glas omladine'', ''Student'', ''Mladost'' ''Sunčanik'', ''Zlatna greda'' itd.
Dobitnik je nagrade ''Pečat varoši sremskokarlovačke'' za 1985, godinu. Bio je urednik za poeziju u ''Stražilovu'' od 1986 do 1990 god. Pesme su mu zastupljene u antologijama. Član je Društva književnika Vojvodine.
Šest godina radio je kao profesor u Srednjoj školi elektrostruke ''M. Pupin'' u Novom Sadu a od 1988. neprekidno radi u Elektroprivredi (Elektromreži) Srbije na poslovima upravljanja elektroenergetskim sistemom

Međunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu Krstonošiću

2008-06-24T14:00:00.000-07:00

Međunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu Krstonošiću

Po ideji i inicijativi književnika Stojana Simića Krpice uz podršku mr Jovana Mihajila ,a u organizaciji Scene svih kreativnih 1.7.2008.u 2o sati u Oblomov kafau,Vojvođanskih brigada 16 biće dodeljena međunarodna nagrada za kreativnu sintezu arhitekti Miroslavu Krstonošiću.Nagrada se sastoji od plakete i diplome.Nagrada je prestižna i njen dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema žiriranja ni lobiranja.

Na plaketi je izgravirana maketa za spomen obelezje Ivanu Stamboliću koju je uradio Miroslav Krstonošić i koje je trbebalo biti

postavljeno na Fruškoj gori na mestu gde je pronadjen Stambolićev leš,na mestu gde je Srbija pocrvenela.

Miroslav Krstonošić dobija nagradu za stalni i inovatni istraživacki rad iz svih oblasti arhitekture sa mogućnostima pretvaranja u industrijski dizajn sa jednim,jedinim ciljem da bi se dalo likovni i estetski visoki sadrzaj sa što većom protkanošću socijalno-istraživačkih aspekata.Dokazalo se poštujući aspekte da je moguće uspešno graditi na svim meridijanima kao građanin sveta,a ne biti uljez autohtonoj nacionalnoj kulturi gde se podiže objekat ili zgrada.Da je to tačno dokazuje i radni projekat iz ovog meseca juna gde je uspešno primenjen ovaj princip koji se sastoji

iz adaptacije genijalne Ajfelove tvorevine u Novom Sadu(okretaljka ložionioce koja se pretvara u rotacionu scenu Exitove promocione pozorice sa segmentima korišćenja od 2.000,4.000,6.000.i 12.ooo gledalaca,sve tribine su izgrađene na osnovama starih teretnih vagona i sa neverovatnim pokrivačem u slučaju lošeg vremena,koji se sastoji od tkanine skrin proizvod fabrike automobila Ferari,a koja služi

za odbijanje Uvez zrakova,a takodje za nepropuštanje toplote i hladnoce na otvorenom prostoru,a što daje poseban ekološki doživljaj,jer je ova tkanina-pokrivač napravljena od vlakana koprive i lana.Želeli bismo da prva muzika i elektonska scenografija budu bolje od autorove zamisli kompletnog kubusa.

Miroslav Krstonošić je rođen 1932.godine u Novom Sadu.Maturirao je

u poslednjoj generaciji Muške gimnazije u rodnom gradu,a studije arhitekture je završio na ljubljanskom Arhitektonskom fakultetu u klasi profesora Ede Mihevca,na odsjeku za unutrasnju i industrijsku arhitekturu,1955.godine.Po okončanju studija radi kao stipendista u ateljeu profesora dr Hansa Rrajhova u Hamburgu.Potom kao stipendista OECD-a (Privredna komora)specijalizuje enterijer za turizam,ugostiteljstvo i trgovinu u više evropskih zemalja i SAD.Do osnivanja samostalnog projektnog ateljea,Krstonošić 1960.godine radi kao projektant u Gospodarskom rastavištu u Ljubljani.G.O."Neimar" u Novom Sadu i u Projektnom zavodu Vojvodine.od 1972.godine do 1988.radi kao projektant i direktor u projektnom preduzecu "Plan u Pragu.Vanredno je ptrdavao U Srednjoj tehničkoj školi,Višoj Tehničkoj i Skoli za primenjenu umetnost"Bogdan Šuput"u Novom Sadu.Bavio se projektovanjem javnih zgrada,hotela,pozorišta,hala,tipskih projekata,samoposluga i benzinskih pumpi,kolektivnih i individualnih stambenih objekata,enterijera,adaptacijama,rekonstrukcijama,spomenika i spomeničkih kompleksa,a bavio se i pozorišnom scenografijom i industrijskim dizajnom.

Pored projektantske delatnosti Krstonošić se bavio i estetikom i publicistikom putem prikaza i kritičkih osvrta u dnevnoj i stručnoj stampi(Dnevnik,Večernje novosti,Borba,Arhitektura urbanizam,gde je bio urednik za Vojvodinu.Član je UPIDIV-a od 1960.godine.Nosilac je više društvenih priznanja i nagrada za arhitekturu.Bio je sekretar DANS-a u dva mandata,predsednik saveta UPIDIV-a i član Komisije za razvoj nauke APV.Živi i radi u Novom Sadu.

Rraznovrsne umetnicke kreacije-

Radio je projekte za Veliku sportsku halu na Novosadskom sajmu(1960),Sportsku halu u Zrenjaninu(1960),Sportsku halu VPS u istom gradu(1965).Projektovao je novosadsku Palatu pravde (1961/62),Zavod za sećernu repu na Čeneju(1960),zgradu novosadskog Univerzala(1966/67)i Interservisa (1968),zatim dogradnju hotela Park(19800 i deo Termala u Vrdniku(1981),aerodrom Pulkovo Petrovgrad(1992).

Uređenje enterijera:

Uradio je u Novom Sadu enterijere pozorišta Ben Akiba (1959),Kluba privrednika(1961),restorana Gambrinusa(19640,Antikvarnice Matice Srpske (91966),Kafe Bulevara (1967),NIP-a Dnevnika(1968),Sterijinog Pozorja(1968),Turistbiroa GSP(1969),Sarajevske,potonje Novosadske banke(1971/72),hotela Vojvodina(1979).

Izgradio je projekte i za hotel novosadskog univerziteta u Petrovcu na moru(1965),za Narodni teatar u Skopju(1969),samački hotel u Nikšiću(1970),hotel Grand u Kuparima (1977),hotel u Tolminu(1981/82),za pozorište Dobrica Milutinović u Sremskoj Mitrovici(1982),za apartmane na Durmitoru(1983) i mnpge druge objekte.

Projektovao je i jugoslavenske izložbene paviljone u Veroni,Bratslavi,Berlinu i Solunu.

Tipski objekti na mnogim mestima:

Njegove montažne robne kuće čelične konstrukcije,postavljene su na jezeru Balatonu,u Kečkemetu i Budimpešti(1965-67),magacini i skladista u Zrenjaninu,Varni i Burgusu u Bugarskoj(1967),takođe i tipske samoposluge na više mesta u Novom Sadu,Sremskoj Mitrovici,Bačkom Petrovcu,Vranju ako i u Mađarskoj i Bugarskoj.

Spomenici:

U Beočinu(1960),Sirigu,na Zmajevcu(1972), Sremski front(1984-87)27h,Kamensko,Batina.

Adaptacije:

Dvorac"Karačonji"Sremska Kamenica(1968)-DTD,muzej "drB.Ilića",hotel Bristol,Beograd,hotel Tolmin Slovenija.

Tribina mladih u Novom sadu(1966)

Priznanja za stvaralaštvo:

Dobitnik je Sterijine nagrade za scenograqfiju,za predstavu SNP Intimne priče (1962);

Zlatne forme UPIDIV-a osvajao je 1964,1966. i 1968,za postavku izložbe,za oblikovanje poslovnog i hotelskog nameštaja,zatim prvu nagradu I salona primenjenih umetnosti u Beogradu,za enterijer Matičine Antikvarnice,91966);

jugoslavensku nagradu za najbolju primenu stakla u arhitekturi,za novosadski hotel Park II (1980);

republičku Borbinu nagradu za arhitekturu ,za hotel Omoriku na Tari(1978);

Srebrenu košutu Beogradskog sajma,za dizajn poslovnog nameštaja(1982);

nagrada Društva arhitekata Vojvodine Đordje Tabaković za arhitekturu,za celokupno stvaralastvo(1996).

Izlagao je na svojim samostalnim izložbama u Novom Sadu,u Forumu(1967),Salonu UPIDIV-a(1972) I Galeriji Matice Srpske(1996),kao i na zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu(Berlin,Prag,Bratslava ).

Svestrani sportista

Kao učenik Jaše Bakova,bio je svestrani sportista.sa uspehom se takmičio kao junior u skoku s motkom i brzom klizanju,a kasnije je bio hokejaški reprezenativac Jugoslavije(1950-58).Kao automobilista učestvovao tri puta na reliju Monte Karlo 1965,1966,1968(sa suvozačem

Tiborom Parocijem);

bio šampion Balkana 1972.u klasi 1600(sa Mladenom Gluhakom iz Zagreba),vicešampion Jugoslavije 1969.i pobednik Zimskog relija 1968(sa Bogdanom Draginim),a na spačeku pobedio na državnom prvenstvu u klasi 600 kubika 1967.

Učesnik trke London-Sidnej 1968,6 mesto na svetu.

Pobornik i pristalica modernog,savremenog izražajnog jezika struke,Krstonošić je promišljeni kreator jedne kondezovane,racinalne funkcije koju u svom razvojnom hodu zaodeva širokospektralnom morfologijom prostornih oblika.

Svestrana ličnost i nemiran duh-projektant,enterijerist,scenograf,kreator industrijskog dizajna,inovator,pedagog,publicista,hokejaš,reli vozač,vozač rolera,teniser,jedriličar,skijaš,aktivni znalac šest stranih jezika,pasionirani putnik koji je bio na svim kontinentima,čovek po sopstvenoj meri koji nikad nije zadovoljan nijednim svojim projektom.

