Konkurs za cetvrti medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks

Konkurs za cetvrti medjunarodni festival za humor i satiru
"Milovan Ilic Minimaks'
Znajuci da je smeh najbolji lek,iz humanitarnih razloga
raspisuje se konkurs za Cetvrti medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u utorak 1. aprila 20010.godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".
. Konkurs je raspisan za aforizam, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.
Radove(NA SLOBODNE TEME) bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 2o. marta - u tri primerka pod sifrom. Resenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom. Bice dodeljene diplome i plaketa i , 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 20010".godine.Mole se autori da niposto ne salju radove na adresu Doma u Veterniku niti da ih zovu telefonom.
Radove treba slati iskljucivo na adresu:
Stojan Simic Krpica
(za konkurs Cetvrtog medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")
Marka Miljanova 18
21000 Novi Sad

Dodela medjunarodne nagrade za kreativnu sintezu arhitekti Dubravki Djukanovic u cetvrtak

Dodela medjunarodne nagrade za kreativnu sintezu arhitekti Dubravki
Djukanovic u cetvrtak 10.12.2009.godine u 19 sati
U okviru Scene svih kreativnih u cetvrtak 10.12.2009.godine u 19 sati u
Cercilu u Pasicevoj 25 bice dodijeljena medjunarodna nagrada za kreativnu
sintezu arhitekti Dubravki Djukanovic koju ce uruciti njen prvi dobitnik
arhitekta Miroslav Krstonosic.nagradu je ustanovio Stojan Simic Krpica uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac.Dobitnik bira sledeceg,nema ziriranja ni
lobiranja. Scena svih kreativnih nagradom za kreativnu sintezu
izdvaja stvaraoce s posebnim multikreativnim pristupom u radu.
Istaknuta projektantkinja Dubravka Djukanovic u svojim delima donosi snazan
arhitektonski i enterijerski izraz, uvekobogacen licnim umetnickim stavom.
Njena monografija "Srpske crkve u Backoj u 18.i 19.veku" primer je
vanrednogpoznavanja arhitekture,


MSc Dubravka Đukanović dia

1990. godine diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i za najbolji diplomski rad iz oblasti unutrašnje arhitekture izrađen i odbranjen te godine nagrađena iz fonda arh. Danica Kojić. Na istom fakultetu 2005. godine odbranila magistarsku tezu iz oblasti Zaštita revitalizacija I proučavanje graditeljskog nasleđa.

Profesionalni rad u oblasti arhitekture započela 1989. godine. Od 1991, kada se zaposlila u Opštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, usavršava se u oblasti zaštite kulturnih dobara. 1992. godine je položila Stručni konzervatorski ispit za rad na spomenicima kutlure, a 1993. Stručni ispit propisan za dipl inž arhitekture. Godine 1998. prelazi na mesto stručnog saradnika u Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Petorvaradina, gde radi do 2001. godine. Od 2001. do 2005. godine, kao pomoćnik direktora za projektovanje, vodi projektni biro AD PRO-ING iz Novog Sada. Godine 2004. Završava Napredni kurs iz oblasti upravljanja projektima i dobija Povelju Kapetan Miša Anastasijević za najbolju poslovnu ženu Vojvodine. Od 2005. godine vodi sopstveni Studio za projektovanje i dizajn „Studio D’ART“, od kada je angažovana i kao Project manager od strane National Bank of Greece - NBG Group, Vojvoođanska banka a.d. – NBG Group Greece i Sportina group, Slovenia. Olukom žirija časopisa „Kuća stil“ enterijer kuće u Sremskoj Kamenici, autora D.Đ, je uvršten u jedan od 10 najboljih enterijera izvedenih u Srbiji tokom 2007. i 2008.godine.

Paralelno sa radom u sturci, od 1999. godine angažovana je kao stručni saradnik na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, na predmetu Graditeljsko nasleđe, očuvanje i zaštita, kao Rukovodilac vežbanja i predavač. Od 2005. godine na istom fakultetu zaposlena je na mestu asistenta. Školske 2005/2006. pored rada na matičnom predmetu, tokom letnjeg semestra, vodila nastavu na predmetima Graditeljsko nalseđe, očuvanje i zaštita i Razvoj arhitekture i građene sredine I i II.

Reference sticala iz oblasti: projektovanja (1993-2009. odgovorni projektant za izradu preko 100 projektno-tehničkih dokumentacija za izgradnju stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata i uređenje enterijera), obnove i zaštite kulturnih dobara (1984-2009. odgovorni inženjer na izradi konzervatorsko-restauratorskih projekata i vođenju stručnog nadzora nad obnovom i revitalizacijom spomenika kulture) i upravljanja projektima (2000-2009. kao rukovodilac stručnog tima učestvovala u realizaciji niza projekata u oblasti izrade PTD ili izgradnje objekata investicione vrednosti do 20 mil.eura).

U periodu od 1993. do 2009. autor niza članaka u stručnoj i naučnoj literaturi, koautor jedne stučne publikacije i autor knjige „Srpske pravoslavne crkve XVIII i XIX veka u Bačkoj“. Izlagala na kolektivnim izložbama u okviru Salona arhitekture i bila autor arhitektonskog rešenja jedne muzejske izložbe. Arhitektonske realizacije u više navrata predstavljane u domaćim stručnim časopisima. Autorski rad predstavljen na izložbi „Autori, dela i metodi u srpskoj arhitekturi na prelomu vekova“, Bgd. 2005.

Član više stranih i domaćih strukovnih organizacija i udruženja – ICOMOS, DKS, Serbia Nostra, DANS.

Majka dve devojčice, Simone i Ivone.

Nagrade treceg medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic" r

Nagrade treceg medjunarodnog festivala za decu i omladinu "Dusko Trifunovic"

Pobednica festivala Jelena Panic ,studentica iz Novog Sada
Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina"Duško Trifunović" ,po ideji Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila i mr Nere Legac odrzace se u ponedeljak 14.septembra(a 13 septembra Duskov je rodjendan) u Mileticevoj 28,u prostorijama Savezu slepih grada Novog Sada u 18 sati sa odgovarajucim programom.

Ziri u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac i Stojan Simic Krpica saopstio je da je na Konkurs stiglo vise hiljada radova od nekoliko hiljada autora u decjoj,srednjoskolskoj i konkurenciji do 30 godina.

U konkurenciji do 30 godina
Pobednica festivala Jelena Panic,studentica psihologije iz Novog Sada,
drugu nagradu dobio je Darko Jekic Panceva,trecu Nada Todorovic iz Banjaluke.

Prvu nagradu za pricu dobio je Primoz Skof iz Maribora,
Drugu nagradu za pricu dobila je Danijela Kesic iz Kragujevca,trecu Danica Cvijanovic iz Smedereva.


U konkurenciji za srednjoskolsku omladinu

Prvu nagradu za pesme dobio je Dragan Jakovljevic iz Beograda
drugu nagradu za pesme dobio je Tanja Novic iz Novog Sada,trecu Ana Grozdeva iz Skopja.

Prvu nagradu za pricu dobila je Mirna Peric iz Sapca
drugu nagradu dobio je Fikret Vildic iz Sarajeva,trecu Nikola Savic iz Beograda


U decjoj konkurenciji

Prvu nagradu za pesme dobila je Milena Jovanovic Mima iz Leskovca
Drugu nagradu za poeziju dobila je Tatjana Subotic iz Sremske Kamenice,
a trecu Ivana Maric iz Zagreba.

prvu nagradu za pricu dobila je Andjela Rakicevic iz Sremske Kamenice
drugu nagradu za pricu dobio je Marija Ostojic iz Nisa
trecu nagradu za pricu dobila je Nevena Petrovic iz Novog Sada




Dodela plaketa i diploma je u ponedeljak 14.septembra u 18 sati u Savezu slepih grada Novog Sada,Mileticeva 28,uz odgovarauci kulturno -umetnicki program na kojem ce ucestvovati
dobitnici nagrada Festivala ,pesnici i pesnikinje gosti:Luka Trifunovic, dr Dobrivoje Zecevic,Rajica Dragicevic,Milan Gutic,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Ljubica Vukov Davcik,Svetozar Savkovic,Jelena Stojsavljevic,Olga Gracko,Marina Zinic-Ilic,Divna Bijelic,Sanja Petrovic,Paulina Juric,Jagoda Zdjik,Dragoljub Baretic,Ivan Kostic,Gordana Sarcevic,Zoran Grahovac,Vlado Kuljaca,Jasmina Prodanov,Dobrila Obrovski,Verica Turoman,Emilija Jelic,Borka Dragoljevic,Borka Zivanovic,Sasa Nisavic,dr Dobrivoje Zecevic,Nemanja Arsovic, Igor Stankovic,Branisa Djukic,Jasna Djukic,Stevan Milivojevic,mr Legac,Divna Bijelic,,Gojko Curcic...

Konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu

Konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu Savez organizacija za pomoc MNRO (mentalno nedovoljno razvijenim) AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 ,ciji je predsednik prof.Zoran Sivecki raspisuje Savez organizacija za pomoc MNRO (mentalno nedovoljno razvijenim) AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 ,ciji je predsednik prof.Zoran Sivecki ,po ideji Stojana Simica Krpice i uz podrsku mr Jovana Mihajila, raspisuje konkurs za Prvi festival decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sva deca i omladina do 30 godina mentalno nedovoljno razvijena iz Vojvodine . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom. Ziri u sastavu Bojana Djuran,sekretar Saveza za MNRO mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica izabrace i nagradice najbolje radove.Biće dodeljene diplome, plakete u septembru u plavoj sali Izvrsnog veca Vojvodine.Radove treba slati na adresu: Prvi festival za decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu (za konkurs), Savez organizacija za pomoc MNRO AP Vojvodine ,Bulevar oslobodjenja 8, Novog Sada, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:459 219 , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sva deca i omladina do 30 godina mentalno nedovoljno razvijena iz Vojvodine . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom.

Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl skleroze

Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl sklerozeDrustvo multipla skleroze Vojvodine Bulevar oslobodjenja 6 -8, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:444 256 ,ciji je predsednik Frano Renic,prema ideji Stojana Simica Krpice i uz podrsku mr Jovana Mihajila,raspisuje konkurs za Prvi festival , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju svi oboleli od multipla skleroze iz zemlje i sveta . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do prvog avgusta 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, imenom vaspitaca, nazivom drustva i adresom. Ziri u sastavu Frano Renic, mr Jovan Mihajilo i Stojan Simic Krpica izabrace i nagradice najbolje radove.Biće dodeljene diplome, plakete 20.oktobra u Novom SaduRadove treba slati na adresu: Prvi medjunarodni festival za obolele od multipl skleroze,,Bulevar oslobodjenja 6-8, Novog Sada, 21000 Novi Sad, Republika Srbija TEL:444-256ili emailom na dnsv@eunet.yu , za literarne radove u kategoriji pesme i priče i za likovne radove Pravo učešća imaju sve osobe obolele od multipl skleroze iz zemlje i inostranstva. . Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče) i likovne radove (crteze), slati do 15 septembra 2009.godine. u tri primerka sa punim imenom i prezimenom , imenom drustva i adresom. Radove - likovne(crteze) , (do tri rada ) slati sa nazivom rada, imenom i prezimenom, dimenzijom rada, nazivom drustva i adresom.

Drugi medjunarodni festival poezije za decu i omladinu do 30 godina"Djuro Papharaji"

Drugi medjunarodni festival poezije za decu i omladinu do 30 godina"Djuro Papharaji"Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih rusinskih knjizevnika Djura Papharaja, koji je nedavno umro , prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila i Aleksandra Mudrog a u organizaciji Scene Svih kreativnih Drugi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“Djuro Papharai” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju naPrvi međunarodni festival poezije "DJURO PAPHARAJI" (za konkurs) Stojan Simic Krpica Marka Miljanova 18/39 Novi Sad Republika Srbija odnosno email stojan.simic.krpica@gmail.comtel o63 550 681 .Pravo ucešća imaju sva deca iz osnovnih skola ,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta. ako posalju svoje radove do tri pesme, odnosno do tri priče) do 1.8.2009.godine

PROTESTNO KNJIZEVNO VEce povodom Nato bombardovanja

Scena svih kreativnih
Udruzenje penzionera „Podunavlje“
Ive Cipika 24
Novo naselje,Novi Sad
sreda 3.6.2009.godine u 19 sati




PROTESTNO KNJIZEVNO VECE

POVODOM DESETOGODISNJICE
NATO BOMBARDOVANJA

nastupaju:

Borka Dragoljevic,Ljubica Vukov Davcik,Jelena Radosavljevic,mr Nera Legac,Verica Turoman,Dobrinka Obrovski,Borka Zivanovic,Olga Gracko,Sanja Petrovic,Divna Bijelic,Tanja Draskovic,Jasna Djukic,Jasmina Prodanov,Gordana Sarcevic,Tanja Radosevic,Neda Dusanova ,Emilija Jelic,Jela Komazec,dr Dobrivoje Zecevic,Rajica Dragicevic,Sasa Nisavic,mr Jovan Mihajilo,Vladimir Kuljaca,Stevan Milivojevic,Slobodan Lukic,Nemanja Arsovic,Branisa Djukic,Branislav Zubanov,Zmaj Vranjski

i svi ostali koji se pre pocetka jave Stojanu Simicu Krpici

Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic

Medj.nagrada za kreativnost u izbeglistu i rasejanju-slikarki Branki Mraovic


medj.nagrada NSHC za kreativnost u izbeglistvu i rasejanju Branki MraovicPo ideji knjizevnika Stojana Simica Krpice ,a u organizaciji novosadskog humanitarnog centra (NSHC) na Svetski dan izbeglica od 2007.godine dodeljuje se medjunarodna nagrada za stvaralastvo u izbeglistvu i rasejanju .Ove godine nagrada ce biti dodeljena slikarki Branki Mraovic .Nagrada se sastoji iz diplome i plakete .Prosle godine je dodeljena knjizevniku Peri Mandicu izbjegli iz Zdene pored Sanskog Mosta ,a pretprosle Cedomiru Sunjevicu koji je prognan sa Kosova.Branka Mraović – BiografijaBranka Mraović, slikar i humanitarni radnik, rođena 16.10.1950 u Kotoru, RCG.U Zagrebu studirala i prekinula studij engleskog jezika i književnosti, izabravši da joj životno opredjeljenje bude slikarstvo. Privatno učila slikanje od Dr. Save Popovića, Doktora slikarstva i istorije umjetnosti.Sve to se odvija uz veliku podršku Janka Mraovića, za koga se udala 1972, nakon par mjeseci poznanstva i iste godine rodila sina Boška.Osamdesetih godina počinje da izlaže, samostalno i zajednički, da učestvuje na likovnim kolonijama. Iz Karlovca odlazi sa porodicom u srce Korduna, Vrginmost, odnosno selo Čemernica gornja, gdje stvara sve više, posvećujući se potpuno slikanju. Sve do početka rata, kada počinje da, paralelno sa slikanjem, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN. Inicira i sudjeluje u mnogim humanitarnim akcijama i tako započinje njen humanitarni rad.Do sada je naslikala preko 1500 slika (ulja na platnu), učestvovala u preko 300 zajedničkih izložaba i kolonija i imala 13 samostalnih izložaba. Poslednja je bila u decembru 2005 u Klubu demokrata u Beogradu.Za vrijeme rata, 1992-93, predaje engleski jezik u OŠ Vrginmost.Od aprila 1993 do avgusta 1995, radi kao prevodilac u mirovnim snagama UN. U „Oluji“stiže u Beograd. Sin Boško dolazi uskoro a za supruga Janka doznaju nakon mjesec i po da je živ, ali zarobljen u hrvatskom zatvoru. Nakon više od godine dana, dolazi Janko. Boško od dolaska u BG radi sve poslove da omogući opstanak i nastavak života. Branka počinje da radi u JEN u, japanskoj NVOkoja pomaže revitalizaciju života izbjeglih i prognanih a kasnije i raseljenih i domaćih stanovnika socijalno ugroženih i marginalizovanih u društvu.Od 1997 do 2004, do povlačenja JENa, Branka radi kao Koordinator psihosocijalnog projekta za 10 JENovih centara u Srbiji, zatim kao Menadžer Programa, Koordinator projekta i PR za 20 JENovih opštinskih centara u Srbiji i 5 u Crnoj Gori.U oktobru 200, u organizaciji JENa i uz podršku Mibnistarstva spoljnih posliva Japana, odlazi u obilazak većih japanskih gradova da kroz predavanja za javnost i novinare prezentuje socijalnu i izbjegličku situaciju prije, za vrijeme i nakon bombardovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Od marta do decembra 2005, u Kopenhagenu i Ženevi, Branka sudjeluje u radu i kreiranju novih standarda u organizovanju humanitarnih misija u svijetu, standarda koji će unaprediti postojeće humanitarne akcije (Projekt Humanitarian Accountability Partnership International)Branka Mraovic je uspjela hrabro da nadidje ekstremne zivotne situacije kontinuirano ispoljavajuci svoju kreativnost-slikanje i to vrednih slika.Nagrada ce biti dodeljena 20.6.2008.godine.

Konkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo",

Konkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo",Po ideji književnika Stojana Simića Krpice, u saradnji i uz podršku Organizacije za gluve Novog Sada, raspisuje sekonkurs za Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo", za literarne radove u kategoriji pesme i priče, za likovne radove u kategorijama crteža u olovci, crteža u temperama i crteža u pastelnim bojama.Pravo učešća imaju sva deca oštećenog sluha iz zemlje i sveta. Radove - literarne (do tri pesme, odnosno, do tri priče), slati na do 1 jula u tri primerka sa punim imenom i prezimenom učenika, odnosno, učenice, imenom škole, nastavnika i adresom. Radove - likovne (do tri crteža) slati sa nazivom rada, imenom učenika, odnosno, učenice, nazivom tehnike rada, dimenzijom rada, imenom nastavnika, nazivom škole i adresom.Biće dodeljene diplome, plakete i novčane nagraderadove treba slati na adresu:Treci međunarodni memorijalni festival za decu oštećenog sluha "Ružica Mihajilo" (za konkurs), Organizacija za gluve Novog Sada, Miletićeva 18, 21000 Novi Sad, Republika Srbijaili literarne radove na email stojan.simic.krpica@gmail.com

Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina "Magda Simin"http://Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i

Dodela nagrada prvog medjunaropdnog festiva za decu i omladinu do 30 godina "Magda Simin"Pobednik festivala Tanja RadosevicZiri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),mr Nera Legac (clan) i Stojan Simic Krpica(clan).Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autoraiz zemlje i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).Prvu nagradu festivala " Magda Simin"u konkurenciji do 30 godina dobila je Tanja Radosevic iz Novog Sada ostaliu kategoriji do 3o godina poezijaprva nagrada za poeziju Tanja Radosevic iz Novog Sada druga nagrada za poeziju Dario Fabijanac iz Osijekadruga nagrada Dubravka Jovanovic Matovic iz Arilja druga nagrada Anela Sejaric iz Prijedora,Pepublika Srpskadruga nagrada za poeziju Masa Prihotko iz Pancevadruga nagrada za poeziju Nikola Simic Tonintreca nagrada za poeziju Danijel Mihic iz Banjaluketreca nagrada za poeziju Jasminka Pilic iz Stoca,Bihtreca nagrada za poeziju Martina Ergic iz Sibenikatreca nagrada Aleksandra Mari iz Somborau konkurenciji srednjoskolacaprva nagrada za poeziju Ljiljana Stojanovska iz Skopjadruga nagrada za poeziju- Nadica Pavlovic iz Novog sadadruga nagrada za poeziju Adela Kurunci iz Vrsca treca nagrada za poeziju Dusan Mitrovic iz Batocinetreca nagrada Ivana Mihajlovic iz Blacanagrada za poeziju u kategoriji osnovacaprva nagrada za poeziju Petar Pejic iz Paracinadruga nagrada za poeziju Sava Matkovic iz Gajdobretreca nagrada Radovan Ciganovic iz S,Kamenice-prozau kategoriji do 30 godina za pricuprva nagrada za pricu Matjaz Kosir iz Ljubljanedruga nagrada za pricu Neva Lukic iz Zagrebadruga nagrada za pricu Ivana Zajic iz Krusevcadruga nagrada za pricu Aleksandar Pajkanovic iz Brckogtreca nagrada za pricu Tamara Krnajski Belovljev iz Suboticetreca nagrada za pricu Luka Vukušić iz RijekeU kategoriji srednjoskolacanagrada za pricu Katarina Kovcin iz Somboradruga nagrada za pricu Tamara Curcic iz Kikindedruga nagrada za pricu Nikola Lpcic iz Zemunatreca nagrada za pricu Ivana Barac iz Zemunanagrade za pricu u kategoriji osnovacaprva nagrada za pricu Jelena Bajic iz Podgoricedruga nagrada za pricu Milica Djuric iz Beogradatreca nagrada za pricu Samija Hodzic iz SarajevaDodela nagrada ce se izvesti u odeljenju Gradske biblioteke Jozef Atila na Telepu u ponedeljak 25.maju 17 sati " na Klisi uz odgovarajuci program u kojem ucestvuju,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,mr Nera Legac,Rajica Dragicevic,Jelena Stojsavljevic,Ljubica Vukov Davcik,Dobrila Obrovski,Nebojsa Simin,Nevena Simin,Verica Turoman,Emilija Jelic,Jela Komazec,Sasa Nisavic,Olga Gracko,Divna Bijelic...

