Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri

Prva medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura -Emsuri Hamzic

Medjunarodna nagrada za kreativnost ukrstanja kultura bice urucena Emsuri Hamzic u Novom Sadu,u citaonici Gradskwe biblioteke ,Dunavska 1,u sredu 21.1.2009.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika i pesnikinja.
(Djordja Sladoja,Blagoja Bakovica,Rajice Dragicevica,Sase Nisavica,Marije Skorncki,Mr Jovana Mihajila,Marine Zinic,SSK...),kantautorke Vesne Stojkovic
Nagrada se dodeljuje prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost ukrstanja kultura sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja,nagrada je prestizna i nije vezana za vrednost novca.


Emsura Hamzić


Emsura Hamzić, profesor književnosti i književnica, veći dio života provela je u Sarajevu.Međutim, ratni vihor odnio ju je u Vojvodinu, sa trogodišnjom kćerkom i mužem.Do početka rata objavila je dvije zapažene knjige u “Svjetlosti”, 1988. knjigu pjesama “Ugljevlje” koja je bila u najužem izboru za Brankovu nagradu.Prije toga dobila je drugu nagradu na Goranovom proljeću. 1999.godine novosadski “Svetovi” objavljuju joj knjigu pjesama “Tajna vrata”,koja je ušla u najuži izbor za prestižnu “Vitalovu” nagradu, a beogradska “Prosveta” 2002.godine štampa njenu knjigu pjesama “Boja straha”. Kad je riječ o dječijem stvaralaštvu objavila je jednu knjigu pjesama i priča za djecu “Kuća za dugu”u izdanju “Slova” iz Vrbasa,a prvu knjigu kratkih priča pod naslovom “Jerihonska ruža”1989.godine objavljuje joj sarajevski, tada veliki izdavač “Svjetlost”.Već tada ova knjiga izaziva nesvakidašnju pažnju i nailazi na veoma pozitivan prijem i kod čitalaca,ali i kolega pisaca i kritičara.

Prošle, 2005. godine, “Narodna knjiga” objavljuje njenu knjigu priča

“Večeri na Nilu”.

Alija Isaković, recenzent knjige “Jerihonska ruža” o pričama Emsure Hamzić kaže:

“Tradicija kratke priče u bh. književnosti veoma je kratka.Emsura Hamzić već prvom knjigom obilježava njen siguran tok i razuđenost.O ovome rukopisu mogla bi se napisati čitava mala pohvala kratkoj priči, savremenom književnom damaru...Apsolutno vladanje građom i strukturom kratkog pripovijedanja.

O knjizi veoma pohvalno,a neki i sa oduševljenjem pišu još i

Željko Ivanković,Ranko Sladojević, Miroslav Toholj,Miljenko Jergović, Miranda Sidran, Semezdin Mehmedinović i mnogo drugih Sarajlija,ali knjiga i u Beogradu dobija poklonike kakvi su Mihajlo Pantić,Miodrag Perišić,Ljubiša Jeremić, Vladimir Pištalo,Nemanja Mitrović,Predrag Marković...

Knjiga priča “Jerihonska ruža”bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu 1990.godine,a priče su uvrštene u više antologija.

U najnovijoj Antologiji fantastičke pripovijetke u BiH koja se pojavila prošle godine u izdanju “Prosvjete” u Sarajevu,antologičar i književnik Nenad Radanović kaže, izmedju ostalog:

“Emsura Hamzić odavno već ne živi u našoj sredini,ali je Jerihonska ruža istinski datum bosanskohercegovačke fantastičke proze!”

Inače su u ovu antologiju uvrštene dvije njene priče,a zbog jasnijeg konteksta treba pomenuti da su zastupljena 23 autora,da počinje pričama Ive Andrića,da je zastupljena još samo jedna žena i da je Emsura Hamzić u antologiji najmlađi živi autor.

Nakon petnaest godina, pojavila se prošle, 2005. godine nova knjiga priča “VEČERI NA NILU” koju je objavila ugledna izdavačka kuća “Narodna knjiga” iz Beograda,a njen urednik i recenzent bio je književnik i književni kritičar, Vasa Pavković, koji o knjizi kaže:

“Reč je o jednom zaista dobrom rukopisu fantastičke proze. Ova proza zahteva pažljivog čitaoca i višestruka iščitavanja, jer je kontekst 13 priča i epiloga u knjizi veoma složen, i potrebna su mnoga znanja o književnosti, sa sličnim piscima i sličnim pričama, za njeno razumevanje!”

Zatim dodaje:”Većina priča situirana je u nešto što je mit, te bi se one mogle odrediti i kao savremene bajke.Naravno, to nisu klasične bajke za decu, već bajke za odrasle.A postoje i priče koje preko tog mitskog snažno iskoračuju u ovo što nam se dešava danas.U knjizi “Večeri na Nilu”, nalaze se neki od osnovnih oblika fantastike!”

I ova knjiga izazvala je veliku pažnju kako kritike, tako i čitalaca, ali i žirija.Naime, knjiga “Večeri na Nilu”za sada je bila u najužem izboru za prestižnu nagradu Zlatno žensko pero koje dodjeljuje “Politika Bazar”, potom u najužem izboru za Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, te uglednu nagradu za knjigu pripovijedaka koja se dodjeljuje i piscima koji pišu na mađarskom, “Karolj Sirmai”.

Iz više tekstova i prikaza objavljenih po izlasku i promocijama ove knjige, izdvajamo dio teksta koji je objavljen u “Politikinom” Kulturnom dodatku, iz pera stalnog kritičara, Slobodana Vladušića, pod naslovom “Evropa i Orijent”:

“Smatram da je jedan od glavnih kvaliteta zbirke Emsure Hamzić upravo težnja da se, lišeno parodijskog aspekta, ponovo reaktuelizuje nešto
što bi se moglo opisati kao istočnjačka povest.
Naime, autoru ovog prikaza posebno su se dopale one Hamzićkine priče koje se događaju na arapskom istoku.
Orijent kakav je evociran u pričama Emsure Hamzić, nudi se ovde kao bajkoliki prostor izmešten iz svojih realnih konotacija opskrbljen neuobičajenim imenima, opisima, po kojom arapskom rečju i muslimanskom molitvom.Ipak, zbirka priča Emsure Hamzić nije zamišljena pre svega kao zbirka istočnjačkih priča:naime, vredan je napaor autorke da u miris i duh Orijenta uklopi tzv. panonske motive (“Mađarska rapsodija”), ili pak priče u kojima imena i titule asociraju na slovenski kontekst (“Kneževa kućica”).U ovoj zbirci prepliću se Evropa i Orijent, a simbolično govori na tri jezika:srpskom, arapskom i mađarskom.
Ako je potrebno pronaći neki zajednički imenitelj priča Emsure Hamzić, onda je to uronjenost njenih junaka u sebe same..

Čitao sam je (knjigu) kao skromni čin ukrštanja jezika i kultura, koji upravo zato što je lišen velikih reči, deluje iskreno, pošteno i ozbiljno.”