Nagrada ce biti dodeljena 2.7.2008.u 20 sati u kafeu Oblomov,Vojvodjanskih brigada 16uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesnikinja i pesnika(Rajice Dragićevića,Saše Nišavica,Jelene Stojsavljević,mr Jovana Mihajila,Ljubice Vukov Davčik,Sanje Petrović,Dobrile Obrovski,Jele Komazec,Verice Turoman...) i ostalih gostiju.

Konkurs za antologije svetske poezije o zivotinjama

2008-06-21T04:02:00.000-07:00

Konkurs za antologije svetske poezije o zivotinjama ---
----------------------------------------------------------------------------- Konkurs za antologije svetske poezije o zivotinjama U cilju razvijanja svesti o negovanju ljubavi prema zivotinjama Novosadski humanitarni centar (NSHC) raspisuje konkurs za antologiju pesama o zivotinjama koju sastavlja knjizevnik Stojan Simic Krpica i koja ce biti objavljena u izdanju NSHC.Konkurs za antologiju svetske poezije o zivotinjuama: Pravo ucesca imaju svi stanovnci planete Zemlje svih godina i godista.

Salju se do 3 pesme u 3 primerka do 21.9.2008,na srpskom,hrvatskom,bosanskom ili engleskom jeziku, uz kratku biografiju autora,(objavljene knjige(ako ih ima),fotografiju,adresu,email adresu(ako ima),tel (ako ima.

Radove slati na adresu: stojan simic krpica (za antologiju svetske poezije o zivotinjama) Marka Miljanova 18 21000 Novi Sad Republika Srbija ili na email: stojan.simic.krpica@gmail.com 381 63 550 681 Stojan Simic Krpica

konkurs za prvi medjunarodni festival poezije "Djuro Papharaji"

2008-06-19T08:12:00.000-07:00

Prvi medjunarodni festival poezije "Djuro Papharaji"
Da bi se njegovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih rusinskih knjizevnika Djura Papharaja, koji je nedavno umro , prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila i Aleksandra Mudrog a u organizaciji Scene Svih kreativnih Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Djuro Papharai” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na Prvi međunarodni festival poezije "DJURO PAPHARAJI" (za konkurs) Stojan Simic Krpica Marka Miljanova 18/39 Novi sad Republika Srbija odnosno stojan.simic.krpica@gmail.com o63 550 681 ili Prvi međunarodni festival poezije "DJURO PAPHARAJI"(za konkurs) Aleksandar Mudri blok 6/ab.b.b. Kula 25230 Republika Srbija ili email aleksandarmudri@yahoo.com Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati na srpskom,rusinskom,hrvatskom,bosanskom odnosno na engleskom jeziku do 1.avgusta 2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email. Dodela diploma i plaketa 13.avgusta 2008. u 18 sati u Oblomov kafeu,Vojvodjanskih brigada 16 u Novom Sadu. Djuro Papharaji je rodjen 1936 u Ruskom Krsturu a umro je u prolece ove godine .Od prvih pesama iz 1956. Djuro Papharaji gotovo pola stoleca pronosi domete i trajanje rusinske književnosti i jedan je od njenih klasika. NJegov doprinos razvoju kulturnog života Rusina u Vojvodini ne zaustavlja se samo na književnosti, tako da je ta antejska vezanost za podneblje vidljiva u celokupnoj delatnosti. Oslonjen na Kostelnika, Jesenjina, ali i Antica i citavu plejadu panonskih rapsoda, Papharhaji oseca ravnicu, zavicaj, sve njegove mene i vidike i o tome peva postojano i bez zadrške,on zna šta je lokalno ali i univerzalno. Citav niz pesama on ce posvetiti znanim ulicama, gradovima, ali i našim i svetskim piscima, pokazujuci težnju za biografijom bez stega i poezijom bez ograda. Zato ce širina i elegicnost ostati glavne odlike ovih stihova ciji slap još nije utihnuo. Đura Papharhaji, jedan od najznačajnijih rusinskih pisaca, kritičara, urednika, jedno vreme i direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, čiji su književni radovi prevođeni na srpski, mađarski, slovački, rumunski, ukrajinski, engleski jezik, dobitnik mnogobrojnih društvenih, književnih, a i najvećih priznanja u Republici kao i dobitnik nacinalne penzije... Društvo književnika Vojvodine štampalo je izabrane pesme Đure Papharhaje "I senkom i prahom". Đura Papharhaji više od pola veka prisutan je u književnosti koja se piše na području Vojvodine, a Draško Ređep u pogovoru naglasio je da je reč o pesniku "tople afirmacije života, u jezičkom obilju razapetom između folklorno-arhaičnog i urbanog sloja... zanavek".

ssk(scena svih kreativnih)od od 21.4.2008. do 2.6.2008

2008-06-16T10:41:00.000-07:00

ssk(scena svih kreativnih)od od 21.4.2008. do 2.6.2008.
ssk(scena svih kreativnih)
scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju
da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za
marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,
zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)

ponedeljak 21.4..2008.u 12 sati Oblomov kafe,Vojvodjanskih brigada 16 Dodela medjunarodne nagrade planete Zemlje Bozidaru Mandicu uz ucesce pesnikinja i pesnika Marine Zinic,Verice Turoman,Dobrile Obrovske,Jele Komazec,Jovana Mihajila,Jasmine Prodanov,Branise Djukica... i Stojana Simica Krpice organizatora i voditelja
utorak 22.4..2008.u 13.sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Milica Kalic i Stojan Simic Krpica

sreda 23.4..2008.u 11sati u Dunavskom parku,u saletli
knjizevno dopodne na kom nastupaju Zorica Music i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 24.4.2008.u 16 sati
Njegoseva 24 ,na knijizevnom popodnevu Kud Isidora Bajica nastupaju njihove pesnikinje,pesnici ,Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 24.4.2008.u 18 sati
u prostorijama 987 na knjizevnoj veceri Raleta Nisavica nastup Jovana Mihajila,Ljubice Vukov i Stojana Simica Krpice
Milica iz Beograda uz predstavljanje casopisa Horizont
uz ucesce pojca Srdjana Asanovica i Stojana Simica Krpice
i svih prisutnih pesnikinja i pesnika.
cetvrtak 24.4.2008. u 20 sati
Futog Galerija Doma kulture
na knjizevnoj veceri legendi iz Futoga Branise Djukica i Dusana Zivancevica nastup Jovana Mihajiloa,Ljubice Vukov i Stojana Simica Kkrpice
petak 25.4.2008.u 11 sati Zmajjovina ulica kod katedrale
nastup Lidije Jekic i Stojana Simica Krpice
subotu 26.4.2008.u 1o sati u Romskoj decijoj skolici knjizevni nastup na kom nastupaju Mica Jojic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 27.4..2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Ilinka Garic i Stojan Simic Krpica

ponedelajk 28.4..2008. u 10 sati
na mostu Slobode nastupaju , Dijana Pajic i Stojan Simic Krpica
utorak 29.4..2008.u 13.sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Kaca Rajic i Stojan Simic Krpica
sreda 3o.4..2008. u 11 sati
Na mostu Varadinska duga nastup
Ceca Bajic i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 1.5..2008. u 12 sati
Kamicki park knjizevno podne Marije Kesic i Stojana Simica Krpice
petak 2.5..2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Tanje Draskovic,Jasne Djukic i Stojana Simica Krpice
petak 2.5.2008.u 1o sati
na Zezeljovom mostu nastup Edne Martic i Stojana Simica Krpice
subota 3.5..2008. u 10 sati,
na mostu Slobode nastup Milice Trbojevic i Stojan Simic Krpice
nedelja 4.5..2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Milica Dejanovic i stojan Simic Krpica

u ponedeljak 5.5....2008. 11 sati
Most Varadinska duga
Asja Lilic i Stojan Simic Krpica
utorak 6.6..2008.u 13 sati

u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati
knjizevno popodne na kom nastupaju Milica Kozic i Stojan Simic Krpica
sreda 7.5.2008. u 11 sati
odrzati knjizevno prepodne kod klupa spomenika Jase Tomica,Dunavska ulica
nastupaju Ljubica Vesic i Stojan Simic Krpica,
cetvrtak 8.5.2008.godine u 19 sati na mostu Zezeljovom ucesce Stojana Simica Krpice prisutnih pesnikinja i pesnika i