Konkurs za Treci medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"

Konkurs za Treci medjunarodni festival poezije "DUSKO TRIFUNOVIC"Festival za decu,srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina "Duško Trifunović"Treci međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina"Duško Trifunović" objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče ,prema ideji i inicijativi Stojana Simica Krpice,uz podrsku Mr Jovana Mihajila,te sepozivaju zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email stojan.simic.krpica@gmail.comodnosno za one koji ne salju emailomTreci međunarodni festival poezije"DUŠKO TRIFUNOVIĆ"(za konkurs)Stojan Simic KrpicaMarka Miljanova 18/39Novi SadRepublika Srbijatel 381 063 550 681Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.Radove (do tri pesme, odnosno do tri priče) slati do 15 jula u tri primerkaDodela diploma i plaketa 13.septembra 2009.na rodjendan Duska Trifunovica .

NAGRADE treceg MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"

NAGRADE treceg MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE "MILOVAN ILIĆ MINIMAKS"
Prvu nagradu,diplomu i plaketu na Trecem međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za aforizam osvojio je beogradski aforisticar LjUBOMIR Vujovic
drugu nagradu,diplomu i plaketu na Drugom međunarodnom festivalu humora i satire "Milovan Ilić Minimaks"za satiricnu pricu osvojio je VESELIN Milicevic iz Vrbasa .

Žiri (Mr Jovan Mihajilo - predsednik, mr Nedeljko Bekić i književnik Stojan Simić Krpica, nije dodelio nagradu u kategoriji satirične pesme jer smatra da ni jedna od pesama po kvalitetu ne zaslužuje nagradu "Milovan Ilić Minimaks".
Mr Jovan Mihajilo izjavio je da je na festival pristigao impozantan broj radova (415) u sve tri kategorije - 87 satiričnih priča, 282 serija aforizama i 46 satirične pesme. U konkurenciji je bilo 192 satiričara iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i iz sveta, mahom od satiričara iz dijaspore.
Pobednicima će nagrade biti uručene na Svetski dan šale - 1. aprila 2oo9.godine u sredu u podne, u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku,uz odgovarajuci kulturno-zabavni program dece. Tada će biti nastup učesnika Druge međunarodnne knjizevne kolonije "PAUNOVO PERO".
Aleksandar Obrovski,Ljubica Vukov Davcik, , Gojko Curcic, , Jelena Stojsavljevic mr Jovan Mihajilo , Dobrila Obrovski,Mihajilo Golubovic,Rajica Dragicevic,Sanja Petrovic, Srdjan Asanovic,Igor Stankovic,Gordana Sarcevic,dr Dobrivoje Zecevic,Marina Zinic Ilic,Divna Bijelic,mr Nera Legac,Milan Nikol;ic,Simo Laketic,Verica Turoman,Andrija jankovic,Nemanja Arskovic,Igor Ungur,Jasna Djukic,marija Grujicic,Jastra Stevanovic,Tanja Radosevic,jelena Bandic...

Konkurs za Treci medjunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks'

Konkurs za Treci medjunarodni festival za humor i satiru
"Milovan Ilic Minimaks'

Znajuci da je smeh najbolji lek,iz humanitarnih razloga
raspisuje se konkurs za Treci medjuunarodni festival za humor i satiru "Milovan Ilic Minimaks", koji ce biti odrzan na Svetski dan sale, u utorak 1. aprila 2009.godine, pod geslom "Tup-tup tacno u podne".

Festival ce biti odrzan prema ideji Stojana Simica Krpice(koji svakodnevno i besplatno oranizuje,vodi i uredjuje Scenu svih kreativnih ), u saradnji sa Jovanom Mihajilom, uz podrsku i u suorganizaciji Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterrniku. Konkurs je raspisan za aforizam, satiricne price i satiricne pesme, koje bi trebalo slati na do dve kucane strane (novinarski prored), a pravo ucesca imaju i domaci i strani drzavljani.

Radove(NA SLOBODNE TEME) bi trebalo slati na srpskom, odnosno na engleskom jeziku, do 2o. marta - u tri primerka pod sifrom. Resenje sifre potrebno je navesti u posebnoj koverti sa punim imenom i prezimenom autora, kracom biografijom i adresom. Bice dodeljene diplome,plakete i za aforizam,satiricnu pricu i satiricnu pesmu, 1. aprila u 12 sati u prostorijama Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik uz odgovarajuci kulturno-umetnicki program dece iz Doma i nastup pesnika ucesnika kolonije "Paunovo pero 2009".godine.VREDNOST NAGRADA NIJE UOPSTE VEZANA ZA NOVAC.Mole se autori da niposto ne salju radove na adresu Doma u Veterniku niti da ih zovu telefonom.

Radove treba slati iskljucivo na adresu:
Stojan Simic Krpica
(za konkurs Drugog medjunarodnog festivala humora i satire "Milovan Ilic Minimaks")
Marka Miljanova 18/39
21000 Novi Sad
, Republika Srbija

ssk(scena svih kreativnih)od 24.12. 2008. do 11.2..2009

ssk(scena svih kreativnih)od 24.12. 2008. do 11.2..2009ssk(scena svih kreativnih)je scena (iza koje ne stoji nijedna politicka stranka,nijedna verska organizacija,nijedna spiritualna organizacija,nijedna ekonomska organizacija,nijedna mafijaska organizacija,nijedan tajkun,nijedna kulturna institucija ,niti bilo koja nacionalna niti internacionalna kompanija,niti bilo koja drzava,niti EU niti Ujedinjene nacije,niti bilo koja organizacija) koju svakodnevno (besplatno) organizuje,uredjuje i vodi knjizevnik Stojan Simic Krpica(visnjislav visnjev vobanolec mikadeak- koji nije clan nijedne politicke stranke i iza koga niko ne stoji)) iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,u cilju da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica a i za sve marginalne grupe(izbeglice,prognanike,invalide svih kategorija,romskupopulaciju,decu i omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu ometenu u razvoju,vojnike,zatvorenike,bolesnike,stare i iznemogle...) na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi

u sredu 25,12,2008.u 1o sati u pothodniku nastupaju Svetlana Ilic i Stojan Simic Krpica u cetvrtak .26.12..2008.ispred katedrale u 1o sati nastup Jelene Kojic i Stojana Simica krpiceu petak 27.12. 2008.u 10 sati na utobuskom stajalistu kod Dunavskog parka nastupaju Mara Jelic i Stojan Simic krpica
subota 28.12.2008 u 10 sati na autobuskom stajalistu ispred Uspenske crkve nastupaju Darija Lilic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 29.12..2008.u 10 sati prva autobusko stajaliste u Kisackoj uliciAlisa Ostojic i stojan simic Krpica
ponedelajk 30.12.2008.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku temerinske ulice Neda Petrovic i Stojan Simic Krpicau utorak u 10.sati zadnje autobusko stajaliste sestice na Podbari Katica Misic i Stojan Simic Krpicau sredu 31.12.2008.u 10 sati tezge na Ribljoj pijaci nastup Radmile Zaric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 1.1.2009. u 1o sati na temerinskoj pijaci unastupaju Danica Radic i Stojan Simic Krpicau petak 2.1.2009.u 10 sati kod Mileticevog spomenika nastupaju Gordana Pejic i Stojan Simic krpica.subota 3.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod Djurinog spomenika nastupaju Ranko Trajkovic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 4.1.2009.u 12 sati ispred Zmajjovinom spomenika
nastupaju Jelena Cenic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 5.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku Beogradske ulice Neda Petrovic i Stojan Simic Krpicau utorak 6,1,2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste cetvorke na Limanu Milica Durmic i Stojan Simic Krpicau sredu 7.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Radmile Zaric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 8.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Olgica Peric i Stojan Simic Krpicau petak 9.1.2009.u 10 sati kod spomenika jase Tomica nastupaju Petra Sajic i Stojan Simic krpica.subota 10.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Ranko Trajkovic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 11.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Jasna Todic i Stojan Simic Krpica
ponedelajk 12.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na pocetku ulice Mihajla Pupina Nada Stojic i Stojan Simic Krpicau utorak 13.1.2009.u 10.sati zadnje autobusko stajaliste 11a Slaveka Nastic i Stojan Simic Krpicau sredu 14.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Marije Beric i Stojana Simica Krpice cetvrtak 15.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju renata Caric i Stojan Simic Krpicau petak 16.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Bosa Nedic i Stojan Simic krpica.subota 17.1.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Drazenka Delic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 18.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju branka Todorovic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 19.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste na kraju ulice Mihajla Pupina zana Lasic i Stojan Simic Krpicau utorak 20.1.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju Strazilovske ulice marta Rodic i Stojan Simic Krpicau sredu 21.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Ane Paunovic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 22.1.2009. u 1o sati na Kvantaskoj pijaci nastupaju Mirjana Bogdanovic i Stojan Simic Krpicau petak 23.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Kaja Mazic i Stojan Simic krpica.subota 24.1.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Tanja Panic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 25.1.2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Sanja Kesic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 26.1.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Katarina Pajic i Stojan Simic Krpicau utorak 27.1.2009.u 10.sati autobusko stajaliste na kraju ulice Maksima Gorkog Elena Gajic i Stojan Simic Krpicau sredu 28.1.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Pave Matic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 29.1.2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Jaca Pribic i Stojan Simic Krpicau petak 30.1.2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Divna Sokic i Stojan Simic krpica.subota 31.1.2009.u 9 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Zorica Rajic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 1.2..2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju Luna Garic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 2.2.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Radinka Vujic i Stojan Simic Krpicau utorak 3.2.2009.u 10.sati autobusko stajaliste kod pothodnika Tanja Pajic i Stojan Simic Krpicau sredu 4.2.2009.u 10 sati tezge na Futoskoj pijaci nastup Milica Stankovic i Stojana Simica Krpice cetvrtak 5.2..2009. u 1o sati u pothodniku nastupaju Tijana Dakic i Stojan Simic Krpicau petak 6.2..2009.u 10 sati kod spomenika Jase Tomica nastupaju Dragana Kuzmanovic i Stojan Simic Krpica.subota 7.2.2009.u 10 sati u Dunavskom parku kod spomenika Mike Antica nastupaju Jovana Milic i Stojan Simic Krpica a u nedelju 8.2..2009.u 12 sati ispred Gradske kuce nastupaju darinka Zekic i Stojan Simic Krpica ponedelajk 9.2.2009.u 10 sati autobusko stajaliste kod doma JNA Olga Krekic i Stojan Simic Krpicau utorak 10.2.2009.u 13.sati Drustvo za cerebralnuu paralizu ,Dimitrija Tucovica 3 isnja Maric i Stojan Simic Krpica