Književni kritičar iz Novog Sada Nenad Šaponja knjigu priča “Večeri na Nilu”, okarakterisao je kao jednu od najboljih knjiga proze kod nas!

“To je knjiga koja je suštinska, duboko istinita i po mnogo čemu neuobičajena i drugačija, baveći se naoko jednostavnim stvarima, ali koje zapravo, uopšte nisu jednostavne!” – oduševljeno kaže ovaj kritičar.

U novosadskom “Dnevniku”, M.Živanović o knjizi piše ovako:

“Trinaest čudesnih priča Emsure Hamzić, sa prologom i epilogom, su pravi primeri lirske proze u kojima se raskošna duša u različitim registrima i intonacijama uštimava i traži pravi ton.

Polazeći od pesničkih iskustava i rezultata, koji označavaju njen početak i sarajevski period, Hamzićeva lako prelazi u domen proze, uvek lirske, i to će njenom pripovedanju, poput moderne Šeherezade, davati visokonaponsku emociju/doživljaj i intelektualni otklon u kome se mitske slike i junaci mešaju sa učincima svakodnevice i nostalgijom bića u rasejanju i stalnoj potrazi za identitetom.Njen Jona zove se David, a misirsko prokletstvo stoji kao fatum/kismet nad svetom u kome pojedinac za vreme kratkog života ne može ništa, ili gotovo ništa!...”

Njen roman “JABANA” objavljen je 2007. godine kod dva izdavača , u Narodnoj knjizi iz Beograda i Bosanskoj riječi iz Tuzle i Vupertala.

Ova knjiga naišla je,takođe, na izuzetan odjek i odziv, kako čitalaca, tako i kritike.Takođe se našao, kao i ranije knjige, u najužem izboru za prestižne nagrade kao što su Žensko pero (među pet autorki), za Međunarodnu nagradu Meša Selimović koja se dodjeljuje u Tuzli za najbolji roman napisan na prostoru BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, potom u izboru nekih članova žirija za Ninovu nagradu itd.O romanu Jabana pisali su, između ostalih, Mileta Aćimović Ivkov, Milica Mićić – Dimovska, Franja Petrinović, Dragana Beleslijin, Darko Bradić…

2008. godine, neposredno pred Sajam knjiga u Beogradu, pojavila se osma knjiga Emsure Hamzić, knjiga pesama, SEMIRAMIDIN VRT, u izdanju Izdavačke kuće Orfeus iz Novog Sada. Knjiga je nedavno promovisana u Biblioteci Novog Sada u Dunavskoj 1. O knjizi su nadahnuto, I sa izuzetnim uvažavanjem celokupnog dela autorke, govorili Saša Radojčić I Dragana Beleslijin.
Član je Društva književnika Vojvodine i Društva pisaca BiH.







TUDJINA KAO USUD I UDES

Emsura HAMZIĆ: „JABANA“, Narodna knjiga, Beograd, 2007.god.

Iako u fragmentima prati život jedne istoriji poznate ličnosti, Jabana nije istorijski roman kako bi se, na prvi pogled, neopreznom čitaocu moglo učiniti.Emsuru Hamzić ne zanima istorija i njene spoljašnje manifestacije; ona je prevashodno okrenuta unutrašnjem svijetu pojedinca bačenog u život, onom zbunjenom i pometenom pojedincu koji traga za smislom života i traga za čvrstim duhovnim uporištem – kao ključnom tačkom identiteta. Jabana je, kako nam i naslov sugeriše, roman o stranstvovanju;skoro svi njegovi protagonisti su tuđinci i u sopstvenom životu i stranci u svijetu punom svakojakih opasnosti.Svi su oni, kako se u snu ukazuje glavnom junaku, zaglavljeni između života i smrti, raja i pakla, između sebe i svijeta.Ovo je, prije svega, roman silovite, vrtložne svijesti, jer sve što se u njemu zbiva predstavlja, zapravo, snimke unutrašnjih stanja, fragmente snova i fantazmagorija jedne zlosrećne, opustošene i istorijom ošamućene individue.

Postupak oneobičavanja, koji je autorka uspješno primjenjivala u svojim najboljim pričama, i u Jabani je doveden do fantastičkih razmjera.I ovdje se u neposrednu vezu dovode, miješaju i dramatično sučeljavaju događaji, pojave i ličnosti iz različitih, često udaljenih vremenskih perioda.



Jezik ove proze, bogat i pomalo arhaičan, začinjen orijentalizmima, kao i neobična, pomjerena i uskomešana sintaksa omogućiće autorki da pažljivo prati i registruje dubinske ritmove duhovnih i duševnih stanja glavnog junaka.Zavaljujući osnovnoj zamisli i njenoj jezičko-stilskoj izvedbi, čitalac je u prilici da velikog vladara upozna sa “unutrašnje strane” kroz slabe i bolne tačke njegove ličnosti. Moćnog sultana izbliza “vidimo” kao nježnog i krhkog dječaka koji odrasta u majčinom okrilju i ženskom okruženju – u kući i u vrtu kao najsigrnijim, kultnim mjestima svijeta kome pripada. Zatim upoznajemo preosjetljivog mladića sklonog filozofskoj i lirskoj kontemplaciji koji je opčinjen životom i djelom pjesnika, filozofa i derviša Dželaludina Rumija Mevlane.Mevlana će se često pojavljivati u sultanovom životu, naročito u kriznim trenucima, kao duhovna okrepa i svijetli putokaz ka mogućem izlazu.Sulejman je, dakle, po prirodi svojoj sušta suprotnost svemu onome što će, po nalogu sudbine , morati da prihvati i da bez pogovora izvrši. “Ogrnuli su me lavovskom kožom i ja sam morao biti lav! Da li sam ispod krzna, ljuske, krune carske imao dvije noge, slijepe oči, zečije srce, meke ruke ili preosjetljiv sluh, koga je to još zanimalo.Svi su tražili samo izvršenje svojih poslova i interesa", kaže na jednom mjestu sultan Sulejman. Izvršavajući “poslove i interese”, on će se fatalno zaljubiti u Rokselanu, odnosno Hurem koja će u dvorskim spletkama i intrigama prouzrokovati smrt njegovog najboljeg prijatelja, a zatim i prvorođenog sina Mustafe.Kroz potresne i upečatljive pojedinosti upoznajemo ožalošćenog i ojađenog oca koji se pretvara u tirarina i surovog osvetnika.

Možda najbolje i najpotresnije dijelove ovog romana čine oni košmarni odlomci u kojima se moćni imperator pojavljuje kao oronuli

starac, umoran od svijeta, vlasti i ratovanja, zgađen pobjedama i porazima, skrhan ličnim bolom i opštim besmislom.

Smisao se, dakle, ne može osvojiti silom niti se naučno može dokučiti.On se povremeno javlja u Mevlaninim stihovima i u zanosu derviškog ritualnog plesa. A i to – samo dok zanos traje.