u petak 9.4. 2007.u 8 sati
u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadu
biti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Desa Nolic i Stojan Simic krpica
subota 10.4..2008. u 8 sati,
u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada
nastupaju Nevena Kesic i Stojan Simic Krpica
nedelja 11.5..2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Jelena Mazic i Stojan Simic Krpica
u ponedeljak 12.5.2008. 11 sati
Saletla ,Dunavski park
Katica Bajic i Stojan Simic Krpica
utorak 13.5.2008.u 13 sati
u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3
odrzati
popodnevni susret
na kom nastupaju Ilija Petric i Stojan Simic Krpica,knjizevnik.
sreda 14.5.2008.u 11
Dunavska ulica klupe kod spomenika Jase Tomica
Sinisa Petric i Stojan simic Krpica
cetvrtak 15.5.2008.godine u 11 sati
pothodnik grada Novog Sada
o kojoj govore lANA iLIC i Stojan Simic Krpica
petak 16.5..2008.u 11 sati
Romska decija skolica nastup Olga Sajic i Stojan Simic Krpica
u subota 17.5.2008. u 8 sati,
u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada
nastupaju Kornelija Bratic i Stojan Simic Krpica
nedelja 18.5.2008.u 1o sati
Dunavski park kod jezerceta
Jana Belic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 19.5.2008.u 13 sati
saletla Dunavski park ,Urula Cenic i Stojan Simic Krpica
utorak 20.5..2008.u 13 sati
Drustvo za cerebralnu paralizu,D.Tucovica 3
Milka Rajic i Stojan simic Krpica
sreda 21.5...2008.u 12 sati
Pivarij na limanu
dodela nagrade "Radomir Belacevic"Nenadu Stakicu
cetvrtak .22.5..4.2008.u 11
pothodnik Gordana Pejic i Stojan simic krpica
u petak 23.5. 2008.u 8 sati
u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadu
biti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Ivana Jojic i Stojan Simic Krpica
subota 24.5.2008. u 8 sati,
saletla u Dunavskom parku
nastupaju Sanja Maric i Stojan Simic Krpica
u nedelju 25.5.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku Dijana Geric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 26.5.2008.u 10
most Slobode nastup Jagode Dacic i Stojana Simica Krpice
utorak 27.5.2008.u 1 sati
Drustvo ya cerebralnu paralizu
Marija Kesic i Stojan Simic krpica
sreda 28.5.2008.u 10 sati
Zezeljev most
Natalija Peric i Stojan |Simic Krpica
cetvrtak 29.5.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Ljiljana Bratic i Stojan Simic Krpica
petak 30.5.2008.u 1o sati
potkodnik
Nela Milardovic i Stojan Simic Krpica
subota 31.5.2008.u 10 sati
Prva medjunarodna knjizevna kolonija na Salaksijama
u cuvenom podrumi vina
Milorada Jovicica Minje:Djordjo Sladoje,Emsura Hamzic,Sasa Nisavic,Jelena Stojsavljevic,Blagoje Bakovic,Marija Skornicki,Rajica Dragicevic,Stojan Simic Krpica...
nedelja 1.6.2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Lidija Senic i Stojan Simic Krpica

a novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
063 550 681
vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com
063 55o 681

medj.nagrada NSHC za kreativnost u izbeglistvu i rasejanju Peri Mandicu

2008-06-11T14:52:00.000-07:00

medj.nagrada NSHC za kreativnost u izbeglistvu i rasejanju Peri Mandicu

Po ideji knjizevnika Stojana Simica Krpice ,a u organizaciji novosadskog humanitarnog centra (NSHC) na Svetski dan izbeglica 20.6.2008,u 12 sati u prostorijama NSHC,Vojvodjanskih brigada 28 bice dodeljena medjunarodna nagrada za stvaralastvo u izbeglistvu i rasejanju slikaru Peri Mandicu .Nagrada se sastoji iz diplomei plakete .Prosle godine je dodeljena knjizevniku Cedomiru Sunjevicu koji je prognan sa Kosova.Pero Mandic je rodjen 1938.godine u Zdeni kod Sanskog Mosta u kojem je ziveo do izbijanja rata u Bosni i Hercegovini.Pero Mandic je uspeo da nadidje ekstremne zivotne situacije kontinuirano ispoljavajuci svoju kreativnost-slikanje i to vrednih slika.Pero Mandić je priredio bezbroj samostalnih i kolektivnih izložbi širom bivše Jugoslavije i svijeta. Zagovornik je jednog zanimljivog pravca u slikarstvu – revizonizma.Pero Mandic, poznat je i priznat slikar koji je svoje brojne radove izlagao na izlozbama medjunarodnog karaktera jos prije izbijanja rata u bivsoj Jugoslavije, Kada su ratna dejstva zahvatila i njegov rodni grad,Sanski Most on sa porodicom prelazi preko granice u Srbiju i nastanjuje se u jednom selu u Vojvodini, Feketicu ,kod Backe Topole, gde i danas zivi ostavljajuci iza sebe sav svoj imetak Njegove slike mira i rata obuhvataju kako pricu njegovog zivota, tako i pricu zivota u BiH prije i nakon rata. On je kroz svoja djela prikazao ljude iz razlicitih etnickih grupa i religija koje su u ruralnim podrucjima zivjeli skupa. Kasnije su ova ista sela vidjela stravicne scene smrti i destrukcije. Svojim slikama Pero Mandic koji u zadnjoj deceniji zadobiva sve vise priznanja i paznje na njemu doslijedan nacin je ostavio poruku poruku svijetu , poruku iz BiH. Nagrada ce biti dodeljena 20.6.2008.u 12 sati u prostorijama NSHC,Vojvodjanskih brigada 28 uz izlozbu slika Pere Mandica ,uz odgovarajuci program i nastup prisutnih pesnikinja i pesnika.
hasEML = false;

Medunarodna nagrada za multikreativnost"Branko Andric Andrla"Vladimiru Nedeljkovicu