Na novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno organizuje i vodi ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti
Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com 063 550 681 vidi; www.danas.co.yu http://www.SrpskaTelevizija.com www.naslovi.net www.nscentar.com www.seecult.org www.srbijauzivo.co.yu www.studentski-forum.org www.krstarica.com www.burek.co.yu http://www.suffns.org.yu/forum/index.php www.srpskadijaspora.info www.artmagazin.co.yu/ www.trecitrg.org.yu www.donstalens.com www.personalmag.co.yu www.suboticadanas.info www.blogariat.com www.creemaginet.com www.planetoid.srpski.org www.pionirglasnik.com www.linuxo.org www.scenasviihkreativnih.blogspot.com www.scenasvihkreativnih.blog.hr www.trebinjedanas.com www.blogger.com www.artija.net www.netvodic.com www.novine.ca/ni/ www.novisadtourism.com wwwradio5.co.yu www.plastelin.com
www.dnevnik.co.yu(nshronika) www.novosti.co.yu www.blic.co.yu www.politika.co.yu www.glasjavnosti.co.yu www.virtualni.grad.co.yu www.vesti24.info/ www.www.noovosti.co.yu www.politika.co.yu www.kurir,co.yu www.press.co.yu gradjanski list/kultura/novi sad/ vidi: novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/ tv kanal9/biber/ tv panonija tv most tv apolo tv novi sad tv panonija tv beograd tv jesenjin/nedeljno popodne/ www.radio021.info/ www.mediacenter.org.yu www@rtvbih.ba www.pionirovglasnik.com www.radiograd.co.yu www.eunet.yu www.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online24sata.hr www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com www.knjizara.com www.nsparty.net www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti direktno stojanu simicu krpici Svako dobro svima koliko god vas ima! Budite dobro sa sobom i sa drugima! s_s_krpica@yahoo.com stojan.simic.krpica@gmail.com 063 55o 681

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic

Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri Hamzic u Novom Sadu,u citaonici Gradskwe biblioteke ,Dunavska 1,u sredu 21.1.2009.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika i pesnikinja.
(Djordja Sladoja,Blagoja Bakovica,Rajice Dragicevica,Sase Nisavica,Marije Skorncki,Mr Jovana Mihajila,Marine Zinic,SSK...),kantautorke Vesne Stojkovic
Nagrada se dodeljuje prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost ukrstanja kultura sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja,nagrada je prestizna i nije vezana za vrednost novca.


Emsura Hamzić


Emsura Hamzić, profesor književnosti i književnica, veći dio života provela je u Sarajevu.Međutim, ratni vihor odnio ju je u Vojvodinu, sa trogodišnjom kćerkom i mužem.Do početka rata objavila je dvije zapažene knjige u “Svjetlosti”, 1988. knjigu pjesama “Ugljevlje” koja je bila u najužem izboru za Brankovu nagradu.Prije toga dobila je drugu nagradu na Goranovom proljeću. 1999.godine novosadski “Svetovi” objavljuju joj knjigu pjesama “Tajna vrata”,koja je ušla u najuži izbor za prestižnu “Vitalovu” nagradu, a beogradska “Prosveta” 2002.godine štampa njenu knjigu pjesama “Boja straha”. Kad je riječ o dječijem stvaralaštvu objavila je jednu knjigu pjesama i priča za djecu “Kuća za dugu”u izdanju “Slova” iz Vrbasa,a prvu knjigu kratkih priča pod naslovom “Jerihonska ruža”1989.godine objavljuje joj sarajevski, tada veliki izdavač “Svjetlost”.Već tada ova knjiga izaziva nesvakidašnju pažnju i nailazi na veoma pozitivan prijem i kod čitalaca,ali i kolega pisaca i kritičara.

Prošle, 2005. godine, “Narodna knjiga” objavljuje njenu knjigu priča

“Večeri na Nilu”.

Alija Isaković, recenzent knjige “Jerihonska ruža” o pričama Emsure Hamzić kaže:

“Tradicija kratke priče u bh. književnosti veoma je kratka.Emsura Hamzić već prvom knjigom obilježava njen siguran tok i razuđenost.O ovome rukopisu mogla bi se napisati čitava mala pohvala kratkoj priči, savremenom književnom damaru...Apsolutno vladanje građom i strukturom kratkog pripovijedanja.

O knjizi veoma pohvalno,a neki i sa oduševljenjem pišu još i

Željko Ivanković,Ranko Sladojević, Miroslav Toholj,Miljenko Jergović, Miranda Sidran, Semezdin Mehmedinović i mnogo drugih Sarajlija,ali knjiga i u Beogradu dobija poklonike kakvi su Mihajlo Pantić,Miodrag Perišić,Ljubiša Jeremić, Vladimir Pištalo,Nemanja Mitrović,Predrag Marković...

Knjiga priča “Jerihonska ruža”bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu 1990.godine,a priče su uvrštene u više antologija.

U najnovijoj Antologiji fantastičke pripovijetke u BiH koja se pojavila prošle godine u izdanju “Prosvjete” u Sarajevu,antologičar i književnik Nenad Radanović kaže, izmedju ostalog:

“Emsura Hamzić odavno već ne živi u našoj sredini,ali je Jerihonska ruža istinski datum bosanskohercegovačke fantastičke proze!”

Inače su u ovu antologiju uvrštene dvije njene priče,a zbog jasnijeg konteksta treba pomenuti da su zastupljena 23 autora,da počinje pričama Ive Andrića,da je zastupljena još samo jedna žena i da je Emsura Hamzić u antologiji najmlađi živi autor.

Nakon petnaest godina, pojavila se prošle, 2005. godine nova knjiga priča “VEČERI NA NILU” koju je objavila ugledna izdavačka kuća “Narodna knjiga” iz Beograda,a njen urednik i recenzent bio je književnik i književni kritičar, Vasa Pavković, koji o knjizi kaže:

“Reč je o jednom zaista dobrom rukopisu fantastičke proze. Ova proza zahteva pažljivog čitaoca i višestruka iščitavanja, jer je kontekst 13 priča i epiloga u knjizi veoma složen, i potrebna su mnoga znanja o književnosti, sa sličnim piscima i sličnim pričama, za njeno razumevanje!”

Zatim dodaje:”Većina priča situirana je u nešto što je mit, te bi se one mogle odrediti i kao savremene bajke.Naravno, to nisu klasične bajke za decu, već bajke za odrasle.A postoje i priče koje preko tog mitskog snažno iskoračuju u ovo što nam se dešava danas.U knjizi “Večeri na Nilu”, nalaze se neki od osnovnih oblika fantastike!”

I ova knjiga izazvala je veliku pažnju kako kritike, tako i čitalaca, ali i žirija.Naime, knjiga “Večeri na Nilu”za sada je bila u najužem izboru za prestižnu nagradu Zlatno žensko pero koje dodjeljuje “Politika Bazar”, potom u najužem izboru za Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, te uglednu nagradu za knjigu pripovijedaka koja se dodjeljuje i piscima koji pišu na mađarskom, “Karolj Sirmai”.

Iz više tekstova i prikaza objavljenih po izlasku i promocijama ove knjige, izdvajamo dio teksta koji je objavljen u “Politikinom” Kulturnom dodatku, iz pera stalnog kritičara, Slobodana Vladušića, pod naslovom “Evropa i Orijent”:

“Smatram da je jedan od glavnih kvaliteta zbirke Emsure Hamzić upravo težnja da se, lišeno parodijskog aspekta, ponovo reaktuelizuje nešto
što bi se moglo opisati kao istočnjačka povest.
Naime, autoru ovog prikaza posebno su se dopale one Hamzićkine priče koje se događaju na arapskom istoku.
Orijent kakav je evociran u pričama Emsure Hamzić, nudi se ovde kao bajkoliki prostor izmešten iz svojih realnih konotacija opskrbljen neuobičajenim imenima, opisima, po kojom arapskom rečju i muslimanskom molitvom.Ipak, zbirka priča Emsure Hamzić nije zamišljena pre svega kao zbirka istočnjačkih priča:naime, vredan je napaor autorke da u miris i duh Orijenta uklopi tzv. panonske motive (“Mađarska rapsodija”), ili pak priče u kojima imena i titule asociraju na slovenski kontekst (“Kneževa kućica”).U ovoj zbirci prepliću se Evropa i Orijent, a simbolično govori na tri jezika:srpskom, arapskom i mađarskom.
Ako je potrebno pronaći neki zajednički imenitelj priča Emsure Hamzić, onda je to uronjenost njenih junaka u sebe same..

Čitao sam je (knjigu) kao skromni čin ukrštanja jezika i kultura, koji upravo zato što je lišen velikih reči, deluje iskreno, pošteno i ozbiljno.”

Književni kritičar iz Novog Sada Nenad Šaponja knjigu priča “Večeri na Nilu”, okarakterisao je kao jednu od najboljih knjiga proze kod nas!

“To je knjiga koja je suštinska, duboko istinita i po mnogo čemu neuobičajena i drugačija, baveći se naoko jednostavnim stvarima, ali koje zapravo, uopšte nisu jednostavne!” – oduševljeno kaže ovaj kritičar.

U novosadskom “Dnevniku”, M.Živanović o knjizi piše ovako:

“Trinaest čudesnih priča Emsure Hamzić, sa prologom i epilogom, su pravi primeri lirske proze u kojima se raskošna duša u različitim registrima i intonacijama uštimava i traži pravi ton.

Polazeći od pesničkih iskustava i rezultata, koji označavaju njen početak i sarajevski period, Hamzićeva lako prelazi u domen proze, uvek lirske, i to će njenom pripovedanju, poput moderne Šeherezade, davati visokonaponsku emociju/doživljaj i intelektualni otklon u kome se mitske slike i junaci mešaju sa učincima svakodnevice i nostalgijom bića u rasejanju i stalnoj potrazi za identitetom.Njen Jona zove se David, a misirsko prokletstvo stoji kao fatum/kismet nad svetom u kome pojedinac za vreme kratkog života ne može ništa, ili gotovo ništa!...”