Roman se, kao i sam život završava nekako uvredljivo jednostavno. Sulejman Veličanstveni umire na sigetskom bojištu, ali i mrtav mora da da obavi još neke “poslove i interese “ o čemu nas u pojedinostima obavještava poduži naučni citat. A Mihailo Zeremski, njegov moderni dvojnik i proučavalac, skončava u istambulskoj ludnici. O tome, pak, telegrafski šturo, obavještva njegovog sina bolnička uprava.A bojišta i ludnice jesu opšta i strašna mjesta istorije i ključne metafore svijeta u kome živimo.O tome zapravo govori i prvi roman Emsure Hamzić koji će, vjerujemo, pobuditi čitalačku znatiželju i skrenuti pažnju i na njene prethodne knjige.

Darko Bradić

LUDILO KAO IMPERATIV PISANJU




Da je nekim slučajem Ivo Andrić, ne preterano sklon kazivanju u prvom licu, dao reč Ćamilu da ispriča svoju verziju događaja u Prokletoj avliji, verovatno bismo danas čitali povest o Džem slutanu, odenutu u mešovitu formu istorijskog romana i romana toka svesti. Osetivši zahtevnost spajanja ova dva naočigled nespojiva žanra, Emsura Hamzić je odlučila da svoj romaneskni posao usmeri upravo u nevedenom smeru i istorijske događaje ispripoveda ne samo iz perspektive ličnog, introspektivnog, nego, pre svega, iracionalnog načina kazivanja. Njen roman-prvenac, Jabana (Narodna knjiga, 2007), vešto je vođenje čitaoca kroz halucinatorno-iluzorne tokove svesti i podsvesti junaka-pripovedača, bez gubitka narativnog toka i sa intrigantnom radnjom koja, što zbog nagoveštenog ludila kazivača, što zbog same činjenice da horizont očekivanja čitaoca pod pričama o vladarskim porodicama često podrazumeva komercijalnost, doprinosi da se Jabana – poslužimo se opštim mestom književne kritike – čita ''u jednom dahu''.

U romanu mnogo puta ponovljeno pitanje ko sam ja?, koje čas sugeriše osnovnu egzistencijalnu nepoznanicu, čas bunovno traganje za izgubljenim identitetom, a čas očajne krike pomračenog uma, čini nit koja spaja dve priče: prva priča (psihijatrijska bolnica, Istambul, dvadeseti vek) sa protagonistom Mihailom Zermanskim, istoričarem i arheologom hospitalizovanim usled shizoidnog poistovećivanja sa sultanom Sulejmanom Veličanstvenim, predstavlja okvir za drugu (opsada Sigeta, šesnaesti vek), koja opisuje događaje iz života samog Sulejmana. Međutim, složenost pripovedačkog postupka Jabane proizilazi upravo iz činjenice da čitav roman (ako izuzmemo nekoliko poslednjih pasusa na samom kraju i kurzivom obeležen citat iz naučnog rada Zermanskog) pripoveda jedna ličnost, koja neprekidno nastoji da ukine svoje pravo ''ja'' i prisvoji tuđi identitet.

'' – A ko je Mihailo Zermanski iz Šćećina? Ko je on, ako si ti Veličanstveni? – pita kričavim glasom blijedi, slabašni čovjek u bijelom. Znam, znam, sanjam ja njega! On mi iz valova dovikuje, prkosno i jezivo: 'Ja sam Veličanstveni!' Luđak je to, luđak, koji se lažno predstavlja, kiti tuđim perjem! – govorio sam uzbuđen pominjanjem ovog imena, čudnom jezom i prazninom u glavi ošamućen, tonući u omamu sna, i protiv svoje volje.''

Poput Peljevinovog junaka Petra Praznine čiji se um koleba između dva pola ''stvarnosti'', od kojih je (možda) samo jedan prihvatljiv u pozitivističkom svetlu, pripovedač Jabane je, ''ogrnut sultanovom kožom'', raspolućen između dve realnosti, (najmanje) dva vremena, dva života. I dok se Peljevinov roman odvija u neprekidnoj smeni situacija proživljenih u sanatorijumu i avantura sa Čapajevim, dotle pripovedač Jabane svoj život doživljava kao tuđinu, tonući u fingirani, izmaštani u kojem, opet, oseća ''sedam konaka'' daljine.

Stoga se ne bismo mogli složiti sa stavom Milice Mićić-Dimovske, koja u kritičkom osvrtu na navedeni roman nigde ne pominje Zermanskog, već, kao glavne junake romana, pored Sulejmana Veličanstvenog, navodi Mehmed Pašu Sokolovića, iako priznaje da ''njegov lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra'' i persisjkog pesnika Dželaludina Rumija Mevlanu koji se ne pojavljuje kao protagonista, već samo kao sen kojoj se pripovedač obraća, koju citira i doziva. Inventivnost pripovedačkog postupka Emsure Hamzić, kako piše Mićić-Dimovska, treba tražiti u tome što je napisala ''istorijski roman koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama izrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već ih samo ostavlja po strani''. Ovako obrazloženo, navedeno kritičarsko mišljenje ukida najmanje jednu dimenziju ovog, po svojoj strukturi izuzetno složenog romana.

Šta je istorijsko u romanu Jabana? Pre svega, likovi – sam Sulejman, Rokselana i ostali članovi vladarske porodice, kao i najbliži sultanovi saradnici; zatim proverljive činjenice iz biografije Sulejmana Veličanstvenog (hronološki gledano, to su ženidba Rokselanom, ubistvo sina, opsada Sigeta, sultanova smrt, predaja vlasti novom sultanu, Selimu), i konačno, markiran kurzivom, citat iz naučnog rada Mihalila Zermanskog, koji na kompjuteru iščitava njegov sin, Marek, i koji bi se, čak i da nije izdvojen posebnim pismom, doimao kao posebna celina upravo pripovedanjem u trećem licu a ne više u prvom, pa time i odsustvom afektiranog, naglašeno emocionalnog govora kojim teče pripovedanje u Jabani. Da bi prevala tekst na ravan koherentnosti i dočarala atmosferu života na slultanskom dvoru, Emsura Hamzić je pribegla korišćenju turcizama i citiranju molitava na turskom jeziku, kao i navođenju pesama koje su se, pouzdano znamo, pevale u slovenskim krajevima pod turskom vlašću. Ovaj kulturni vraisenblance (termin Džonatana Kalera) obezbeđuje, međutim, tek onaj stepen čitljivosti u kojem čitalac biva spreman da potpiše ugovor o tome da je roman motivisan izvesnom realnošću istorijskog vremena i verovatnošću događaja. Međutim, to je čista varka, jer Jabana složenije nivoe koherentnosti obezbeđuje upravo uvođenjem toka svesti. Drugim rečima, sve ono što je važilo kao ''stvarnost'' u romanu, usložnjavanjem pripovedačkog postupka, postaje tek pretpostavka. Pribegavanjem tehnici ''toka svesti'', iskazima pripovedača, koji se, zbog čestih halucinacija, mogu smatrati nepouzdanim, i , pre svega, činjenici da roman pripoveda ličnost koja ''veruje'' da je ona Sulejman, a koja to, barem prema krajnjem ishodu priče, nije, autorka romana namerno problematizuje sve što bi moglo biti pripisano govoru samog Sultana, te time isključuje mogućnost da o Jabani govorimo kao o, pre svega, istorijskom romanu. Samim tim, ne možemo reći da su istorijski događaji samo pozornica na kojoj se odvija intimna drama glavne ličnosti, jer se mnogobrojnim digresijama premošćavaju godine, decenije, pa čak i vekovi, čime se ukida linearni tok pripovedanja, a istorijsko vreme ustupa mesto univerzalnom i mitskom.