2008-05-31T01:49:00.001-07:00

MEDJUNARODNA NAGRADA ZA MULTIKREATIVNOST "BRANKO ANDRIC ANDRLA" Vladimiru Nedeljkovicu
MEDJUNARODNA NAGRADA ZA MULTIKREATIVNOST "BRANKO ANDRIC ANDRLA" Vladimiru NedeljkovicuMedjunarodna nagrada za multikreativnost "Branko Andric Andrla" ustanovljena je prema ideji i na inicijativu knjizevnika Stojana Simića Krpice ,koji svakodnevno i besplatno organizuje,uredjuje i vodi Scenu svih kreativnih ,uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom u cilju razvijanja multikreativnosti i o znak postovanja i secanja na multikreativnog umetnika Branka Andrica Andrlu..Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja.Branko Andric Andrla ,kako je jednom kazao Vladimir Kopicl , nije bio samo pisac, slikar ili muzičar, već je spajao razne medije i time bio daleko ispred svog vremena. Njegovo slikarstvo različitih perspektiva i optičkih varki najbliže je Ešerovim grafikama. Pored Pavića, kako je primećeno, Andrla je jedan od prvih pisaca koji se bavio hipertekstom i različitim načinima čitanja. Učmalu socijalističku javnost je prvi put šokirao 1968/69. godine kad je izašla njegova knjiga Ja sam mali mamin seksualac. Potom je objavljivao poeziju i prozu, čak i tzv. vizuelnu poeziju – Modern World Poetry (1972) i Erektion uber alles (1974). Napisao je roman Potonuli brodovi od hartije. Pesnik Vujica Rešin Tucić tvrdi da Andrlino književno delo "još uvek nije pročitano".Andrla je studirao političke nauke, potom radio u novosadskom Dnevniku, a onda, kao mladi revolucionarni umetnik, 1972. godine otišao u Beč, "zato što mu je sve dosadilo". Otad je živeo u Beču, a dvaput godišnje kad bi dolazio u Novi Sad, okupljao bi ekipu muzičara i izvodio svoje koncertne performanse. Svaka svirka njegove grupe "Imperium Of Jazz" razlikovala se od prethodne. Kroz bend je prošlo više od 200 muzičara, a jedina konstanta je bio sam Branko Andrić Andrla. Iako je bio, kako je primećeno, antisluhista, njegov bend je već odavno ušao u anale istorije novosadskog rokenrola. Postoji dvadesetominutni film James Dean Meets Yves Montand koji su režirali Oto Raiter i Branko Andrić, a u kome glavnu ulogu glumi sâm Andrla. Inače, Branko Andrić Andrla je sa Želimirom Žilnikom sarađivao na filmu SFRJ i Sloboda ili strip, a s Dušanom Makavejevim na ostvarenju WR ili misterije organizma. Postoje snimci zabeleženi na nastupima grupe "Imperium Of Jazz" od 1986. do 2005. godine, kao i izložba Andrlinih crteža. Vladimir Nedeljkovic Rodjen u Pancevu 07 01 1964. Zavrsio osnovnu i srednju školu u Pancevu. Diplomirao u Beogradu na Pravnom fakultetu. Crta otkad zna za sebe. Sa 12 godina je imao svoju prvu samostalnu izložbu. U 14 godini pocinje da peva u lokalnoj rok grupi. Sa 17 godina osniva bend „Nedelja i prijatelji“. Bend „Nova Amerika“ osniva 1985 zajedno sa Novakov Dušanom na bubnjevima. U studio prvi put ulazi iste godine, a bio je to studio „Lubenica“ iz Vršca. Pesma „Ludi Turcin“ postaje hit na radio stanici „202“. Na kraju te godine casopis „Rok“ objavljuje da je „New America“ uz Psihomodo pop i Banana bend, najperspektivnija grupa te godine. Godine 1988 snima svoj prvi album, koji nikada nije objavljen, ali pesme sa albuma, kao što su „Sveti Sava“ i „Želim biti predsednik Jugoslavije“, nisu se skidale citavih 12 meseci sa najbitnije radio stanice u Srbiji – „Studija B“. Album je snimljen u studio BMR Vršac. Bend je svirao u medjuvremenu u Beogradu Dadov, Vršcu, Pancevu.....Na Gitarijadi u Pancevu dobija prvo mesto i svira te godine na velikom Rok Maratonu uz Cacadoo Look i Djavole Nano Belana. Od 1989 do 1991 ponovo je u studiju BMR zajedno sa Momirom Cvetkovicem i Aleksandrom Kozakijevicem. Od tih snimaka objavljen je Sveti Sava 14 godina kasnije.Dve godine je proveo svakodneveno sa Dušanom Vukajlovicem „Sekretarom udruženja književnika Srbije“ ( 1989 1990 ) pomagajuci da se stvori „Demokratska Stranka“ u Pancevu. Iz nje izlazi 1991 revoltiran zbog nemog odgovora stranke na bukteci gradanski rat. Pred sam rat organizuje dva nastupa Marka Brecelja u Vršcu i Pancevu. A, u jesen 1990 zajedno sa Davidom Albaharijem i pokojnim Draganom Radulovicem organizuje kulturno-politicku tribinu na temu – Vece dobrog dima. Patrola policije je cekala ispred radio Panceva.U toku 1992 nastupa po Pancevu i komponuje nove pesme, a na pocetku 1993 sa gitaristom Kontrabande Vladimirom Kruskom snima album sa novim pesmama koji nikada nije izdat. Pridružio se grupi „Kontra-banda“ 1993 i sa njima je objavio prvi album „Kontra-bande“ . Sa Kontrabanodom je svirao po Pancevu i okolini a najvažniji nastupi su u Skcu - Brzi Bendovi Srbije 2003 zajedno sa Bracom Left, Bejsovima, itd..., kao i za novu godinu u Novom Sadu 2004 zajedno sa Plejbojima. Godine 1993 i 1994 izdaje feljton u „Novom Pancevcu“ „Istorija rokenrola u Pancevu“ koji ce kasnije da preraste u knjigu. Tog feljtona nikada ne bi bilo da urednik u tom momentu nije bio Živoslav Miloradovic. Osnovao bend „Zontag“ 1995 i snimio iste godine album u Novom Sadu. Bubnjeve je svirao Valda Funtek, bas i pratece vokale- Bosko Stanojevic, flauta - Vesna Bosic, gitara i prateci vokali - Mario Šeparovic. Zontag je predstavljao Jugoslaviju na drugom susretu bendova iz bivše Jugoslavije u Makedoniji 1997. – Kumanovo „Leten rok festival“. Iste godine pocinje da radi strip na osnovu 14 pesama sa albuma. To je uradeno iskljucivo zbog toga što nije imao para za više od jednog spota. U toku leta odlazi sa Nandorom Ljubanovicem na promotivnu turneju po Srbiji gde obilazi Niš, Kragujevac, Kruševac, Bor, Rumu, Leskovac, Beograd.., i tom prilikom svira na aukusticnoj gitari po radio stanicama. Ucestvuje i na „Zajecarskoj gitarijadi 1988 i ulazi u finale koji je prenosila televizija RTS, nakon višesatanog maltretiranja u policijskoj stanici, neposredno pred nastup. Maltretiranje pojedinih ucesnika iza bine je naredio, licno, Vlajko Stoiljkovic, samoubica i tadašnji šef srpske policije. Stvar je spasao jedan veliki i dobar covek koga nažalost više nema, a u pitanju je bubnjar Zontaga Dragan Boharevic - Bojs. „Mislim da samo bili drugi, neznam, zbrisali smo iz Zajecara pre dodele nagrade jer je bilo vruce“. Nastup u Kruševcu je snimljen i pojavio se na kompilaciji bendova snimljenih u organizaciji Ivana Rizingera. Krajem 1998 gostuje kod Pedje Vraneševica, u emisiji „Garaža“ u zgradi televizije Novi Sad, koju su srušili koji mesec kasnije - Nato bombarderi. Prikljucuje se „Kuhinji“ strip radionici iz Panceva 1988 g. na osnivanju te umetnicke grupe. (www.aleksandarzograf.com). Sa njima nastupa 2001 godine na Belefu web gde je svirao i izlagao stripove, a iste godine nastupa na krovu opstine Pancevo u plavom šinjelu Titovog gardiste. Povod svirke je bio izdavanje albuma Kuhinja gde je Zontag ucestvovao sa pesmom Rokenrol na 100 nacina. U medjuvremenu je sa Kuhinjom obilazio neke gradove u Srbiji kao np. Kraljevo, Valjevo, Novi Sad, Beograd itd.... (Bilo je i dosta svirki i strip izlozbi u Pancevu u periodu 1998 - 2001.) Godine 2000 izdaje samostalno album „Psiho-delija“ koji je pratio strip Zontag. Poezija sa albuma bila u stripu. Reklama za album pojavila se kao strip stranica u Rok expresu. U decembru 2001 Zontag svira uživo tri pesme u tv-emisiji Telekaster – Aleksandra Žikica. Stripovi „Pancevac“ i „Baci Kosku“ objavljeni su na web casopisu „Ispod zemlje“ www.ispodzemlje.com) godine 2002. Objavljivao stripove u ovim casopisima : „Kuhinja“, „Pop-kult“ - dodatak „Danasa“, – „Naša Krmaca“, „Pancevac“, „Rok ekspres“, „Šlic“ (Strip Tesla je prvo objavljen od strane „Šlica“ 2002 godine ), „Stripburger“, „Recycled Art“ (USA). Izlagao stripove u: Amsterdamu (1999), Beogradu, Novom Sadu (Exit 2005), Pancevu, Vršcu, Zrenjaninu, Valjevu, Subotici, Gornjem Milanovcu, Kraljevu.... Period 2000 2004.Zontag odlazi na turneju po Vojvodini 2002. Predgrupa je bila Nevladina organizacija za ubijanje civila. Subotica, Novi Sad ( kod pokojnog Toze u Foxtrotu ), u Zrenjaninu u Malom Gongu kod Soje, u Vršcu, Beloj Crkvi, Pancevu itd.... Svirku je naravno pratio strip. U bašti Skca svira 2002, kao i u Filiju, Zemunu, na Akademiji.... Koncert u Gornjem Milanovcu je snimljen i objavljen je strip Zontag u saradnji sa Zoranom Marinkovicem, sto ce i oznaciti pocetak druženja i višestruke saradnje.Exit 2003 Na Exitu prvi put nastupa 2003 godine i to ispred grada Vršca, jer su u Zontagu svirali mahom Vršcani: Srecko Popov - bas, Darko Crnobrnja - bunjevi, Lelehl Nadj (uz mene jedini iz Panceva )- saksofon, a kasnije se prikljucio Aca Jerkovic na gitari, svi iz Vrsca. jun 2003 krece feljton u Pancevcu ---- Istorija rokenrola u Pancevu – 60s, 70s.devet brojeva (www.pancevac.com) Glavni urednik je bio Nenad Zivkovic. U naredne tri godine Nenad je objavljivao svake godine po devet nastavaka. Vladimir Nedeljkovic (NS, SRB) - Devojcice i decaci sa Dunava Knjiga-dokument "Devojcice i decaci sa Dunava", Vladimira Nedeljkovica , svojevrstan je prilog istoriji urbane kulture Novog Sada. Iako se tekstovi odnose na desavanja od 1962. do 1972. godine, autor je uspeo da kroz svedocenja samih aktera i novinskim clancima iz tog doba docara atmosferu grada u poratnom vremenu i periodu neposredno pred 60-te kada je polako, ali sigurno, Novi Sad poceo da prima uticaje i sa Zapada. Mladi su slusali Radio Luksemburg, u Studiju M, nedeljom pre podne, presnimavali su singlice koje su "odabrani" donosili iz Londona i posecivali su dva do tri mesta na kojima su do 22 sata mogli da cuju poneku grupu ciji clanovi su svirali na rucno sklepanim instrumentima. Ipak, svedocenja brojnih aktera tog neponovljivog vremena ukazuje da je to bilo zlatno vreme novosadske kulture kada su umetnici pratili i stvarali svetske trendove. Vitomir Simurdic, Andjelko Maletic, Mica Jokic, Karolj Kovac, Bela Skopal, Bogica Mijatovic... bili su mladi saradnici Radio Novog Sada kojima je idejni tvorac kultne emisije "Randevu s muzikom" i muzicki urednik Angelo Vlatkovic dao dozvolu za razlicite muzicke emisije. O novosadskom radiju i razvoju rock 'n' rolla, kao i o brojnim grupama koje se u to vreme pojavljuju, sjajni su prilozi knjizevnika Slobodana Tisme, koji je bio osnivac grupe Tile i cetiri bogalja. Lakse je bilo muzicarima jer svedocenja o aktivnostima umetnicke grupe Kod, Slavka Bogdanovica, Vladimira Kopicla i tekst o Miroslavu Mandicu osvetljavaju odnos ondasnje socijalisticke vlasti prema "nekim pojavama u kulturi". Tokom citanja ove knjige-dokumenta, citaocu se otvara mapa u kojoj moze da sagleda citavu jednu generaciju kojoj su zbog "slobode" zavideli oni rodjeni samo nekoliko godina pre, a oni rodjeni posle njih gledali sa postovanjem i nemalom dozom zavisti. Ekskluzivitet knjige predstavljaju i brojne fotografije iz tog perioda, a recenzent knjige, i sam akter tadasnjih dogadjanja u kulturi, Vladimir Kopicl, istakao je da se ova knjiga "bavi preciznim ucrtavanjem manje poznatih kulturnih meridijana Vojvodine" i da ce nedvosmisleno sjajno posluziti istrazivacima kulture Novog Sada. 05 10 2006 u 19 oo u cetvrtak SKC izložba stripa u okviru Medjunarodnog strip festivala u Beogradu sa tri nova stripa o Tesli. Tesla Traces, Time Machine and Two Suns. Nikola Tesla Energy & Light (www.skc.org.yu)01 01 2006 Pesma Afrika grupe Zontag se pojavljuje sa na cd kompilaciji Crna Tacka 2006. U pitanju je kompilacija relevantnih pancevackih bendova. urbaniturbani@gmail.comod 22 do 28 04 Organizuje turneju Dorit Chrysler. Tom prilikom je snimljen i dokumentrarni film o Nikoli Tesli u participaciji sa Dorit Chrysler (www.doritchrysler.com) koja je bila vodic u filmu. Radni naziv projekta je Tesla Traces Serbia. Najznacaniji nastup DC je bio u muzeju „Nikola Tesla“. A, to je i prvi rok koncert u tom muzeju. Vrata je otvorio nov direktor Vladimir Jelenkovic, a pre koncerta je Aleksandar Marincic održao predavanje predstavljuci knjigu koju je napisao Nikola Tesla – Problem povecavanja ljudske energije, sa specijalnim osvrtom na korišcenje sunceve energije. Vladimir Jelenkovic je održao predavanje o o istrumentu teremin i njegovoj upotrebi u rok muzici. Vladimir Nedeljkovic je pricao o tragovima Nikole Tesle u Srbiji i najavio je film sa Dorith Chrysler u glavnoj ulozi. Ujedno je predstavio dragog prijatelja. U publici je bilo veselo društvo, od diplomata iz Austrije, naucnika, do rok faca kao što su: Anton, Gile, Banana, Dejan Markovic, Aleksandar Zograf. Nakon toga je svirala Dorit Chrysler muziku specijalno odabranu za tu priliku (www.tesla-museum.org ). Sem Muzeja, Dorit je obišla Kamenicu, Idovor i zapadnu srbiju odakle su došli Draganici u Hrvatsku ( Draganici – preci Nikole Tesle ). 28 04 2006 Skc Novi Sad objavljuje strip „Telsa Pancevo i druge price“ . Na promociji tog stripa u Novom Sadu svira Dorit Chrysler - Bunker mesto stripa, sto metara dalje, Singoga svirka Dorit Chrysler. 10 06 2006 Na Teslin jubilarni 150.ti rodendan otvara strip izložbu u Beogradu SKC posvecenu Nikoli Tesli (www.skc.org.yu). List politika na zadnjoj strani oznacava tri dogadjaja koji su obeležili dan, jedan od njih je i strip izložba „Tesla Pancevo i druge price“. Zbog interesovanja strip izlozba je produzena jos 4 meseca.Dan nakon toga otvara istu izložbu u Pancevu, u galeriji Dvoriste.Uvršten je nakon dve godine života u Novom Sadu u Enciklopediju Stripa Novog Sada jula 2006, a kao i web enciklopediju UPPS-a juna 2006 www.upps.org.yu20051 maj. Izdaje knjigu o istoriji rok kulture u Pancevu pod nazivom „Helikopter na glavi“ (1962 2004). Knjigu je objavio Tim za komunikaciju uz pomoc opštine Pancevo. Helikopter na glavi Istorija rokenrola u Pancevu 62 2004Pozvao je sve stare bendove da se okupe posle 40 godina i oni su to i ucinili 03 06 2005 u sali Kud-a Sandor Petefi u participaciji sa Timom za komunikaciju i opštinom grada Panceva. Tom prilokom susrele su se sve generacije rokenrola u Pancevu. Susret je prosao u miru i ljubavi tokom 8 sati programa. Program je vodio Vladimir Nedeljkovic, sa specijalnim najavama za svaki bend, a Bane Lokner je najavio Zontag. Bjesovi su bili specijalni gosti, a Zoran Marinkovic je otpevao par pesama Zontaga zajedno sa Vladimirom. Zanimljivo, je da je par dana ranije i Vladimir bio na bini sa Bjesovima u klubu Akademija gde je otpevao neke svoje pesme kao specijalan gost Bjesova. „Helikopter na glavi“ Vladimira Nedeljkovica, dokumentrac gde su svirali prvi pancevacki bendovi nastali izmedu izmedju 1962. i 1964., kao i mladji bendovi uz specijalan nastup Bjesova. Film Helikopter na glavi traje 55 minuta. na njemu se mogu cuti i videti ovi bendovi: Feniksi 1962, Haski 1963, Kingsi 1964, Tip Top 1965, Bas Celik 1977, Zontag 1996, Fensi Frogs 2000, Bjesovi (specijalni gosti) i Štuka 2005. vidi folder helikopter na glaviFilm i knjigu uz predavanje i slajd šou predstavio u najvecim gradovima Srbije. U Nisu i Novom Sadu predavanju se prikljucio i Bane Lokner sa svojim vrlo, lucidnim zakljuccima. U Pancevu je predavanje održano uz svirku Marka Brecelja 14 decembra 2005 u sali Svetosavskog Doma.Sa Miroslavom Milakovicem obisao je skoro sva sela oko Panceva: Dolovo, Brestovac, Ivanovo, Banatsko Novo Selo........ Malo svirka, malo predavanje. Pre objavljivanja knjige imao je seriju predavanja u Centru za kulturu grada Panceva Ukupno cetiri uz svirku Tip Topa.jun. Krece feljton u Pancevcu "Istorija rokenrola u Pancevu 90s". devet brojeva www.pancevac.comZa 25 - godišnjicu smrti Johna Lennona zove Sergeja Trifunovica i sa njim svira u Bunkeru Novi Sad. Povod je bio ukidanje ulice Johna Lennona u Novom Sadu. Ujedno je izlagao strip na temu John Lennon Street Novi Sad. Yoko Ono šalje beli bedz Imagine Peace. Glumio i uradio muziku za film „Felna“, Zorana Marinkovica frontmena „Bjesova“. ( webmail bjesova i zorana marinkovica ) Taj fim je dobio nagradu žirija na festivalu kratkometražnog filma u Novom Sadu 2005.12 do 14 01 Organizuje mini turneju Marka Brecelja – Novi Sad, Gornji Milanovac, Pancevo. Turneja je snimljena za potrebe filma "Sa pasošem kroz Srbiju". Dorit Chrysler septembra objavljuje na svom sajtu strip "Tesla Time Machine" - Vladimir Nedelkovic (www.doritchrysler.com).2004Firma „Active time records“ je reizdala album Psiho Delija i ubacen je nov omot u boji i nov strip. Exit 2004 svira Zontag -- Future Stage music plus strip exibit. Main stage Iggy Pop.14 06 2004. U emisiji Garaze Televizije Radio Televizija Beograd svira uživo sa tri nove pesme. U klubu Art Pancevo organizje izložbu i koncert Zontaga. List Pancevac objavljuje feljton "Istorija rokenrola u Pancevu 80s". devet brojeva (www.pancevac.com )septebar ulazak u studio- Zontag snima deset novih pesma za novi album pod imenom "E, ja. kuliram".Godinu dana posle turneje koja je obuhvatila Pančevo, Novi Sad, Milanovac, Mećavnik i Beograd, cenjena njujorška muzičarka austrijskog porekla Dorit Krajsler ponovo je odrzala krajem septembra 2007.godine koncerte u nekoliko gradova Srbije. Ona je tokom karijere sarađivala s brojnim muzičarima i grupama – Met Džonson i "Echo And The Bunnymen" samo su neka od imena. Kako izveštava Popboks, Dorit Krajsler nastupila u Beogradu, (KST) 27. septembra, a sutradan je u zrenjaninskom Kulturnom centru, dok je 29. septembra pred publikom novosadskog Studija M. Njene koncerte pratila je izložba pod nazivom Energy And The Light koju je priredio vojvođanski multimedijalni umetnik Vladimir Nedeljković.Nagrada ,koja se sastoji iz diplome i plakete ce biti urucena u sredu 11.6..2008.u 18 sati u kafeu Oblomov u Novom Sadu,u organizaciji Scene svih kreativnih.