Njen roman “JABANA” objavljen je 2007. godine kod dva izdavača , u Narodnoj knjizi iz Beograda i Bosanskoj riječi iz Tuzle i Vupertala.

Ova knjiga naišla je,takođe, na izuzetan odjek i odziv, kako čitalaca, tako i kritike.Takođe se našao, kao i ranije knjige, u najužem izboru za prestižne nagrade kao što su Žensko pero (među pet autorki), za Međunarodnu nagradu Meša Selimović koja se dodjeljuje u Tuzli za najbolji roman napisan na prostoru BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, potom u izboru nekih članova žirija za Ninovu nagradu itd.O romanu Jabana pisali su, između ostalih, Mileta Aćimović Ivkov, Milica Mićić – Dimovska, Franja Petrinović, Dragana Beleslijin, Darko Bradić…

2008. godine, neposredno pred Sajam knjiga u Beogradu, pojavila se osma knjiga Emsure Hamzić, knjiga pesama, SEMIRAMIDIN VRT, u izdanju Izdavačke kuće Orfeus iz Novog Sada. Knjiga je nedavno promovisana u Biblioteci Novog Sada u Dunavskoj 1. O knjizi su nadahnuto, I sa izuzetnim uvažavanjem celokupnog dela autorke, govorili Saša Radojčić I Dragana Beleslijin.
Član je Društva književnika Vojvodine i Društva pisaca BiH.







TUDJINA KAO USUD I UDES

Emsura HAMZIĆ: „JABANA“, Narodna knjiga, Beograd, 2007.god.

Iako u fragmentima prati život jedne istoriji poznate ličnosti, Jabana nije istorijski roman kako bi se, na prvi pogled, neopreznom čitaocu moglo učiniti.Emsuru Hamzić ne zanima istorija i njene spoljašnje manifestacije; ona je prevashodno okrenuta unutrašnjem svijetu pojedinca bačenog u život, onom zbunjenom i pometenom pojedincu koji traga za smislom života i traga za čvrstim duhovnim uporištem – kao ključnom tačkom identiteta. Jabana je, kako nam i naslov sugeriše, roman o stranstvovanju;skoro svi njegovi protagonisti su tuđinci i u sopstvenom životu i stranci u svijetu punom svakojakih opasnosti.Svi su oni, kako se u snu ukazuje glavnom junaku, zaglavljeni između života i smrti, raja i pakla, između sebe i svijeta.Ovo je, prije svega, roman silovite, vrtložne svijesti, jer sve što se u njemu zbiva predstavlja, zapravo, snimke unutrašnjih stanja, fragmente snova i fantazmagorija jedne zlosrećne, opustošene i istorijom ošamućene individue.

Postupak oneobičavanja, koji je autorka uspješno primjenjivala u svojim najboljim pričama, i u Jabani je doveden do fantastičkih razmjera.I ovdje se u neposrednu vezu dovode, miješaju i dramatično sučeljavaju događaji, pojave i ličnosti iz različitih, često udaljenih vremenskih perioda.



Jezik ove proze, bogat i pomalo arhaičan, začinjen orijentalizmima, kao i neobična, pomjerena i uskomešana sintaksa omogućiće autorki da pažljivo prati i registruje dubinske ritmove duhovnih i duševnih stanja glavnog junaka.Zavaljujući osnovnoj zamisli i njenoj jezičko-stilskoj izvedbi, čitalac je u prilici da velikog vladara upozna sa “unutrašnje strane” kroz slabe i bolne tačke njegove ličnosti. Moćnog sultana izbliza “vidimo” kao nježnog i krhkog dječaka koji odrasta u majčinom okrilju i ženskom okruženju – u kući i u vrtu kao najsigrnijim, kultnim mjestima svijeta kome pripada. Zatim upoznajemo preosjetljivog mladića sklonog filozofskoj i lirskoj kontemplaciji koji je opčinjen životom i djelom pjesnika, filozofa i derviša Dželaludina Rumija Mevlane.Mevlana će se često pojavljivati u sultanovom životu, naročito u kriznim trenucima, kao duhovna okrepa i svijetli putokaz ka mogućem izlazu.Sulejman je, dakle, po prirodi svojoj sušta suprotnost svemu onome što će, po nalogu sudbine , morati da prihvati i da bez pogovora izvrši. “Ogrnuli su me lavovskom kožom i ja sam morao biti lav! Da li sam ispod krzna, ljuske, krune carske imao dvije noge, slijepe oči, zečije srce, meke ruke ili preosjetljiv sluh, koga je to još zanimalo.Svi su tražili samo izvršenje svojih poslova i interesa", kaže na jednom mjestu sultan Sulejman. Izvršavajući “poslove i interese”, on će se fatalno zaljubiti u Rokselanu, odnosno Hurem koja će u dvorskim spletkama i intrigama prouzrokovati smrt njegovog najboljeg prijatelja, a zatim i prvorođenog sina Mustafe.Kroz potresne i upečatljive pojedinosti upoznajemo ožalošćenog i ojađenog oca koji se pretvara u tirarina i surovog osvetnika.

Možda najbolje i najpotresnije dijelove ovog romana čine oni košmarni odlomci u kojima se moćni imperator pojavljuje kao oronuli

starac, umoran od svijeta, vlasti i ratovanja, zgađen pobjedama i porazima, skrhan ličnim bolom i opštim besmislom.

Smisao se, dakle, ne može osvojiti silom niti se naučno može dokučiti.On se povremeno javlja u Mevlaninim stihovima i u zanosu derviškog ritualnog plesa. A i to – samo dok zanos traje.

Roman se, kao i sam život završava nekako uvredljivo jednostavno. Sulejman Veličanstveni umire na sigetskom bojištu, ali i mrtav mora da da obavi još neke “poslove i interese “ o čemu nas u pojedinostima obavještava poduži naučni citat. A Mihailo Zeremski, njegov moderni dvojnik i proučavalac, skončava u istambulskoj ludnici. O tome, pak, telegrafski šturo, obavještva njegovog sina bolnička uprava.A bojišta i ludnice jesu opšta i strašna mjesta istorije i ključne metafore svijeta u kome živimo.O tome zapravo govori i prvi roman Emsure Hamzić koji će, vjerujemo, pobuditi čitalačku znatiželju i skrenuti pažnju i na njene prethodne knjige.

Darko Bradić

LUDILO KAO IMPERATIV PISANJU




Da je nekim slučajem Ivo Andrić, ne preterano sklon kazivanju u prvom licu, dao reč Ćamilu da ispriča svoju verziju događaja u Prokletoj avliji, verovatno bismo danas čitali povest o Džem slutanu, odenutu u mešovitu formu istorijskog romana i romana toka svesti. Osetivši zahtevnost spajanja ova dva naočigled nespojiva žanra, Emsura Hamzić je odlučila da svoj romaneskni posao usmeri upravo u nevedenom smeru i istorijske događaje ispripoveda ne samo iz perspektive ličnog, introspektivnog, nego, pre svega, iracionalnog načina kazivanja. Njen roman-prvenac, Jabana (Narodna knjiga, 2007), vešto je vođenje čitaoca kroz halucinatorno-iluzorne tokove svesti i podsvesti junaka-pripovedača, bez gubitka narativnog toka i sa intrigantnom radnjom koja, što zbog nagoveštenog ludila kazivača, što zbog same činjenice da horizont očekivanja čitaoca pod pričama o vladarskim porodicama često podrazumeva komercijalnost, doprinosi da se Jabana – poslužimo se opštim mestom književne kritike – čita ''u jednom dahu''.

U romanu mnogo puta ponovljeno pitanje ko sam ja?, koje čas sugeriše osnovnu egzistencijalnu nepoznanicu, čas bunovno traganje za izgubljenim identitetom, a čas očajne krike pomračenog uma, čini nit koja spaja dve priče: prva priča (psihijatrijska bolnica, Istambul, dvadeseti vek) sa protagonistom Mihailom Zermanskim, istoričarem i arheologom hospitalizovanim usled shizoidnog poistovećivanja sa sultanom Sulejmanom Veličanstvenim, predstavlja okvir za drugu (opsada Sigeta, šesnaesti vek), koja opisuje događaje iz života samog Sulejmana. Međutim, složenost pripovedačkog postupka Jabane proizilazi upravo iz činjenice da čitav roman (ako izuzmemo nekoliko poslednjih pasusa na samom kraju i kurzivom obeležen citat iz naučnog rada Zermanskog) pripoveda jedna ličnost, koja neprekidno nastoji da ukine svoje pravo ''ja'' i prisvoji tuđi identitet.

'' – A ko je Mihailo Zermanski iz Šćećina? Ko je on, ako si ti Veličanstveni? – pita kričavim glasom blijedi, slabašni čovjek u bijelom. Znam, znam, sanjam ja njega! On mi iz valova dovikuje, prkosno i jezivo: 'Ja sam Veličanstveni!' Luđak je to, luđak, koji se lažno predstavlja, kiti tuđim perjem! – govorio sam uzbuđen pominjanjem ovog imena, čudnom jezom i prazninom u glavi ošamućen, tonući u omamu sna, i protiv svoje volje.''

Poput Peljevinovog junaka Petra Praznine čiji se um koleba između dva pola ''stvarnosti'', od kojih je (možda) samo jedan prihvatljiv u pozitivističkom svetlu, pripovedač Jabane je, ''ogrnut sultanovom kožom'', raspolućen između dve realnosti, (najmanje) dva vremena, dva života. I dok se Peljevinov roman odvija u neprekidnoj smeni situacija proživljenih u sanatorijumu i avantura sa Čapajevim, dotle pripovedač Jabane svoj život doživljava kao tuđinu, tonući u fingirani, izmaštani u kojem, opet, oseća ''sedam konaka'' daljine.

Stoga se ne bismo mogli složiti sa stavom Milice Mićić-Dimovske, koja u kritičkom osvrtu na navedeni roman nigde ne pominje Zermanskog, već, kao glavne junake romana, pored Sulejmana Veličanstvenog, navodi Mehmed Pašu Sokolovića, iako priznaje da ''njegov lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra'' i persisjkog pesnika Dželaludina Rumija Mevlanu koji se ne pojavljuje kao protagonista, već samo kao sen kojoj se pripovedač obraća, koju citira i doziva. Inventivnost pripovedačkog postupka Emsure Hamzić, kako piše Mićić-Dimovska, treba tražiti u tome što je napisala ''istorijski roman koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama izrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već ih samo ostavlja po strani''. Ovako obrazloženo, navedeno kritičarsko mišljenje ukida najmanje jednu dimenziju ovog, po svojoj strukturi izuzetno složenog romana.