Šta ludilo omogućuje pripovedaču Jabane? Pre svega, pravo na zastupanje nekonvencionalnioh stavova i neprihvatanje ustaljenih obrazaca ponašanja. Tako sultan može dati oduška svome bolu i gnevu, što, inače, ne bi mogao da čini u javnosti. ''Težina našeg položaja i odgoja koji nas je pripremao na odgovornost, odricanje od ličnog, činili su da mi i nismo znali ko smo, šta mi lično želimo, volimo, kako se osjećamo'', kazuje pripovedač. Sulejmanovu emotivnost, njegovu, gotovo žensku prirodu, sugeriše iskaz da je kao dete najradije boravio u haremu, među ženama, njegov strah, njegov emocijama nabijeni odnos sa Rokselanom, njegova ishitrena odluka da kazni sina Mustafu najtežom kaznom i, konačno, njegovo kajanje zbog navedenog čina i bolna zapitanost o smislu života nakon toga. Njegove rečenice su zadihane, on niže reči, citira Mevlanu i narodne lirske pesme, kune i prašta, čak i nariče (tužbalica koju sastavlja Mustafi, forma je usmenog pesništva koju po pravilu izvode žene-narikače). Dalje, ludilo mu daje poseban vid kriticizma prema svetu koji ga okružuje. O ljudima koji mu se podmsmavaju, nesposobni da shvate dubinu njegove patnje, pripovedač veli:

''Kako milošću srca njihova, od surovosti nabrekla i bolna, dotaći?!

Pokušavam da siđem o d o z g o! Da zaprepastim ih!...''

Izvesne manjkavosti Jabane, koje nalazimo pre svega u patetici izraza i mantrističkom insistiranju na stavu ''nisam ja bilo ko'' (''Ja sam Sulejman, Sulejman Veličanstveni! / Allahov sluga i gospodar ovoga svijeta! / U Bagdadu sam šah, / u Rimu sam car, / u Stambolu sultan, / u Misiru i Šamu, kralj! / U moje ime se u Meki i Medini / čita molitva petkom!''), te odveć ''lirskoj'' prirodi kako mladog, tako i ostarelog sultana, bivaju ublažene situiranjem u kontekst ludila, čiji efekat, upravo svojom učestalošću, pojačavaju.
Ono što na čitaoca, svesnog igre u koju ga uvlači pripovedač Jabane, neprestano problematizujući svoj identitet, ostavlja najsnažniji utisak, jeste činjenica da nijednog trenutka navedena igra ne ostavlja radnju ''na klimavim nogama'', da nijednog trenutka ne ugrožava njenu verovatnost. Možda tome doprinosi činjenica da, i ako nije sultan Sulejman Veličanstveni, Zermaski kao pripovedač svakako jeste neko ko je kompetentan da opiše Sulejmanov život, te stoga čitalac prihvata mogućnost da ovaj, iščitavajući i pišući sultanov životopis, istovremeno ''izmašta'' detalje koji se samo naslućuju, koji su deo unutrašnjeg sveta Veličanstvenog, i kojima nije mesto u istorijskom štivu. Svestan nemogućnosti istorije i egzaknih nauka uopšte, da odgovore na pitanja o pokretačima velikih događaja, Zermanski je, baš kao autorka romana, iskoračio iz domena nizanja istorijskih činjenica i pokazao da istorijska i literarna realnost nisu i ne mogu biti identične. Međutim, one obitavaju u romanu Jabana, baš kao što dve ličnosti obitavaju u svesti pripovedača. I kao što je pripovedač spreman da prihvati izmaštani identitet, a odbaci svoje rođenjem utvrđeno poreklo, (simbolično, gubitak ličnih dokumenata), tako je i roman Jabana smeo u spremnosti da se odrekne istorijske verodostojnosti, zarad višeg umetničkog dometa, koji, slobodno možemo reći, zaista i postiže!



Emsura Hamzić: „Semiramidin vrt“, „Orfeus“, Novi Sad, 2008.god.

Šta znači kada pesnik notira vreme i mesto pisanja pesme? Može li se ovaj svojevrsni hronotop, kao, uostalom, i posveta, čitati kao deo strukture pesme?

U pesničkom slučaju Emsure Hamzić, može i mora. U zbirci Boja straha, ispod završnog stiha, često čitamo: Sarajevo. Najčešća godina je 1991. Ratna godina. U zbirci pripovedaka Večeri na Nilu ponovo se pominje Sarajevo. Sarajevo je i jedina moderna urbana destinacija u zbirci pesama Semiramidin vrt. Tako dolazimo do zaključka da Emsura Hamzić piše ili u Sarajevu ili u nekom drugom, za njene tekstove sporednom, mestu.

Za razliku od izvesne kvalifikacijske ravnodušnosti savremenih pisaca prema gradu (teza Karla E. Šorskea) poezija Emsure Hamzić Sarajevo vidi pre svega kao ’’mesto vrlina’’, napušteno silom prilika. Sarajevo je figura dvostruke simboličke snage, ona je istovremeno i logos (željenog) stanovanja, čija se ’’krvava luna’’ da podmladiti, ali i mesto bivstvovanja istinskog nadahnuća. Ako figuri grada vrline dodamo i vezivanje za entitete porodice, pre svega detinjstva (brat i sestra kao osobe sa kojima smo, najčešće, bliski u detinjstvu), kao i mezare, staništa predaka (’’Tu su da bole i da izliječe/svi najdraži moji od sad do mladosti’’...), jasno uočavamo potrebu da se evociraju slike iz detinjstva, kao i da se istakne idiličnost navedenih vremensko-prostornih odrednica, jednakih antičkim ’’mestima ugodnosti’’.