prva medjunarodna knjizevna kolonija na Salaksijama

2008-05-28T23:15:00.002-07:00

PRVA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA NA SALAKSIJAMA

Prva medjunarodna knjizevna kolonija na Salaksijama
odrzace se u subotu 31.5.2008.
u cuvenom podrumu vina Milorada Jovicica Minje.
Ucestvuju:
Djordjo Sladoje,
Blagoje Bakovic,
Rajica Dragicevic,
Sasa Nisavic,
Marija Skornicki
Stojan Simic Krpica...

urednik i voditelj programa:Stojan Simic Krpica

konkurs festivala za gluvu i nagluvu decu"Ruzica Mihajilo"

2008-05-28T23:15:00.001-07:00

Konkurs za Drugi međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo",

Po ideji književnika Stojana Simića Krpice, u saradnji i uz podršku Organizacije za gluve Novog Sada, raspisuje se
konkurs za Drugi međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo", za literarne radove u kategoriji pesme i priče, za likovne radove u kategorijama crteža u olovci, crteža u temperama i crteža u pastelnim bojama.
Pravo učešća imaju sva deca oštećenog sluha iz zemlje i sveta. Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče), slati na srpskom ,bosanskom,hrvatskopm odnosno na engleskom jeziku do 15 juna u tri primerka sa punim imenom i prezimenom učenika, odnosno, učenice, imenom škole, nastavnika i adresom. Radove - likovne (do tri crteža) slati sa nazivom rada, imenom učenika, odnosno, učenice, nazivom tehnike rada, dimenzijom rada, imenom nastavnika, nazivom škole i adresom.
Biće dodeljene diplome, plakete i novčane nagrade
radove treba slati na adresu:
Drugi međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo" (za konkurs), Organizacija za gluve Novog Sada, Miletićeva 18, 21000 Novi Sad, Republika Srbija

DRUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA 'CENEJ 2008' NA PESNICKOM SALASU

2008-05-17T20:51:00.000-07:00

DRUGA MEDJUNARODNA KNJIZEVNA KOLONIJA 'CENEJ 2008' NA PESNICKOM SALASU KNJIŽEVNA KOLONIJA SKORA “ČENEJ 2008 U subotu 17.5.2008.posle 12 na Pesnickom salasu Dr Zecevica na Ceneju Na pocetku skup pozdravio je gdin Dr Dobrivoje Zecevic,domacin,mr Jovan Mihajilo,predsednik Skora Novi Sad,Mr Nenad Rados predsednik Skora,Vera Aleksandric,osnivac Skora,Dusan Zivancevic,potpredsednik Skora U program(kog vodili su Dr Dobrivoje Zecevic,Mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica ) ucestvovali su u pisanju pesama i slikanju i govorenju svojih stihova ,Sanja Petrovic,Nera Legac,deca Iz Decijeg sela iz S.Kamenice,iz Os JJZMAJ iz SKamenice i OS JPopovic iz Novog Sada,Divna Bijelic,Verica Turoman,Miroljub Teofanov,,Dr Dobrivoje Zecevic,Dobrila Obrovski,Jela Komazec,Rajica Dragicevic,Svetozar Savkovic,Olga Gracko,Tanja Draskovic,Gojko Curcic,Sanja Petrovic,Paulina Juric,Simo Laketic,Pera Jancic,LJubica Vukov Davcik,LJubomir Teofanov,Mladen Drazetin,Vlado Stojanov,Emilija Jelic,Mr Pavel Domonji,Zoran Antonic,Neda Dusanova,Vlado Micunovic,Borka Zivanovic,Stevan Milivojevic,Jasmina Prodanov,Ratko BJelovic,Branisa DJukic,Mira Cirlic,Miodrag Zecevic..., zatim pojac Srdjan Asanovic,hor Isidor Bajic,glumci Mladen Drazetin i Vlado Stojanov. Posle je izvrsena aukcija slika dece KOJA SU SLIKALA Na kolonije promovisan JE knjigA Miodraga Zecevica iz Titograda o kojoj su govorli Vlado Micunovic,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica...