Šta je istorijsko u romanu Jabana? Pre svega, likovi – sam Sulejman, Rokselana i ostali članovi vladarske porodice, kao i najbliži sultanovi saradnici; zatim proverljive činjenice iz biografije Sulejmana Veličanstvenog (hronološki gledano, to su ženidba Rokselanom, ubistvo sina, opsada Sigeta, sultanova smrt, predaja vlasti novom sultanu, Selimu), i konačno, markiran kurzivom, citat iz naučnog rada Mihalila Zermanskog, koji na kompjuteru iščitava njegov sin, Marek, i koji bi se, čak i da nije izdvojen posebnim pismom, doimao kao posebna celina upravo pripovedanjem u trećem licu a ne više u prvom, pa time i odsustvom afektiranog, naglašeno emocionalnog govora kojim teče pripovedanje u Jabani. Da bi prevala tekst na ravan koherentnosti i dočarala atmosferu života na slultanskom dvoru, Emsura Hamzić je pribegla korišćenju turcizama i citiranju molitava na turskom jeziku, kao i navođenju pesama koje su se, pouzdano znamo, pevale u slovenskim krajevima pod turskom vlašću. Ovaj kulturni vraisenblance (termin Džonatana Kalera) obezbeđuje, međutim, tek onaj stepen čitljivosti u kojem čitalac biva spreman da potpiše ugovor o tome da je roman motivisan izvesnom realnošću istorijskog vremena i verovatnošću događaja. Međutim, to je čista varka, jer Jabana složenije nivoe koherentnosti obezbeđuje upravo uvođenjem toka svesti. Drugim rečima, sve ono što je važilo kao ''stvarnost'' u romanu, usložnjavanjem pripovedačkog postupka, postaje tek pretpostavka. Pribegavanjem tehnici ''toka svesti'', iskazima pripovedača, koji se, zbog čestih halucinacija, mogu smatrati nepouzdanim, i , pre svega, činjenici da roman pripoveda ličnost koja ''veruje'' da je ona Sulejman, a koja to, barem prema krajnjem ishodu priče, nije, autorka romana namerno problematizuje sve što bi moglo biti pripisano govoru samog Sultana, te time isključuje mogućnost da o Jabani govorimo kao o, pre svega, istorijskom romanu. Samim tim, ne možemo reći da su istorijski događaji samo pozornica na kojoj se odvija intimna drama glavne ličnosti, jer se mnogobrojnim digresijama premošćavaju godine, decenije, pa čak i vekovi, čime se ukida linearni tok pripovedanja, a istorijsko vreme ustupa mesto univerzalnom i mitskom.

Šta ludilo omogućuje pripovedaču Jabane? Pre svega, pravo na zastupanje nekonvencionalnioh stavova i neprihvatanje ustaljenih obrazaca ponašanja. Tako sultan može dati oduška svome bolu i gnevu, što, inače, ne bi mogao da čini u javnosti. ''Težina našeg položaja i odgoja koji nas je pripremao na odgovornost, odricanje od ličnog, činili su da mi i nismo znali ko smo, šta mi lično želimo, volimo, kako se osjećamo'', kazuje pripovedač. Sulejmanovu emotivnost, njegovu, gotovo žensku prirodu, sugeriše iskaz da je kao dete najradije boravio u haremu, među ženama, njegov strah, njegov emocijama nabijeni odnos sa Rokselanom, njegova ishitrena odluka da kazni sina Mustafu najtežom kaznom i, konačno, njegovo kajanje zbog navedenog čina i bolna zapitanost o smislu života nakon toga. Njegove rečenice su zadihane, on niže reči, citira Mevlanu i narodne lirske pesme, kune i prašta, čak i nariče (tužbalica koju sastavlja Mustafi, forma je usmenog pesništva koju po pravilu izvode žene-narikače). Dalje, ludilo mu daje poseban vid kriticizma prema svetu koji ga okružuje. O ljudima koji mu se podmsmavaju, nesposobni da shvate dubinu njegove patnje, pripovedač veli:

''Kako milošću srca njihova, od surovosti nabrekla i bolna, dotaći?!

Pokušavam da siđem o d o z g o! Da zaprepastim ih!...''

Izvesne manjkavosti Jabane, koje nalazimo pre svega u patetici izraza i mantrističkom insistiranju na stavu ''nisam ja bilo ko'' (''Ja sam Sulejman, Sulejman Veličanstveni! / Allahov sluga i gospodar ovoga svijeta! / U Bagdadu sam šah, / u Rimu sam car, / u Stambolu sultan, / u Misiru i Šamu, kralj! / U moje ime se u Meki i Medini / čita molitva petkom!''), te odveć ''lirskoj'' prirodi kako mladog, tako i ostarelog sultana, bivaju ublažene situiranjem u kontekst ludila, čiji efekat, upravo svojom učestalošću, pojačavaju.
Ono što na čitaoca, svesnog igre u koju ga uvlači pripovedač Jabane, neprestano problematizujući svoj identitet, ostavlja najsnažniji utisak, jeste činjenica da nijednog trenutka navedena igra ne ostavlja radnju ''na klimavim nogama'', da nijednog trenutka ne ugrožava njenu verovatnost. Možda tome doprinosi činjenica da, i ako nije sultan Sulejman Veličanstveni, Zermaski kao pripovedač svakako jeste neko ko je kompetentan da opiše Sulejmanov život, te stoga čitalac prihvata mogućnost da ovaj, iščitavajući i pišući sultanov životopis, istovremeno ''izmašta'' detalje koji se samo naslućuju, koji su deo unutrašnjeg sveta Veličanstvenog, i kojima nije mesto u istorijskom štivu. Svestan nemogućnosti istorije i egzaknih nauka uopšte, da odgovore na pitanja o pokretačima velikih događaja, Zermanski je, baš kao autorka romana, iskoračio iz domena nizanja istorijskih činjenica i pokazao da istorijska i literarna realnost nisu i ne mogu biti identične. Međutim, one obitavaju u romanu Jabana, baš kao što dve ličnosti obitavaju u svesti pripovedača. I kao što je pripovedač spreman da prihvati izmaštani identitet, a odbaci svoje rođenjem utvrđeno poreklo, (simbolično, gubitak ličnih dokumenata), tako je i roman Jabana smeo u spremnosti da se odrekne istorijske verodostojnosti, zarad višeg umetničkog dometa, koji, slobodno možemo reći, zaista i postiže!



Emsura Hamzić: „Semiramidin vrt“, „Orfeus“, Novi Sad, 2008.god.

Šta znači kada pesnik notira vreme i mesto pisanja pesme? Može li se ovaj svojevrsni hronotop, kao, uostalom, i posveta, čitati kao deo strukture pesme?

U pesničkom slučaju Emsure Hamzić, može i mora. U zbirci Boja straha, ispod završnog stiha, često čitamo: Sarajevo. Najčešća godina je 1991. Ratna godina. U zbirci pripovedaka Večeri na Nilu ponovo se pominje Sarajevo. Sarajevo je i jedina moderna urbana destinacija u zbirci pesama Semiramidin vrt. Tako dolazimo do zaključka da Emsura Hamzić piše ili u Sarajevu ili u nekom drugom, za njene tekstove sporednom, mestu.

Za razliku od izvesne kvalifikacijske ravnodušnosti savremenih pisaca prema gradu (teza Karla E. Šorskea) poezija Emsure Hamzić Sarajevo vidi pre svega kao ’’mesto vrlina’’, napušteno silom prilika. Sarajevo je figura dvostruke simboličke snage, ona je istovremeno i logos (željenog) stanovanja, čija se ’’krvava luna’’ da podmladiti, ali i mesto bivstvovanja istinskog nadahnuća. Ako figuri grada vrline dodamo i vezivanje za entitete porodice, pre svega detinjstva (brat i sestra kao osobe sa kojima smo, najčešće, bliski u detinjstvu), kao i mezare, staništa predaka (’’Tu su da bole i da izliječe/svi najdraži moji od sad do mladosti’’...), jasno uočavamo potrebu da se evociraju slike iz detinjstva, kao i da se istakne idiličnost navedenih vremensko-prostornih odrednica, jednakih antičkim ’’mestima ugodnosti’’.

Edvard V. Said, ne bez izvesne ironije, beleži da je ’’reč ’izbeglica’ poprimila političko značenje, sugerišući ogromnu masu nevinih i zbunjenih ljudi kojima je neophodna hitna međunarodna pomoć, za razliku od ’izgnanika’ koji sa sobom nosi konotacije samoće i duhovnosti.’’ Iako se čini da je linija razdvajanja ova dva pojma jasno zacrtana, privid ne može opstati pred gorkom činjenicom da se, nažalost, posle niza ratova na prostorima bivše SFRJ, može biti i jedno i drugo, a lirski subjekt u većini pesama Emsure Hamzić upravo to i jeste. Sa rezigniranošću intelektualke, ’’junakinja’’ pesama upravo se poziva na svoju iskonsku ulogu, ulogu naricateljke. Ženama je dato da plaču, muškarcima da ratuju. U Semiramidinom vrtu pesnikinja istovremeno plače i duboko promišlja svoju patnju. Bilo da se obraća ocu (Obraćanje II), bilo ’’domu ostavljenom’’ (Obraćanje III), bilo majci (Riječi), pesnikinja uzvika i usklika pokušava da vrati narušenu harmoniju, carstvo ’’iskonskih skaski’’, ’’bajki’’, te da se nastani u svetu ’’hodnika mračnih’’, tog stanja uma koji tvori uspomene, istovremeno bolno svestan nemoći da se iste materijalizuju. Otud doslednost u odabiru mesta boravka: mračni hodnici, lavirint, vrt, ali ne bilo koji, već Semiramidin – vrt mitske junakinje, koju, poput, recimo Persefone iz grčke mitologije, karakteriše izvesna sposobnostda evoluira – retka odlika mitskih junaka – od napuštene devojčice do zrele žene.