Edvard V. Said, ne bez izvesne ironije, beleži da je ’’reč ’izbeglica’ poprimila političko značenje, sugerišući ogromnu masu nevinih i zbunjenih ljudi kojima je neophodna hitna međunarodna pomoć, za razliku od ’izgnanika’ koji sa sobom nosi konotacije samoće i duhovnosti.’’ Iako se čini da je linija razdvajanja ova dva pojma jasno zacrtana, privid ne može opstati pred gorkom činjenicom da se, nažalost, posle niza ratova na prostorima bivše SFRJ, može biti i jedno i drugo, a lirski subjekt u većini pesama Emsure Hamzić upravo to i jeste. Sa rezigniranošću intelektualke, ’’junakinja’’ pesama upravo se poziva na svoju iskonsku ulogu, ulogu naricateljke. Ženama je dato da plaču, muškarcima da ratuju. U Semiramidinom vrtu pesnikinja istovremeno plače i duboko promišlja svoju patnju. Bilo da se obraća ocu (Obraćanje II), bilo ’’domu ostavljenom’’ (Obraćanje III), bilo majci (Riječi), pesnikinja uzvika i usklika pokušava da vrati narušenu harmoniju, carstvo ’’iskonskih skaski’’, ’’bajki’’, te da se nastani u svetu ’’hodnika mračnih’’, tog stanja uma koji tvori uspomene, istovremeno bolno svestan nemoći da se iste materijalizuju. Otud doslednost u odabiru mesta boravka: mračni hodnici, lavirint, vrt, ali ne bilo koji, već Semiramidin – vrt mitske junakinje, koju, poput, recimo Persefone iz grčke mitologije, karakteriše izvesna sposobnostda evoluira – retka odlika mitskih junaka – od napuštene devojčice do zrele žene.

Novo stanište, a novo ne samo u odnosu na gore navedena mesta, već i u odnosu na prethodnu zbirku pesama Emsure Hamzić, Boja straha, jesu mitski predeli ili orijentalni toposi, zastupljeni još u Večerima na Nilu i romanu Jabana. Ako u Boji straha lirski izraz duguje mnogo više usmenim predanjima, gotovim pesničkim formama (bajalica, uspavanka…) ili metričkim ograničenjima (npr. epski deseterac), onda će konačno oslobođenje od stega formalne zadatosti, nagovešteno u pesmi Izgnali su me, Emsura Hamzić postići baš u zbirci Semiramidin vrt. Istovremeno, pesme Prepotopska i Lazar II iz prethodne zbirke najaviće novu, složenu tematsko-motivsku opsednutost – kako mitskim vremenom, kao pokušajem da se narušena harmonija nanovo uspostavi, tako i ličnostima iz daleke istorije (sumersko-vavilonske legende, antička istorija, Persijsko carstvo, Osmanska imperija, itd.), i njihovim intimnim istorijama – poput tajanstvenog Kneza u Večerima na Nilu i raspolućenog Sulejmana Veličanstvenog u Jabani. Određene pesme u Semiramidinom vrtu, tako, svojevrsne su ispovesti neimenovanog imperatora, Kasandre, sestre Aleksandra Makedonskog, Semiramide i drugih, nama poznatih likova. Sve su one ispovesti osoba determinisanih fatumom rođenja, ali i istorijskim okolnostima u kojima su se našle, ne svojom voljom. I ako je Jabana usložnjavanjem lirskih tvorevina interpoliranih u romaneskno tkivo, mnogo više lirski roman i roman toka svesti nego, na jedan novi način ispričana, poznata istorijaska priča, onda se poezija Emsure Hamzić objavljena posle Jabane svakako dodatno usložnila narativnim elementima i mnogobrojnim opkoračenjima, koji poeziju približavaju prozi.

Istovremeno, Jabana je u Semiramidin vrt unela i orijentalistiku kao ishodište inspiracije, što se nedovoljno pažljivom čitaocu može učiniti kao pokušaj izmeštanja jedne stvarnosti u okvire egzotičnosti i istoričnosti, ali što Semiramidinom vrtu daje drukčiju konotaciju u kontekstu literarnog opusa Emsure Hamzić. Sejmeni se, tako, čitaju i kao iskorak u sferu arhaičnosti i intertekstualnih relacija sa usmenom poezijom i sevdalinkama, ali i, u kontekstu svakako nasumično odabranih modela čitljivosti, i kao vera u moć umetnosti reči (’’Ove riječi opčiniti mogu i u gori vuka…/one liječe od samoće, od uroka od života…’’pesma Riječi.) u eksplicirana u stihu Mahmuda Derviša ’’strah tiranina od pesama’’. U pesmi Sejmeni nepoznati subjekt, koji, prokazan, očekuje privođenje, apostrofira zemaljsku silu:

’’Kad pođete po me/Neka bi dvore svoje podmirili,/Bližnjima sigurnost ostavili, /Hrte nahranili!...’’

Smelo suprotstavljanje, čak prkos nem>ći prividno nadmoćnijih, gradira se nabrajanjem radnji koje sejmeni treba da obave, jer ih, u potrazi za lirskim subjektom, čeka neizvesnost, opasnost, čak možda i smrt. U poslednjim stihovima kulminira sigurnost u pobedu, istovremenim eufemističkim nagoveštajem smrti kroz ideju o produženju vrste: ’’Utrobe im oplodite, kolijevke sačinite,/kuće za unuke ozidajte/prije nego po mene pođete!/’’ Snagu izraza pojačava prividna briga za tlačitelje iskazana tobože dobronamernim uputstvima pred putovanje, koja, čitana u ironijskom ključu, potcrtava njihovu infantilnost.

Ratna stradanja i poratna inhibiranost, ta, kako se u prologu večeri na Nilu izrazila Emsura Hamzić, ’’nerečena ljepota straha’’, uspešno korespondira sa upečatljivim i snažnim pesničkim slikama. Intertekstualna veza sa Zmajevom pesmom Tiho, noći, u istoimenoj pesmi Emsure Hamzić oličava se u grotesknosti tišine, ali i telesnim manifestacijama straha: ’’Tiho je veče, utroba ćuti/Tek zadrhturi džigerica/od slutnje da se oštri koplje,/I vrh otrovom premazuje.’’/ Strah od neizvesnosti i nepoznatog neprijatelja dobija paranoične srazmere u pesmi Strah (’’Teški se zastori spuste,/ iza njih neko diše,/ zavirim, pretražim prostor cijeli,/ al samo glas, i ništa više.’’). U pesmi Samo da svane iz istoimenog ciklusa, paranoja prerasta u stanje opšteg straha, pred kojim ni priroda (namerno odabrane vrste cveća koje su rabljene u ljubavnoj lirici), nije ravnodušna: ’’Dugovrati zadrhta ljiljan te brižno pritvori vrata’’… ’’Ljubice nežne u nesvijest popadaše/te ih narcisi i lale iz svojih čaški/ vodom zalijevaše.’’

Mnogobrojna tematska ishodišta poezije Emsure Hamzić reprezentuju i njenu formalnu divergentnost: ređe, udovoljavanje zahtevima klasičnih formi, češće, oslobođeni, dugački stihovi sa opkoračenjima ili polisindetima, te interpunkcijskim dočaravanjem emocionalnog naboja. Citirani mitski junaci i istorijske ličnosti i te kako su čitljivi, otvoreni za tumačenje u hronotopima moderne poezije. I u vantekstualnim elementima pesme – Sarajevu devedesetih godina, gradu okamenjenom u vremenu. Taj gotovo detinji pokušaj da se grad sagleda onakvim kakav je bio, da se slika ne menja, podstiče napor mašte da i u strahu i neizvesnosti pronađe nerečenu lepotu.