2008-05-13T09:28:00.000-07:00

Medjunarodna nagrada “RADOMIR BALACEVIC” NENADU STAKICU

Medjunarodna nagrada za andergraund kreativnost "Radomir Balacevic", ustanovljena je prema ideji i na inicijativu Stojana Simica Krpice,koji svakodnevno i besplatno organizuje,uredjuje i vodi Scenu svih kreativnih,uz podrsku i pomoc Mr Jovana Mihajila, u cilju , razvijanja andergraund kreativnosti kod nas i u svetu i da sacuva uspomenu na Radomira Balacevica, slavnog andergraund kreativca,dodeljena je ,prvi put , Nenadu Stakicu, pesniku iz Novog Sada. .

Nagrada je specificna po tome sto sam dobitnik bira sledeceg, odnosno nema ziriranja, ni lobiranja.

Radomir Belaćević bio je režiser, scenarista, glumac, producent, pisac,
pronalazač.


Biografija
Rođen je 31. decembra 1929. godine u selu Junkovcu – Lazarevac. Završio je
višu školu elektrotehničke struke u Beogradu. Imao je svoje privatno filmsko
preduzeće „Studio film“. Umro je 3. juna 2005. godine.


Filmovi
Snimio je filmove:

Konobarica (1995)
Tatin sin (1999)
Dečak iz Junkovca, film Dejana Zečevića o liku i delu Radomira Belaćevića.


Knjige
Izdao je 35 knjiga, među njima:

Ne pušim više
Seks i droga
Devojačka priča
Tajni klub
Priče o ubicama
Hitler zamislio pobedu
U Poljskoj za dolar (prevedena i izdata u Nemačkoj)
Priče o ubicama
Autoelektrika za početnike
Elektrotehnika za svakoga
Odumiranje nacije
Socijalizam i promašaji
Plemenite pesme
Ustajem iz groba
Hitna pomoć
Kosmički zraci
Starac u Parizu
Ukleto porodilište
Božija pravda
Privatni detektiv
Super pandur
Konobarica
Dečak iz Junkovca
Prodaja maloletnica
Navodila ubistva
Poslednji voz
Božji prorok
Izopačeni svet
Sišanje ovaca
Komšija veži kereve
Erotska lirika
Ukleta lepotica

TV drame
Napisao je više TV drama:

Tatin sin
Sudija i advokat
Žandarm
Carina
Ženidba na švedski način
Majka šalje sina u armiju
i druge monodrame


Filmski scenariji
Po svojim delima napisao filmske scenarije:

Ne pušim više
Seks i droga
Tajni klub
Hitler zamislio pobedu
Starac u Parizu
Konobarica
Dečak iz Junkovca
Tatin sin
Ne pušim više
i mnoge kratke filmove i spotove.

 Laureat Nenad Stekic

Kao sto su rodjeni Zmaj, Mira Aleckovic, Miodrag Pavlovic,Milica Micic Dimovska, Stevan Vukajlovic, Sava Damjanov tako je i Nenad Stakic rodjen u Novom Sadu,1979.godine, pise od jedanaeste godine, kada je uglavnom citao horor fantastike Stivena Kinga i Klajva Barkera i bio pod njihovim uticajem, da bi u drugoj polovioni osamdesetih pao pod uticajem britanske i americke pank muzike,negde posle bombardovanja poceo je da pise poeziju koja koja se razlikovala od novosadske pank poezije devedesetih da bi prosle godine objavio knjigu poezije “Ljute rakijske pesme” koja se prvo pojavila u elektronskoj formi i koju je procitalo desetine hiljada ljudi, a ove godine “Bestragiju” u izdanju Libera. On ima urodjeni smisao za ono sto je skladno i ravnotezno i odmah registrruje sve sto je neskladno i neravnotezno u coveku i drustvu.Traga za poverenjem,a oseca svuda nepoverenje,traga za ocaranoscu a dozivljava razocarenje,traga za ljubavlju a dozivljava mrznju,traga za mirom a nailazi za nemir,traga za redom a zahvata ga haos,traga za ispravnim ponasanjem drugih a dozivljava hipokriziju,traga za kulturom a susrece nekulturu i primitivizam najgore vrste,,traga za postovanjem umetnika a susrece se sa bednim odnosom prema umetnosti i umetnicima, traga za smislom,a susrece se na svakom koraku sa besmislom postojanja,prozivljavajuci pakao grada umesto raja,ali hrabro se suocava sa sobom,drugima i zivotom…Inspiraciju nalazi u razlicitim stvarima,dogadjajima zivotnim,stripovima, psichobili muzici, horor filmovima, casopisima, koncertima…
Njegovi uzori su Edgar Alan Po,Lavkraft,Kundera, kao i knjiga Srecka Djordjevica “Tragovima panka”.
Bestragija je zemlja koja je krimogena,omladina nezaposlena,bez cilja i izlaza.
Ima spremljenu knjigu pesama i knjigu pripovedaka

Nagrada "Radomir Balacevic"koja se sastoji iz diplome i plakete, bice urucena Nenadu Stakicu 21.maja u 12 sati u basti limanskog Pivarijuma u ulici Narodnog fronta u Novom Sadu.

Konkurs za Drugi medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

2008-05-11T03:01:00.000-07:00

Konkurs za Drugi medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

Konkurs za Drugi medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

Festival za decu,srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina "Duško Trifunović"
Drugi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Duško Trifunović” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila u organizaciji Dečijeg sela iz Sremske Kamenice
pozivaju se zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na
Drugi međunarodni festival poezije
"DUŠKO TRIFUNOVIĆ"(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi sad
Republika Srbija
Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati na srpskom,hrvatskom,bosanskom odnosno na engleskom jeziku do 15. juna u tri primerka pod sifrom,U drugoj koverti resenje sifre sa punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.
Dodela diploma i plaketa 13.septembra 2008.na rodjendan Duska Trifunovica u Decijem

ssk 0d 14.3. do 21.4.2008.