Novo stanište, a novo ne samo u odnosu na gore navedena mesta, već i u odnosu na prethodnu zbirku pesama Emsure Hamzić, Boja straha, jesu mitski predeli ili orijentalni toposi, zastupljeni još u Večerima na Nilu i romanu Jabana. Ako u Boji straha lirski izraz duguje mnogo više usmenim predanjima, gotovim pesničkim formama (bajalica, uspavanka…) ili metričkim ograničenjima (npr. epski deseterac), onda će konačno oslobođenje od stega formalne zadatosti, nagovešteno u pesmi Izgnali su me, Emsura Hamzić postići baš u zbirci Semiramidin vrt. Istovremeno, pesme Prepotopska i Lazar II iz prethodne zbirke najaviće novu, složenu tematsko-motivsku opsednutost – kako mitskim vremenom, kao pokušajem da se narušena harmonija nanovo uspostavi, tako i ličnostima iz daleke istorije (sumersko-vavilonske legende, antička istorija, Persijsko carstvo, Osmanska imperija, itd.), i njihovim intimnim istorijama – poput tajanstvenog Kneza u Večerima na Nilu i raspolućenog Sulejmana Veličanstvenog u Jabani. Određene pesme u Semiramidinom vrtu, tako, svojevrsne su ispovesti neimenovanog imperatora, Kasandre, sestre Aleksandra Makedonskog, Semiramide i drugih, nama poznatih likova. Sve su one ispovesti osoba determinisanih fatumom rođenja, ali i istorijskim okolnostima u kojima su se našle, ne svojom voljom. I ako je Jabana usložnjavanjem lirskih tvorevina interpoliranih u romaneskno tkivo, mnogo više lirski roman i roman toka svesti nego, na jedan novi način ispričana, poznata istorijaska priča, onda se poezija Emsure Hamzić objavljena posle Jabane svakako dodatno usložnila narativnim elementima i mnogobrojnim opkoračenjima, koji poeziju približavaju prozi.

Istovremeno, Jabana je u Semiramidin vrt unela i orijentalistiku kao ishodište inspiracije, što se nedovoljno pažljivom čitaocu može učiniti kao pokušaj izmeštanja jedne stvarnosti u okvire egzotičnosti i istoričnosti, ali što Semiramidinom vrtu daje drukčiju konotaciju u kontekstu literarnog opusa Emsure Hamzić. Sejmeni se, tako, čitaju i kao iskorak u sferu arhaičnosti i intertekstualnih relacija sa usmenom poezijom i sevdalinkama, ali i, u kontekstu svakako nasumično odabranih modela čitljivosti, i kao vera u moć umetnosti reči (’’Ove riječi opčiniti mogu i u gori vuka…/one liječe od samoće, od uroka od života…’’pesma Riječi.) u eksplicirana u stihu Mahmuda Derviša ’’strah tiranina od pesama’’. U pesmi Sejmeni nepoznati subjekt, koji, prokazan, očekuje privođenje, apostrofira zemaljsku silu:

’’Kad pođete po me/Neka bi dvore svoje podmirili,/Bližnjima sigurnost ostavili, /Hrte nahranili!...’’

Smelo suprotstavljanje, čak prkos nem>ći prividno nadmoćnijih, gradira se nabrajanjem radnji koje sejmeni treba da obave, jer ih, u potrazi za lirskim subjektom, čeka neizvesnost, opasnost, čak možda i smrt. U poslednjim stihovima kulminira sigurnost u pobedu, istovremenim eufemističkim nagoveštajem smrti kroz ideju o produženju vrste: ’’Utrobe im oplodite, kolijevke sačinite,/kuće za unuke ozidajte/prije nego po mene pođete!/’’ Snagu izraza pojačava prividna briga za tlačitelje iskazana tobože dobronamernim uputstvima pred putovanje, koja, čitana u ironijskom ključu, potcrtava njihovu infantilnost.

Ratna stradanja i poratna inhibiranost, ta, kako se u prologu večeri na Nilu izrazila Emsura Hamzić, ’’nerečena ljepota straha’’, uspešno korespondira sa upečatljivim i snažnim pesničkim slikama. Intertekstualna veza sa Zmajevom pesmom Tiho, noći, u istoimenoj pesmi Emsure Hamzić oličava se u grotesknosti tišine, ali i telesnim manifestacijama straha: ’’Tiho je veče, utroba ćuti/Tek zadrhturi džigerica/od slutnje da se oštri koplje,/I vrh otrovom premazuje.’’/ Strah od neizvesnosti i nepoznatog neprijatelja dobija paranoične srazmere u pesmi Strah (’’Teški se zastori spuste,/ iza njih neko diše,/ zavirim, pretražim prostor cijeli,/ al samo glas, i ništa više.’’). U pesmi Samo da svane iz istoimenog ciklusa, paranoja prerasta u stanje opšteg straha, pred kojim ni priroda (namerno odabrane vrste cveća koje su rabljene u ljubavnoj lirici), nije ravnodušna: ’’Dugovrati zadrhta ljiljan te brižno pritvori vrata’’… ’’Ljubice nežne u nesvijest popadaše/te ih narcisi i lale iz svojih čaški/ vodom zalijevaše.’’

Mnogobrojna tematska ishodišta poezije Emsure Hamzić reprezentuju i njenu formalnu divergentnost: ređe, udovoljavanje zahtevima klasičnih formi, češće, oslobođeni, dugački stihovi sa opkoračenjima ili polisindetima, te interpunkcijskim dočaravanjem emocionalnog naboja. Citirani mitski junaci i istorijske ličnosti i te kako su čitljivi, otvoreni za tumačenje u hronotopima moderne poezije. I u vantekstualnim elementima pesme – Sarajevu devedesetih godina, gradu okamenjenom u vremenu. Taj gotovo detinji pokušaj da se grad sagleda onakvim kakav je bio, da se slika ne menja, podstiče napor mašte da i u strahu i neizvesnosti pronađe nerečenu lepotu.


Dragana Beleslijin





MILICA MIĆIĆ - DIMOVSKA


ŽIVOT KAO TUĐINA

( Emsura Hamzić : „Jabana“, Narodna knjiga, Beograd,

2007.godine)

Nakon tri knjige pesama, jedne knjige priča i pesama za decu, te dve zapažene knjige pripovedaka „Jerihonska ruža“, Svetlost, Sarajevo 1989.godine i „Večeri na Nilu“, Narodna knjiga, Beograd, 2005.godine, Emsura Hamzić oglasila se svojim prvim romanom.

Poslednji dani velikog turskog sultana Sulejmana II Veličanstvenog okosnica su najnovijeg romana Emsure Hamzić simboličnog naziva "Jabana" , odnosno "Tuđina", komponovanog kao niz ispovesti, među kojima je najznačajnija i najtragičnija upravo sultanova. Druga ličnost, ali čiji lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra, je pragmatični veliki vezir Mehmed paša Sokolović, glavni izvršilac sultanove volje. Treća, data kao simbolični ključ za otvaranje sultanove duše, njenih dubina, svetla i crnila, jeste Mevlana Dželalud-din Rumi, persijski pesnik i filozof iz 13. veka, poznat i po tome što je osnovao derviški red čiji rituali imaju gotovo katarzički značaj za njegove pripadnike.

Ovo trojstvo Emsura Hamzić prati kroz ceo roman, dopunjujući ga istorijskim dešavanjima, prokletstvom moći i sujete. Zagonetni prodori u poremećene tokove svesti koji se ne lociraju uvek uz određene ličnosti, već lebde, struje kroz vremena, spajajući svojom univerzalnošću sve nesrećne i uklete, svojom lirskom snagom spadaju u najbolje stranice "Jabane".

Trenuci kada istorija postaje samo fon za obračun junaka sa samim sobom su najupečatljiviji i najdublji u ovom kratkom romanu, koji se može doživeti i kao poema o ljudskoj nesreći čiji uzroci leže u sujeti, vlastoljubivosti, ali i nesreći koja otvara oči za greške i nepravde. Sulejman Veličanstveni upravo zahvaljujući takvim scenama postaje nam blizak, posebno svojim unutrašnjim monologom kao spiskom grešaka i kajanja.

Gde sam ja to? Kuda idem? Ko mi stalno iznova pređu dodaje, koja me putem vodi? To su samo neka od suštinskih pitanja koja ličnosti ovog romana upućuju samima sebi. Ličnosti, čiji nam identiteti, ponekad izmiču, ali koje su nam ipak bliske po stalnom preispitivanju svog ja, najčešće pokajničkom preispitivanju. Očita je tendencija piščeva da nas spreči u nekom površnom, lakom identifikovanju junaka kao tih i tih istorijskih ličnosti. Emsuri Hamzić nije cilj običan istorijski roman, već onaj koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama nadrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već samo ostavlja po strani. Zato su njeni junaci, pogotovo Sulejman Veličanstveni, u pravom smislu moderne ličnosti, univerzalne po svojim pokajničkim mukama, gotovo kamijevske po apsurdnosti svojih krajnjih doživljaja sveta. Ponekad su ta lica superiorna u svojoj patnji po jednom beskrajnom saosećanju i sažaljenju za sve ljude, pogotovo one slične njima po duhovnom habitusu. Najdublji u tom smislu je odnos Sulejmana Veličanstvenog prema pesniku Mevlani od kojeg ga dele tri veka po fizičkoj prisutnosti u svetu, ali ni jedan minut od onog drugog sveta duhovne bliskosti za koji ne važe kalendarske razlike.

Zapitanost o svom identitetu, u stalnom traganju za njim, da se izvede iz oblasti neodređenosti, neodređenosti koja gotovo da dobija atribute nekog subjekta kojeg treba identifikovati, locirati, ali on tome izmiče, zarad množine identiteta, množine patnji i nepripadnosti, u krajnjem slučaju, čak i svetu iz kojeg potiče, a za koji ga vezuju slike užasa, surovosti, čak i sopstvene surovosti, jer bez nje ne bi opstao. Samo rajske lepote Mevlaninih stihova mogu se postaviti pored sultanovih doživljaja iz detinjstva, idealizacije majčinske zaštite i brige.

Ko je taj sahibija, gospodar kojem su upućene molitve za spas? Onaj koji isto taka traga za nekim sahibijom iznad sebe, od koga može zatražiti pomoć i zaštitu. Od čega zaštitu? Od ljudske zlovolje i surovosti! Ali zar se i sahibija ne spušta na nivo niščeg, onog koji je nemoćan da pobedi zlo?

Da li je i to gospodar Sulejman Veličanstveni? Jeste. Maestralno nam otkriva Emsura Hamzić. Moć i slabost, u neprestanom vaganju koje, na kraju, iz slomljenih junaka izvlače isti fatalistički zaključak da svojom voljom ništa ne mogu promeniti, odnosno da je svakom njegova nafaka odavno određena!


Milica Mićić Dimovska

Emsura Hamzić, Semiramidin vrt; Orpheus; Novi Sad, 2008.