Dragana Beleslijin





MILICA MIĆIĆ - DIMOVSKA


ŽIVOT KAO TUĐINA

( Emsura Hamzić : „Jabana“, Narodna knjiga, Beograd,

2007.godine)

Nakon tri knjige pesama, jedne knjige priča i pesama za decu, te dve zapažene knjige pripovedaka „Jerihonska ruža“, Svetlost, Sarajevo 1989.godine i „Večeri na Nilu“, Narodna knjiga, Beograd, 2005.godine, Emsura Hamzić oglasila se svojim prvim romanom.

Poslednji dani velikog turskog sultana Sulejmana II Veličanstvenog okosnica su najnovijeg romana Emsure Hamzić simboličnog naziva "Jabana" , odnosno "Tuđina", komponovanog kao niz ispovesti, među kojima je najznačajnija i najtragičnija upravo sultanova. Druga ličnost, ali čiji lik izranja posredno, bez obasjavanja iznutra, je pragmatični veliki vezir Mehmed paša Sokolović, glavni izvršilac sultanove volje. Treća, data kao simbolični ključ za otvaranje sultanove duše, njenih dubina, svetla i crnila, jeste Mevlana Dželalud-din Rumi, persijski pesnik i filozof iz 13. veka, poznat i po tome što je osnovao derviški red čiji rituali imaju gotovo katarzički značaj za njegove pripadnike.

Ovo trojstvo Emsura Hamzić prati kroz ceo roman, dopunjujući ga istorijskim dešavanjima, prokletstvom moći i sujete. Zagonetni prodori u poremećene tokove svesti koji se ne lociraju uvek uz određene ličnosti, već lebde, struje kroz vremena, spajajući svojom univerzalnošću sve nesrećne i uklete, svojom lirskom snagom spadaju u najbolje stranice "Jabane".

Trenuci kada istorija postaje samo fon za obračun junaka sa samim sobom su najupečatljiviji i najdublji u ovom kratkom romanu, koji se može doživeti i kao poema o ljudskoj nesreći čiji uzroci leže u sujeti, vlastoljubivosti, ali i nesreći koja otvara oči za greške i nepravde. Sulejman Veličanstveni upravo zahvaljujući takvim scenama postaje nam blizak, posebno svojim unutrašnjim monologom kao spiskom grešaka i kajanja.

Gde sam ja to? Kuda idem? Ko mi stalno iznova pređu dodaje, koja me putem vodi? To su samo neka od suštinskih pitanja koja ličnosti ovog romana upućuju samima sebi. Ličnosti, čiji nam identiteti, ponekad izmiču, ali koje su nam ipak bliske po stalnom preispitivanju svog ja, najčešće pokajničkom preispitivanju. Očita je tendencija piščeva da nas spreči u nekom površnom, lakom identifikovanju junaka kao tih i tih istorijskih ličnosti. Emsuri Hamzić nije cilj običan istorijski roman, već onaj koji svojim poetskim slikama i filozofskim porukama nadrasta činjenice i one enciklopedijske podatke svima dostupne, iako ih ne krivotvori, već samo ostavlja po strani. Zato su njeni junaci, pogotovo Sulejman Veličanstveni, u pravom smislu moderne ličnosti, univerzalne po svojim pokajničkim mukama, gotovo kamijevske po apsurdnosti svojih krajnjih doživljaja sveta. Ponekad su ta lica superiorna u svojoj patnji po jednom beskrajnom saosećanju i sažaljenju za sve ljude, pogotovo one slične njima po duhovnom habitusu. Najdublji u tom smislu je odnos Sulejmana Veličanstvenog prema pesniku Mevlani od kojeg ga dele tri veka po fizičkoj prisutnosti u svetu, ali ni jedan minut od onog drugog sveta duhovne bliskosti za koji ne važe kalendarske razlike.

Zapitanost o svom identitetu, u stalnom traganju za njim, da se izvede iz oblasti neodređenosti, neodređenosti koja gotovo da dobija atribute nekog subjekta kojeg treba identifikovati, locirati, ali on tome izmiče, zarad množine identiteta, množine patnji i nepripadnosti, u krajnjem slučaju, čak i svetu iz kojeg potiče, a za koji ga vezuju slike užasa, surovosti, čak i sopstvene surovosti, jer bez nje ne bi opstao. Samo rajske lepote Mevlaninih stihova mogu se postaviti pored sultanovih doživljaja iz detinjstva, idealizacije majčinske zaštite i brige.

Ko je taj sahibija, gospodar kojem su upućene molitve za spas? Onaj koji isto taka traga za nekim sahibijom iznad sebe, od koga može zatražiti pomoć i zaštitu. Od čega zaštitu? Od ljudske zlovolje i surovosti! Ali zar se i sahibija ne spušta na nivo niščeg, onog koji je nemoćan da pobedi zlo?

Da li je i to gospodar Sulejman Veličanstveni? Jeste. Maestralno nam otkriva Emsura Hamzić. Moć i slabost, u neprestanom vaganju koje, na kraju, iz slomljenih junaka izvlače isti fatalistički zaključak da svojom voljom ništa ne mogu promeniti, odnosno da je svakom njegova nafaka odavno određena!


Milica Mićić Dimovska

Emsura Hamzić, Semiramidin vrt; Orpheus; Novi Sad, 2008.



Večeras bi moglo biti najpodesnije da se na samom početku kaže neka reč o izgledu knjige koja je povod našeg okupljanja: u pitanju je jedan dopadljivo, smireno, ponešto retro dizajniran predmet – a takva je i poezija koja se nalazi unutar korica: smirena, postojanog tempa, poezija čija vrednost se ne nalazi u eksplozivnosti izraza, nego u intenzivnosti izraženih emotivnih i intelektualnih stanja. O tome se može govoriti i na nivou zbirke u celini, osnovne orijentacije knjige, ali i na nivou pojedinačnih pesama i kvaliteta govora koji se u njima ostvaruje.

Jedan od prvih utisaka koji zahvataju čitaoca ove pesničke knjige, jeste utisak o izrazu koji je blizak klasičnom, ili koji namerava da balansira na samoj granici klasičnog. Podrobnija versifikacijska analiza – za koju se ne osećamo spremnim – bi, pretpostavljamo, učvrstila taj prvi utisak. Stih Emsure Hamzić jeste, ili hoće da bude – monumentalan, kao isklesan iz jednog komada, njeni iskazi se najčešće prostiru preko više stihova, ne trudeći se pri tome da ostvare što veći broj inverzija i opkoračenja, koliko da pronađu svoje prirodne, zakonomerne granice. Karakteristične primere u tom pogledu nude pesme kao što su „Sihir/Čarolija“, „Duša“, „Metež na trgu“ ili „Pozlata“, u kojoj 21 početni stih čine jednu, a poslednja četiri stiha drugu, poentirajuću, završnu rečenicu.