2008-04-20T00:33:00.000-07:00

ssk(scena svih kreativnih)od od 14.3..2008. do 21.4.2008 ssk(scena svih kreativnih)scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u ciljuda kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i zamarginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)u petak 15.3 2007.u 8 satiu Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadubiti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Borka Ivetic i Stojan Simic Krpicasubota 16..3.2008. u 8 sati,u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Jozo Maric i Stojan Simic Krpicau nedelju 16.3.2008.u 16.30 sati na Sajmu,na salonu knjiga na pozornici Master centra nastuppedesetak pesnikinja i pesnika i Stojan Simic Krpica(Mr Jovan Mihajilo,Jasimna Prodanov,Ljubica Vukov Davcik,Mihajilo Golubovic,Jasmina Mihajilovic,Jela Komazec,Branisa Djukic,rajica Dragicevic,Svetozar Savkovic,Jelena Stojsavljevic,Simo Laketic,Milan Nikolic...)ponedeljak 17.3.2008.u 18 sati u Drustvu za slepe i slabovide,Mileticeva 28Knjizevno vece posveceno Kosovuna kom ucestvuju :i svi koji se organizatoru i voditelju Stojanu Simicu Krpici utorak 18.3.2008.u 13.satiu Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzatiknjizevno popodne na kom nastupaju Gojko Curcic i Stojan Simic Krpicasredu18.3.2008.u 11sati u Dunavskom parku,u saletliknjizevno dopodne na kom nastupaju Gordana Mijic i Stojan Simic Krpicacetvrtak 19.3.2008. u 18 satiu prostorijama mesne zajednice,Kosovska 41odrzati knjizevno vece Jasmine Filipovic i Slobodana Milica iz Beograda uz predstavljanje casopisa Horizontuz ucesce pojca Srdjana Asanovica i Stojana Simica Krpicei svih prisutnih pesnikinja i pesnika.u ponedeljak 21.3.2008. u 18 sati u Savezu slepih,Mileticeva 28Knjizevno vece posveceno Svetskom danu poezijena kom ucestvuju :Cedomir Sunjevic,Sanja PetrovicMilan Nenadic,Mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik,Jelena Stojsavljevic,Svetozar Savkovic,Verica Turoman,Jasmina Prodanov,Branisa Djukic,Dobrinka Obrovski,Jela Komazec,Mihajilo Golubovic,pojac Srdjan Asanovic...i svi drugi koji se jave organizatoru i voditelju Stojanu Simicu Krpicisubotu 22..3.2008.u 1o sati u Romskoj decijoj skolici knjizevni nastup na kom nastupaju Jelena Kikic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 23.3.2008.u 10 satiu Dunavskom parku kod jezercetaknjizevno prepodne na kom nastupaju Olga Katic i Stojan Simic Krpicaponedelajk 24.3.2008. u 10 satina mostu slobode nastupaju , Dijana Pene i Stojan Simic Krpicautorak 25.3.2008.u 13.satiu Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzatiknjizevno popodne na kom nastupaju Otilija Memic i Stojan Simic Krpicasreda 26.3.2008. u 11 satiSaletla Dunavski parkSvetlana Kojic i stojan Simic Krpicau cetvrtak 27.3.2008. u 18 satiknjizevno vece Novaka Jerinica iz Bijeljine o kom govore Milan Nikolic,Simo Laketic,Mr Jovan Mihajilo ,sanja Petrovic i Stojan Simic Krpicauz nastup pojca Srdjana Asanovica i ucesce svih prisutnih pesnikinja i pesnikapetak 28.3.2008.u 8 satiu Romskoj decijoj skolici odrzati nastup Dijana Suvajdzic i Stojana Simica Krpicesubota 29.3.2008. u 8 sati,u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Katica Pajic i Stojan Simic Krpicanedelja 30.3.2008.u 1o satiDunavski park kod jezercetaDenisa Reljic i stojan Simic Krpicau ponedeljak 31.3...2008. 11 satiSaletla ,Dunavski parkMilenko Sajic i Stojan Simic Krpicautorak 1.4.2008.u 12 satiu Domu za ometene u razvoju,Veternik,Kninska bb.dodela nagrada Drugog medjunarodnog festivala za humor i satiru"Milovan Ilic Minimaks"Aleksandru Cotricu iz BeogradaMilosu Djurdjevu iz Novog Sadai Petku Cancaru iz Foceuz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece ic Doma i nastup ucesnika Druge medjunarodne knjizevne kolonije "Paunovo pero 2008"(Jelena Stojsavljevic,Jela Komazec,Dobrila Obrovski,Mr Jovan Mihajilo,Verica Turoman,Stevan Milivojevic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Dr Dobrivoje Zecevic,Vojin Petrovic,stojan simic krpica...utorak 1.4..2008.u 13.satiu Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzatiknjizevno popodne na kom nastupaju Jasna Bralic i Stojan Simic Krpicasreda 2.4..2008. u 11 satiodrzati knjizevno prepodne kod klupa spomenika Jase Tomica,Dunavska ulicanastupaju Danica Stajic i Stojan Simic Krpica,cetvrtak 3.4.2008.godine u 19 satiu okviru Scene svih kreativnih u prostorijama mesne zajednice,Kosovska 41 knjizevno vece Miroslave Djusic koja objavila je roman PROVINCIJALKA-prvi deo Valjevkau izdanju Ziraveca iz Pozege(recenzent Dragan Hadzi Todorovicuz ucesce Stojana Simica Krpice prisutnih pesnikinja i pesnika i pojca Srdjana Asanovica i uz pratnju dve gitare u petak 4.4. 2007.u 8 satiu Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadubiti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Marija Lekic i Stojan Simic krpica subota 5.4..2008. u 8 sati,u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Jelka Zivanovic i Stojan Simic Krpicanedelja 6.4..2008.u 1o satiDunavski park kod jezercetaMilica Kozic i Stojan Simic Krpicau ponedeljak 7.4..2008. 11 satiSaletla ,Dunavski parkNedeljko Jaksic i Stojan Simic Krpicautorak 8.4.2008.u 13 satiu Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3odrzatipopodnevni susretna kom nastupaju Stevan Plavsic,reditelji ,Aleksandar Belobrk Bekus,rok muzicar i Stojan Simic Krpica,knjizevnikJovan Mihajilo, i Petar Maric slikar i Stojan Simic Krpica,pesnik.sreda 9.3.2008.u 11Dunavska ulica klupe kod spomenika Jase Tomicarenata Kalic i Stojan simic Krpicacetvrtak 10.4..2008.godine u 19 satiu okviru Scene svih kreativnih u prostorijama mesne zajednice,Kosovska 41 knjizevno vece Borke Zivanovic o kojoj govore,Mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpicauz nastup pojca Srdjana Asanovica i ucesce svih prisutnih pesnikinja i pesnikapetak 11.4.2008.u 11 satiRomska decija skolica nastup Nine Gajic i Stojana Simica Krpiceu subota 12.4..2008. u 8 sati,u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Dragane Dejanovic i Stojan Simic Krpicanedelja 13.4..2008.u 1o satiDunavski park kod jezercetaLana Bajic i Stojan Simic Krpicaponedeljak 14.4.2008.u 13 sati saletla Dunavski park ,Olga Malic i Stojan Simic Krpicautorak 15.4.2008.u 13 satiDrustvo za cerebralnu paralizu,D.Tucovica 3Sinisa Tucic i Stojan simic Krpicasreda 16.4..2008.u 9 satiklupa kod spomenika Jase TomicaBlazenka Ilic i Stojan Simic Krpicacetvrtak .17.4.2008.u 11pothodnik Darija Blazic i Stojan simic krpicau petak 18.4. 2008.u 8 satiu Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadubiti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Darija Garic i Stojan Simic Krpicasubota 19.4..2008. u 8 sati,u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Lena Milic i Stojan Simic Krpicau nedelju 20.4..2008.u 9 satikod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku Vlasta Zecic i Stojan Simic Krpicaa novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnostiSvako dobro svima koliko god vas ima!Budite dobro sa sobom i sa drugima!s_s_krpica@yahoo.com063 550 681vidi;www.danas.co.yuhttp://www.SrpskaTelevizija.comwww.naslovi.netwww.nscentar.comwww.seecult.orgwww.srbijauzivo.co.yuwww.studentski-forum.orgwww.krstarica.comwww.burek.co.yuhttp://www.suffns.org.yu/forum/index.phpwww.srpskadijaspora.infowww.artmagazin.co.yu/www.trecitrg.org.yuwww.donstalens.comwww.personalmag.co.yuwww.suboticadanas.infowww.blogariat.comwww.creemaginet.comwww.planetoid.srpski.orgwww.pionirglasnik.comwww.linuxo.orgwww.scenasviihkreativnih.blogspot.comwww.scenasvihkreativnih.blog.hrwww.trebinjedanas.comwww.blogger.comwww.artija.netwww.netvodic.comwww.novine.ca/ni/www.novisadtourism.comwwwradio5.co.yuwww.plastelin.comwww.dnevnik.co.yu(nshronika)www.novosti.co.yuwww.blic.co.yuwww.politika.co.yuwww.glasjavnosti.co.yuwww.virtualni.grad.co.yuwww.vesti24.info/www.www.noovosti.co.yuwww.politika.co.yuwww.kurir,co.yuwww.press.co.yugradjanski list/kultura/novi sad/vidi:novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/tv kanal9/biber/tv panonijatv mosttv apolotv novi sadtv panonijatv beogradtv jesenjin/nedeljno popodne/www.radio021.info/www.mediacenter.org.yuwww@rtvbih.bawww.pionirovglasnik.comwww.radiograd.co.yuwww.eunet.yuwww.balkanmedia.tvwww.radiobuca.co.yuwww.knjigainfo.comwww.knjizara.comwww.nsparty.netwww.pretraga.co.yuwww.radio103.co.yuwww.radio5.co.yuwww.online24sata.hrwww.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tvwww.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.comwww.knjizara.com www.nsparty.netwww.pretraga.co.yu www.radio103.co.yuwww.radio5.co.yu www.online.24sata.hrwww.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yuslusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beogradsvi kreativci koji zele nastup mogu se javitidirektno stojanu simicu krpiciSvako dobro svima koliko god vas ima!Budite dobro sa sobom i sa drugima!s_s_krpica@yahoo.comstojan.simic.krpica@gmail.com063 55o 681

Knjizevno vece posveceno Svetskom danu poezije

2008-04-15T23:28:00.000-07:00

Knjizevno vece posveceno Svetskom danu poezije

u ponedeljak 21.3.2008. u 18 sati
odrzalo se
u Savezu slepih,Mileticeva 28 u Novom sadu

Knjizevno vece posveceno Svetskom danu poezije
na kom je uzelo ucesce pedesetak pesnika iz zemlje i inostranstva

DRUGA MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE BOZIDARU MANDICU

2008-04-15T23:27:00.001-07:00

DRUGA MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE BOZIDARU MANDICU

DRUGA MEDJUNARODNA NAGRADA PLANETE ZEMLJE BOZIDARU MANDICU
Medjunarodna nagrada planete Zemlje ustanovljena je prema ideji Stojana Simića Krpice uz podrsku i u saradnji sa mr Jovanom Mihajilom u cilju razvijanja kreativne svesti o ocuvanju planete Zemlje.Nagrada je prestizna i sami dobitnik bira sledeceg dobitnika.Nema ziriranja ni lobiranja.
Proslogodisnji dobitnik Andrej Tisma izabrao je Bozidara Mandica za ovogodisnjeg dobitnika
medjunarodne nagrade planete Zemlje.
Božidar Mandic je avangardni umetnik, pesnik i mislilac, koji je medju prvima u nasoj zemlji, jos sredinom 70-ih godina proslog veka, kroz svoju umetnost razvijao snazan osecaj za prirodu i ekoloku svest. Kroz ekoloko-umetnicku komunu "Porodica bistrih potoka" koju je osnovao 1977. dosledno i hrabro je sprovodio, i jos sprovodi, svoje ideje, postizuci harmonicni sklad umetnosti i zivota, predstavljajuci po tome jedinstven primer u naoj sredini vec punih trideset godina.
Nagrada ,koja se sastoji iz diplome i plakete ce biti urucena u ponedeljak 21.4.2008.u 12 sati u kafeu Oblomov u Novom Sadu.

NAGRADE DRUGOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"

2008-04-15T23:25:00.000-07:00

NAGRADE DRUGOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"

NAGRADE DRUGOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"
Prvu nagradu,diplomu i plaketu na Drugom međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za aforizam osvojio je beogradski aforisticar Aleksandar Cotric,
drugu nagradu,diplomu i plaketu na Drugom međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za aforizam osvojio je novosadski aforisticar Milos Djurdjev ,
trecu nagradu,diplomu i plaketu na Drugom međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za aforizam osvojio je aforisticar Petko Cancar iz Foce ( Republike Srpske).
Žiri (književnik Jovan Mihajilo - predsednik, mr Nedeljko Bekić i književnik Stojan Simić Krpica, nije dodelio nagradu u kategoriji satirične pesme niti price jer smatra da ni jedna od pesama niti prica po kvalitetu ne zaslužuje nagradu "Milovan Ilić Minimaks".
Mr Jovan Mihajilo izjavio je da je na festival pristigao impozantan broj radova (408) u sve tri kategorije - 85 satiričnih priča, 278 serija aforizama i 45 satirične pesme. U konkurenciji je bilo 189 satiričara iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i iz sveta, mahom od satiričara iz dijaspore.
Pobednicima će nagrade biti uručene na Svetski dan šale - 1. aprila u podne, u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku,uz odgovarajuci kulturno-zabavni program dece. Tada će biti nastup učesnika Druge međunarodnne knjizevne kolonije "PAUNOVO PERO".