Večeras bi moglo biti najpodesnije da se na samom početku kaže neka reč o izgledu knjige koja je povod našeg okupljanja: u pitanju je jedan dopadljivo, smireno, ponešto retro dizajniran predmet – a takva je i poezija koja se nalazi unutar korica: smirena, postojanog tempa, poezija čija vrednost se ne nalazi u eksplozivnosti izraza, nego u intenzivnosti izraženih emotivnih i intelektualnih stanja. O tome se može govoriti i na nivou zbirke u celini, osnovne orijentacije knjige, ali i na nivou pojedinačnih pesama i kvaliteta govora koji se u njima ostvaruje.

Jedan od prvih utisaka koji zahvataju čitaoca ove pesničke knjige, jeste utisak o izrazu koji je blizak klasičnom, ili koji namerava da balansira na samoj granici klasičnog. Podrobnija versifikacijska analiza – za koju se ne osećamo spremnim – bi, pretpostavljamo, učvrstila taj prvi utisak. Stih Emsure Hamzić jeste, ili hoće da bude – monumentalan, kao isklesan iz jednog komada, njeni iskazi se najčešće prostiru preko više stihova, ne trudeći se pri tome da ostvare što veći broj inverzija i opkoračenja, koliko da pronađu svoje prirodne, zakonomerne granice. Karakteristične primere u tom pogledu nude pesme kao što su „Sihir/Čarolija“, „Duša“, „Metež na trgu“ ili „Pozlata“, u kojoj 21 početni stih čine jednu, a poslednja četiri stiha drugu, poentirajuću, završnu rečenicu.

Utisak o klasičnosti, ili, još bolje rečeno, pseudoklasičnosti ove knjige, još se pojačava ukoliko se okrenemo njenim semantičkim slojevima. Nećemo mnogo pogrešiti ukoliko kao dominantni kulturno-istorijski kompleks koji evociraju pesme Emsure Hamzić označimo kao – helenizam. Jer helenizam je ta epoha, a ne sam period klasične grčke kulture, u kojoj se razvio pojam klasičnog. Klasično je, naime, moguće tek ukoliko se u nekom određenom, našem vremenu, možemo odnositi prema nekom prethodnom vremenu kao prema uzornom, merodavnom, inspirišućem: klasičnom. Klasicizam je svest epigona; a da li je ijedno vreme u istoriji u većem stepenu od našeg posedovalo tu svest o sopstvenom epigonstvu? Pesnikinja tako uspeva da kaže i mnogo toga što spada u epohalnu svest vremena koje deli sa nama, svojim čitaocima. Možda bi u jednom takvom ključu, sada kao alegoriju, valjalo čitati pojedine pesme iz ove zbirke – pesme kao što su „U hodnicima mračnim“ ili, njoj komplementarna, „Jalovi ključar“.

Ali helenizam je u još jednom zanimljivom pogledu mogući ključ za čitanje Semiramidinog vrta Emsure Hamzić. Aleksandar, Kasandra, Persija, prostori Levanta, konačno i naslov knjige! – svi ovi i mnogi drugi pažljivo postavljeni elementi u koje se mogla usidriti poetska imaginacija, nesumnjivo upućuju na prostore dodira i stapanja kultura Istoka i Zapada. Helenistička kultura je nastala kao amalgam velikih istorijskih i civilizacijskih formi. Pesma je takođe jedan amalgam, pesme ove knjige su to, izvan svake sumnje. Obratimo pažnju samo na biblijsku intonaciju pesama kojima počinje ciklus „Milosti u svemu“, koje veoma snažno asociraju na Pesmu nad pesmama, ili, u jednom nešto drugačijem kontekstu, na lepu pesmu „Sarajevo, Sarajevo“, ostvarenu takođe kao prikaz jednog kulturnog i pre svega jezičkog amalgama, pesmu posvećenu bratu i sestri – dakle, osobama u koje uobičajeno investiramo veoma veliku meru one najvažnije i najvrednije ljudske emocije, ljubavi. Jer, Semiramidin vrt je i zbirka ljubavi. Ne ljubavne poezije – jer ukupni semantički potencijali zbirke su daleko bogatiji – nego zbirka u kojoj se ljubav svagda potvrđuje kao osnovna emocija.

Na jedan drugačiji način, prigušenije, ta osnovna emocija titra i u onim pesmama koje, nalazeći se na samom početku i koncu knjige, nude njen okvir, kao i okvir za čitanje stihova koji su u knjigu sabrani. Iskorenjeno sopstvo, sigurno još samo u svoju usamljenost, traži zaštitu i obraća se najvišoj onostranosti. Jedan religiozni okvir, svakako. „Umiva nas rosa Tvoje ljubavi“, izričita je Emsura Hamzić u pesmi koja nosi naizgled neutešan, a zapravo paradoksalan naslov „Sami smo, Bože“. Jer ta ljubav je jedina potvrda da, ipak, posle svega, nismo sami.

Saša Radojčić

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008. S

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008.





ssk(scena svih kreativnih) scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje ,uredjuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,kao posljedica dubokih licnih otkrovenja ,u cilju
da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za
marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,
zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,ako hoce,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,ako hoce,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi...

ponedeljak 18.8.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 19.8..2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 20.8.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Jovana Sajic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 21.8.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Kaje Kostic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 21.8.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lana Jojic i Stojana Simica Krpice
petak 22.8.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Pauline Kojic i Stojana Simica Krpice
subotu 23.8.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Luka Dejanovic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 24.8.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vesna Lazic i Stojan Simic Krpica
nedelja 24.8.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daliborka Vasic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 25.8.2008. u 8 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Nela Malic i Stojan Simic Krpica
utorak 26.8.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Marija Lilic i Stojan Simic Krpica
sreda 27.8.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 28.8.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 29.8.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 29.8. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 30.8.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 31.8.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1.9.2008.u 10 sati
ugao Dunavske i Zmajjovine
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica
utorak 2.9.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 3.9.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 4.9.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .5.9.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 6.9.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 7.9.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 8.9.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 9.9.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stana Pajic i Stojan Simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 9 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovana Miric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 11.9.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Mila Jelic i Stojan simic krpica
u petak 12.9.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Nina Pujic i Stojan Simic Krpica
subota 13.9.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJasna Lelic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 14.9.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Luna Kostic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 15.9.2008.u 10
most Slobode nastup
Kaja Nakic i Stojana Simica Krpice
utorak 16.9.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Panjic i Stojan Simic Krpica
utorak 16.9.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Dejana Masic i i Stojan Simic Krpica
sreda 17.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Jovanka Ostojic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 18.9.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Borka Tesic i Stojan Simic Krpica
petak 19.9.2008.u 1o sati
pothodnik
Mitra Ilkic i Stojan Simic Krpica
subota 20.9..2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Sasa Kuljic i Stojan Simic Krpica
nedelja 21.9.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Ruza Dujmovic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 22.9.2008.u 10 sati
pothodnik ,Alenka Isakovic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 22.9.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Goca Maric i Stojana Simica Krpice
utorak 23.9.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Nina Vasic i Stojan Simic Krpica

sreda 24.9.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Biljana Sevic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 25.9.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Ivana Perovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 24.9.2008.. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Olgica Novkovic i Stojana Simica Krpice
petak 25.9.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Petra Gavric i Stojana Simica Krpice
subotu 26.9.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Spasa Savic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 27.9.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vaska Lukic i Stojan Simic Krpica
nedelja 28.9.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daca Urosevic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 29.9.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , rajka Mamuzic i Stojan Simic Krpica
utorak 30.9.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Maca Petkovic i Stojan Simic Krpica
sreda 1.1o.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Mira Pavic i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 2.10.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ivone sakic i Stojana Simica Krpice
petak 3.10.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Naste Damjanovic i Stojana Simica Krpice

u petak 3.10. 2008.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Biserke Zelic i Stojan Simic krpica
subota 4.10.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Grane Pejic i Stojan Simic Krpica
nedelja 5.10.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Mirjana Tolic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 6.10.2008.u 2o sati
Ljilja Rastovic i Stojan Simic Krpica

utorak 7.10.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danice Majstorovic i Stojan Simic Krpica,
sreda 8.10.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Ceca Tosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 9.10.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
sava Minic i Stojan Simic Krpica
petak .10.10.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Radenka Cuckovic i Stojan Simic Krpica
u subota 11.10.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Dana Peric i Stojan Simic Krpica
nedelja 12.10.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Kosta Jakic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 13.10.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Andjelka Djukic i Stojan Simic Krpica
utorak 14.10.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Ljuba Kresic i Stojan simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Mirka Kisic i Stojan Simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovanka Ivezic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 16.10.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Milka Kojic i Stojan simic krpica
u petak 17.10.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Sanja Vujasinovic i Stojan Simic Krpica
subota 18.10.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJaca Malic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 19.10.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Desa Bojovic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 20.10.2008.u 10
most Slobode nastup
Mica Rakic i Stojana Simica Krpice
utorak 21.10.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Bojanic i Stojan Simic Krpica
utorak 21.10.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Duska Pesic i i Stojan Simic Krpica
sreda 22.10.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Biljana Ristovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 23.10.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Biljana Ivic i Stojan Simic Krpica
petak 24..10.2008.u 1o sati
pothodnik
Vlasta Ugrincic i Stojan Simic Krpica
subota 25.10.2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Zorka Mesic i Stojan Simic Krpica
nedelja 26.10.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Tijana Pusic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 27..10.2008.u 7 sati
pothodnik Goca Jokic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 27.1o..2008.u 10 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 28.10.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 29.10..2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Asja Buric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 30.10.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Krista Zdravkovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 30.10.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lenka Kojic i Stojana Simica Krpice
petak 31.10.2008.u 8 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Divne Kesic i Stojana Simica Krpice
subotu 1.11.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Mila Pejic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 2.11.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vasa Tojagic i Stojan Simic Krpica
nedelja 2.11.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Vesko Cenic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 3.11.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Sanela Cekovic i Stojan Simic Krpica
utorak 4.11.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju i Stojan Simic Krpica
sreda 5.11.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 6.11.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 7.11.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 7.11. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 8.11.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 9.11.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1o.11.2008.u 2o sati
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica

utorak 11.11.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 12.11.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 13.11.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .14.11.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 15.11.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 16.11.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 17.11.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 18.11.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stanka Pesic i Stojan Simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Seka Bosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 20.11.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Masa Jojic i Stojan simic krpica
u petak 21.11.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Milka Stekic i Stojan Simic Krpica
subota 22.11.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupaju Kaja Buric i Stojan Simic Krpica u



***napomena Stojan Simic Krpice govori i cita pesme mnogih svetskih i nasih pesnika raznih poetika i generacija

a novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno je organizovao i vodio ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
063 550 681
vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com
063 55o 681