Utisak o klasičnosti, ili, još bolje rečeno, pseudoklasičnosti ove knjige, još se pojačava ukoliko se okrenemo njenim semantičkim slojevima. Nećemo mnogo pogrešiti ukoliko kao dominantni kulturno-istorijski kompleks koji evociraju pesme Emsure Hamzić označimo kao – helenizam. Jer helenizam je ta epoha, a ne sam period klasične grčke kulture, u kojoj se razvio pojam klasičnog. Klasično je, naime, moguće tek ukoliko se u nekom određenom, našem vremenu, možemo odnositi prema nekom prethodnom vremenu kao prema uzornom, merodavnom, inspirišućem: klasičnom. Klasicizam je svest epigona; a da li je ijedno vreme u istoriji u većem stepenu od našeg posedovalo tu svest o sopstvenom epigonstvu? Pesnikinja tako uspeva da kaže i mnogo toga što spada u epohalnu svest vremena koje deli sa nama, svojim čitaocima. Možda bi u jednom takvom ključu, sada kao alegoriju, valjalo čitati pojedine pesme iz ove zbirke – pesme kao što su „U hodnicima mračnim“ ili, njoj komplementarna, „Jalovi ključar“.

Ali helenizam je u još jednom zanimljivom pogledu mogući ključ za čitanje Semiramidinog vrta Emsure Hamzić. Aleksandar, Kasandra, Persija, prostori Levanta, konačno i naslov knjige! – svi ovi i mnogi drugi pažljivo postavljeni elementi u koje se mogla usidriti poetska imaginacija, nesumnjivo upućuju na prostore dodira i stapanja kultura Istoka i Zapada. Helenistička kultura je nastala kao amalgam velikih istorijskih i civilizacijskih formi. Pesma je takođe jedan amalgam, pesme ove knjige su to, izvan svake sumnje. Obratimo pažnju samo na biblijsku intonaciju pesama kojima počinje ciklus „Milosti u svemu“, koje veoma snažno asociraju na Pesmu nad pesmama, ili, u jednom nešto drugačijem kontekstu, na lepu pesmu „Sarajevo, Sarajevo“, ostvarenu takođe kao prikaz jednog kulturnog i pre svega jezičkog amalgama, pesmu posvećenu bratu i sestri – dakle, osobama u koje uobičajeno investiramo veoma veliku meru one najvažnije i najvrednije ljudske emocije, ljubavi. Jer, Semiramidin vrt je i zbirka ljubavi. Ne ljubavne poezije – jer ukupni semantički potencijali zbirke su daleko bogatiji – nego zbirka u kojoj se ljubav svagda potvrđuje kao osnovna emocija.

Na jedan drugačiji način, prigušenije, ta osnovna emocija titra i u onim pesmama koje, nalazeći se na samom početku i koncu knjige, nude njen okvir, kao i okvir za čitanje stihova koji su u knjigu sabrani. Iskorenjeno sopstvo, sigurno još samo u svoju usamljenost, traži zaštitu i obraća se najvišoj onostranosti. Jedan religiozni okvir, svakako. „Umiva nas rosa Tvoje ljubavi“, izričita je Emsura Hamzić u pesmi koja nosi naizgled neutešan, a zapravo paradoksalan naslov „Sami smo, Bože“. Jer ta ljubav je jedina potvrda da, ipak, posle svega, nismo sami.

Saša Radojčić

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi


Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi


Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom bice urucena Nenadu Jovicevicu Nesi u Novom Sadu,u citaonici Gradske biblioteke,Dunavska 1 ,u sredu 3.12.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost osoba sa invaliditetom sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.






Nenad Jovicevic Nesa roden je 21. februara 1959. godine u Novom Sadu. Novinar (novine – Dnevnik, Borba, Naša borba, Intervju, Novosadski nedeljnik, Stil, Vojvođanski magazin, FoNet, radio – na In radio uređivao i vodio tročasovnu emisiju Senke vremena i TV – na RTV Panonija uređivao i vodio Bez cenzure, poslednjih godinu i po dana na RTV uređuje i vodim emisiju Pogledi, posvećena pitanjima vezanim za osobe sa invaliditetom), pesnik(autor knjige „U raskoraku“), kantautor(održao brojne solisticke koncerte u Italiji, Sloveniji, Madarskoj, Ceškoj, Srbiji..Na 15. Festivalu umetnosti mediteranskih zemalja u Conversanu-Bari Italija dobio je Specijalnu nagradu za dva održana koncerta. Napisao libreto za balet Kosovska poema. Sprema svoj prvi CD), kompozitor (autor je muzike za petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova, za dve pozorišne predstave „Grobnica za Borisa Davidovica“, „Cudo u Jabnelu“), fotoreporter...
Ngrada ce biti dodeljena u sredu 3.12.2008.2008.u 19 sati ,u citaonici Gradske biblioteke ,Dunavska 1 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi

Prva medjunarodna nagrada Nenadu Jovicevicu Nesi


Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom Nenadu Jovicevicu Nesi


Prva medjunarodna nagrada za kreativmnost osoba sa invaliditetom bice urucena Nenadu Jovicevicu Nesi u Novom Sadu,u citaonici Gradske biblioteke,Dunavska 1 ,u sredu 3.12.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za kreativnost osoba sa invaliditetom sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.






Nenad Jovicevic Nesa roden je 21. februara 1959. godine u Novom Sadu. Novinar (novine – Dnevnik, Borba, Naša borba, Intervju, Novosadski nedeljnik, Stil, Vojvođanski magazin, FoNet, radio – na In radio uređivao i vodio tročasovnu emisiju Senke vremena i TV – na RTV Panonija uređivao i vodio Bez cenzure, poslednjih godinu i po dana na RTV uređuje i vodim emisiju Pogledi, posvećena pitanjima vezanim za osobe sa invaliditetom), pesnik(autor knjige „U raskoraku“), kantautor(održao brojne solisticke koncerte u Italiji, Sloveniji, Madarskoj, Ceškoj, Srbiji..Na 15. Festivalu umetnosti mediteranskih zemalja u Conversanu-Bari Italija dobio je Specijalnu nagradu za dva održana koncerta. Napisao libreto za balet Kosovska poema. Sprema svoj prvi CD), kompozitor (autor je muzike za petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova, za dve pozorišne predstave „Grobnica za Borisa Davidovica“, „Cudo u Jabnelu“), fotoreporter...
Ngrada ce biti dodeljena u sredu 3.12.2008.2008.u 19 sati ,u citaonici Gradske biblioteke ,Dunavska 1 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati
mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008. S

scena svih kreativnih)od od 18.8.2008. do 23.11.2008.





ssk(scena svih kreativnih) scena koju svakodnevno (besplatno) organizuje ,uredjuje i vodi Stojan Simic Krpica iz ljubavi prema drugom ljudskom bicu,bolje reci prvom ljudskom bicu,kao posljedica dubokih licnih otkrovenja ,u cilju
da kreativnost dopre do svakog ljudskog bica u svim prostorima a i za
marginalne grupe kako ih definisu(izbeglice,prognanike,romsku populaciju,
zatvorenike,vojnike,bolesnike,stare,iznemogle, invalide svih kategorija,,decu omladinu bez roditelja i bez roditeljskog staranja,decu i omladinu mentalno nedovoljno razvijenu...)na kojoj mogu a ne moraju da ucestvuju svi koji hoce a kreativni su,mogu a ne moraju i afirmisani i pocetnici,ako hoce,mogu a ne moraju i istaknuti i skrajnuti,ako hoce,bez vredjanja po bilo kojoj osnovi...