Konkurs za drugi medjunarodni festival za humor i satiru

2008-02-26T17:03:00.000-08:00

Konkurs za drugi medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks'
Znajuci da je smeh najbolji lek,iz humanitarnih razloga Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku raspisao je konkurs za drugi Medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u utorak 1. aprila 2008.godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".
Festival ce biti odrzan prema ideji Stojana Simica Krpice, u saradnji sa Jovanom Mihajilom, uz podrsku i u organizaciji Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterrniku. Konkurs je raspisan za aforizam, satiricne price i satiricne pesme, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.
Radove bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 25. marta - u tri primerka pod sifrom. Rešenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom. Bice dodeljene diplome,plakete i novcane nagrade za aforizam,satiricnu pricu i satiricnu pesmu, 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik.
Prijave bi trebalo slati na adresu: stojan simic krpica(za konkurs Drugog medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")Marka Miljanova 18/3921000 Novi Sad, Republika Srbija

www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net

ssk(scena svih kreativnih)od14.1. do 4.2.2008.

2008-02-03T20:45:00.000-08:00

ssk(scena svih kreativnih)od od 14.1.2008. do 4.2.2008ssk(scena svih kreativnih) je scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju, bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu i ometenu u razvoju...) na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,ako hoce,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,ako hoce,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi... ponedeljak 14.1.2008.1o sati u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93bodrzati knjizevno vece na kom nastupaju Stela Lukic ,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpicau utorak 15.1.2008. u 13.satiu Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati knjizevno popodne na kom nastupaju Lidija Kitic Stojan Simic krpicau sredu 16.1.2008.u 17 sati odrzati knjizevno veceu Okruznom zatvoru Novi SadProleterska 16 ana kom nastupaju Dobrila Obrovski i Stojan Simic Krpica,cetvrtak 17.1.2008. u 18 sati u prostorijama Mesne zajednice Kosovska 42 odrzati promocija knjige TRAGOVI DUSE 2 Clanova novosadskog ogranka SKORA (Saveza knjizevnika u otadzbinu i rasejanju) .Ucestvuju :Verica Turoman,Dobrivoje Zecevic,Dobrinka Obrovski Kragic,Igor Stankovic,Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov-Davcik(c kao cacak),Petar Kekovic,Rajica Dragicevic,(oba c u Dragicevic kao cuk),Svetozar Savkovic,Slavica Lalosevic,Slavka Popovic i Stojan Simic Krpica. uz gosta Zlatomira Borovnicu ic Indjijeknjizevno vece Jovana Mihajila koje ce se odrzati u Klubu 987 Bul.oslobodjenja 131(preko puta Naftagasa i Merkatora) u petak 18.1.2008. u 18 satiGovori Mr Pavel Domonji i Stojan simic Krpica uz ucesce pesnika i pesnikinja prisutnihposle prezentacija vina "Vinarije Panic" vlasnika Zeljka Panica iz Negotina u subotu 19.1.2008. u 18 sati u prostorijama Decijeg sela u Sremskoj Kamenici odrzati promocija knjige TRAGOVI DUSE 2 Clanova novosadskog ogranka SKORA (Saveza knjizevnika u otadzbinu i rasejanju) .Ucestvuju :Verica Turoman,Dobrivoje Zecevic,Dobrinka Obrovski Kragic,Igor Stankovic,Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov-Davcik(c kao cacak),Petar Kekovic,Rajica Dragicevic,(oba c u Dragicevic kao cuk),Svetozar Savkovic,Slavica Lalosevic,Slavka Popovic i Stojan Simic Krpica.a u nedelju 20.1.2008.. u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Milana Bojic i stojan simic Krpica ponedelajk 21.1.2008.18 sati u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93bodrzati knjizevno vece na kom nastupaju Ljiljana Delic ,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpicau utorak 22.1.2008.u 13.sati u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati knjizevno popodne na kom nastupaju Olga Kresojevic i Stojan Simic krpicau sredu 23.1.2008..u 17 sati odrzati knjizevno veceu Okruznom zatvoru Novi SadProleterska 16 ana kom nastupaju Danica Maric i Stojan Simic Krpica,knjizevno vece Svetozara Savkovica koje ce se odrzati u Klubu 987 Bul.oslobodjenja 131(preko puta Naftagasa i Merkatora) u cetvrtak 24.1.2008. u 18 satiGovori Mr Pavel Domonji ,Rajica Dragicevic i Stojan Simic Krpicapetak 25.1.2008..u 8 sati u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadu biti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Marija Nesic i Stojan Simic krpica.subota 26.1.2008 u 8 sati, u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastua Marija Zelic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 27.1.2008. u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Divna Golic i stojan simic Krpica u ponedelajk 28.1.2008.18 sati u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93bodrzati knjizevno vece na kom nastupaju Marija Jakic ,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpicau utorak 29.1.2008.u 13.sati u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati knjizevno popodne na kom nastupaju Jelena Kesic i Stojan Simic krpicau sredu 30.1.2008..u 17 sati odrzati knjizevno veceu Okruznom zatvoru Novi SadProleterska 16 ana kom nastupaju Zdenka Milic iStojan Simic Krpica,knjizevno vece Dobrivoja Zecevicau Klubu 987 Bul.oslobodjenja 131(preko puta Naftagasa i Merkatora) u cetvrtak 31.1.2008. u 18 sati(govori prof.Branimir Covic i Stojan Simic Krpica,uz ucesce kantautora Ratka Kraljevicai prisutnih pesnika i pesnikinjau petak 1.2..2008..u 8 sati u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadu biti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Gordana Ilic i Stojan Simic krpica.subota 2.2.2008. u 8 sati, u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju gordana Bilic i Stojan Simic Krpicaa u nedelju 3.2.2008.u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Mina Jakic i stojan simic Krpica Na novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com 063 550 681 vidi; www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti direktno stojanu simicu krpici Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com stojan.simic.krpica@gmail.com 063 55o 681

ssk(scena svih kreativnih)od 23.12. do 14.1..2008

2008-01-10T19:52:00.001-08:00

ssk(scena svih kreativnih)od 23.12. do 14.1.2008.
ssk(scena svih kreativnih) je scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju, bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu i ometenu u razvoju...) na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,ako hoce,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,ako hoce,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi... u ponedeljak 24.12...2007.18 sati u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93b knjizevno vece na kom nastupaju Marija Ostojic ,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpicau utorak u 13.sati u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 knjizevno popodne na kom nastupaju Dragan Mazic i Stojan Simic krpicau sredu 27.12.2oo7.u 17 sati odrzati knjizevno veceu Okruznom zatvoru Novi SadProleterska 16 a na kom nastupaju Biljana Vesic i Stojan Simic Krpica,u cetvrtak 28.12.2007u 1o sati u drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu Novog Sada knjizevno prepodne na kom nastupaju Nela Milic i Stojan Simic Krpicau petak 28.12.. 2007.u 8 sati u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom Sadu knjizevno jutro na kom nastupaju Darija Kojic i Stojan Simic Krpica.subota 29.12.2007 u 8 sati, u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Nina Djeric i Stojan Simic Krpica a u nedelju 30.12..2007.u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Ilinka Peric i stojan simic u ponedeljak 31.12...2007.1o sati u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93b knjizevno vece na kom nastupaju Nada Kalezic,Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica. u utorak 1.1.2008.u 12 sati pre spomenikom Zmajevim odrzati pesnicko podne na kom nastupaju Darija Jelic i Stojan Simic Krpicau sredu 2.1.2008.u 12 sati u pothodniku odrzati knjizevno podne na kom nastupaju Nevena Malic i Stojan simic krpicau cetvrtak 3.1.2008u 1o sati u holu Spensa knjizevno prepodne na kom nastupaju Jelena Delic i Stojan Simic Krpicau petak 4.1.2008. u 8 sati u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom sadu biti odrzano knjizevno jutro na kom nastupaju Kaja Juric i Stojan Simic krpica.subota 5.1.2008 u 8 sati, u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Dinka Jesic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 6.1.2008. u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Danica Mesic i stojan simic Krpica u ponedeljhak 7.1.2008.u Etnografskom muzeju u Petrovaradinu,Bukovacki put 93b knjizevno vece na kom nastupaju Lidija Lilic, Mr. Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica.u utorak 8.1.2008.u 13.sati u Drustvu za cerebralnu paralizu,Dimitrija Tucovica 3 odrzati knjizevno popodne na kom nastupaju Darka Zelic i Stojan Simic krpicasreda 9.1.2008.u 12 sati u Zenskoj sigurnosnoj kuci Stojan Simic Krpica nastupati stojan simic krpica i animatori u cetvrtak 10.1.2008 u 10 sati u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada odrzati knjizevno prepodne na kom nastupaju Marija Maric i Stojan Simic Krpicau petak 11.1.2008. u 8 sati u Decijoj romskoj skolici,Boze Kuzmanovica 44 u Novom sadu knjizevno jutro na kom nastupaju Nina Kalinic i Stojan Simic krpica.subota 12.12.2007 u 8 sati, u Drustvu za mentalno nedovoljno razvijenu decu grada Novog Sada nastupaju Kaja Ilic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 13.12..2007.u 18u restoranu Gardknjizevno vece na kom nastupaju Dina Kalic i stojan simic krpica
Na novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti
Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com 063 550 681 vidi; www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com
www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti direktno stojanu simicu krpici Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com stojan.simic.krpica@gmail.com 063 55o 681