ponedeljak 18.8.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 19.8..2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 20.8.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Jovana Sajic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 21.8.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Kaje Kostic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 21.8.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lana Jojic i Stojana Simica Krpice
petak 22.8.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Pauline Kojic i Stojana Simica Krpice
subotu 23.8.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Luka Dejanovic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 24.8.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vesna Lazic i Stojan Simic Krpica
nedelja 24.8.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daliborka Vasic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 25.8.2008. u 8 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Nela Malic i Stojan Simic Krpica
utorak 26.8.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Marija Lilic i Stojan Simic Krpica
sreda 27.8.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 28.8.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 29.8.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 29.8. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 30.8.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 31.8.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1.9.2008.u 10 sati
ugao Dunavske i Zmajjovine
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica
utorak 2.9.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 3.9.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 4.9.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .5.9.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 6.9.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 7.9.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 8.9.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 9.9.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stana Pajic i Stojan Simic Krpica
sreda 10.9.2008.u 9 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovana Miric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 11.9.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Mila Jelic i Stojan simic krpica
u petak 12.9.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Nina Pujic i Stojan Simic Krpica
subota 13.9.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJasna Lelic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 14.9.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Luna Kostic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 15.9.2008.u 10
most Slobode nastup
Kaja Nakic i Stojana Simica Krpice
utorak 16.9.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Panjic i Stojan Simic Krpica
utorak 16.9.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Dejana Masic i i Stojan Simic Krpica
sreda 17.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Jovanka Ostojic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 18.9.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Borka Tesic i Stojan Simic Krpica
petak 19.9.2008.u 1o sati
pothodnik
Mitra Ilkic i Stojan Simic Krpica
subota 20.9..2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Sasa Kuljic i Stojan Simic Krpica
nedelja 21.9.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Ruza Dujmovic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 22.9.2008.u 10 sati
pothodnik ,Alenka Isakovic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 22.9.2008.u 12 sati
pothodnik ,nastup Goca Maric i Stojana Simica Krpice
utorak 23.9.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Nina Vasic i Stojan Simic Krpica

sreda 24.9.2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Biljana Sevic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 25.9.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Ivana Perovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 24.9.2008.. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Olgica Novkovic i Stojana Simica Krpice
petak 25.9.2008.u 11 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Petra Gavric i Stojana Simica Krpice
subotu 26.9.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Spasa Savic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 27.9.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vaska Lukic i Stojan Simic Krpica
nedelja 28.9.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Daca Urosevic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 29.9.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , rajka Mamuzic i Stojan Simic Krpica
utorak 30.9.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju Maca Petkovic i Stojan Simic Krpica
sreda 1.1o.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Mira Pavic i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 2.10.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ivone sakic i Stojana Simica Krpice
petak 3.10.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Naste Damjanovic i Stojana Simica Krpice

u petak 3.10. 2008.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Biserke Zelic i Stojan Simic krpica
subota 4.10.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Grane Pejic i Stojan Simic Krpica
nedelja 5.10.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Mirjana Tolic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 6.10.2008.u 2o sati
Ljilja Rastovic i Stojan Simic Krpica

utorak 7.10.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danice Majstorovic i Stojan Simic Krpica,
sreda 8.10.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Ceca Tosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 9.10.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
sava Minic i Stojan Simic Krpica
petak .10.10.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Radenka Cuckovic i Stojan Simic Krpica
u subota 11.10.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
Dana Peric i Stojan Simic Krpica
nedelja 12.10.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Kosta Jakic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 13.10.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Andjelka Djukic i Stojan Simic Krpica
utorak 14.10.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Ljuba Kresic i Stojan simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Mirka Kisic i Stojan Simic Krpica
sreda 15.10.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Jovanka Ivezic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 16.10.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Milka Kojic i Stojan simic krpica
u petak 17.10.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Sanja Vujasinovic i Stojan Simic Krpica
subota 18.10.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupajuJaca Malic i Stojan Simic Krpica u
u nedelju 19.10.2008.u 9 sati
kod jezerceta sa labudovima u Dunavskom parku
Desa Bojovic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 20.10.2008.u 10
most Slobode nastup
Mica Rakic i Stojana Simica Krpice
utorak 21.10.2008.u 9 sati
cekaonica Doma zdravlja u Njegosevoj
Tasa Bojanic i Stojan Simic Krpica
utorak 21.10.2008.u 20 sati
autobusko stajaliste u Marka Miljanova
Duska Pesic i i Stojan Simic Krpica
sreda 22.10.9.2008.u 9 sati
nastup ispred SNP
Biljana Ristovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 23.10.2008.u 1o sati
Most Petrovaradinska duga
Biljana Ivic i Stojan Simic Krpica
petak 24..10.2008.u 1o sati
pothodnik
Vlasta Ugrincic i Stojan Simic Krpica
subota 25.10.2008.u 10 sati
kod labudova sa jezercetom u Dinavskom parku
Zorka Mesic i Stojan Simic Krpica
nedelja 26.10.2008.u 10 sati
ispred glavne poste u Novom Sadu
Tijana Pusic i Stojan Simic Krpica...
ponedeljak 27..10.2008.u 7 sati
pothodnik Goca Jokic I Stojan Simic Krpica

ponedeljak 27.1o..2008.u 10 sati
pothodnik ,nastup Marice Dugic i Stojana Simica Krpice
utorak 28.10.2008.u 21 sat
fontana u Katolickoj porti
knjizevno vece na kom nastupaju Milica Stojic i Stojan Simic Krpica

sreda 29.10..2008.2008.u 9 sati
ispred katedrale
knjizevno dopodne na kom nastupaju Asja Buric i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 30.10.2008. u 10 sati
park kod Hotel parka nastup Krista Zdravkovic i Stojana Simica Krpice
cetvrtak 30.10.2008. u 2o sati
ispred Uspenske crkve nastup Lenka Kojic i Stojana Simica Krpice
petak 31.10.2008.u 8 sati Dunavska ulica kod biblioteke
nastup Divne Kesic i Stojana Simica Krpice
subotu 1.11.2008..u 1o sati u park kod hotel Parka nastupaju Mila Pejic i Stojan Simic Krpica
a u nedelju 2.11.2008.u 10 sati
u Dunavskom parku kod jezerceta
knjizevno prepodne na kom nastupaju Vasa Tojagic i Stojan Simic Krpica
nedelja 2.11.2008.u 8 sati
na mestu gde je bila Ukrajinska crkva
Vesko Cenic i Stojan Simic krpica
ponedelajk 3.11.2008. u 10 sati
na Zezeljovim mostu nastupaju , Sanela Cekovic i Stojan Simic Krpica
utorak 4.11.2008.u 8.sati
na keju kod Doma JNA nastupaju i Stojan Simic Krpica
sreda 5.11.2008. u 8 sati Na mostu Slobode nastup
Milanke peric i stojan Simic Krpica

u cetvrtak 6.11.2008. u 8 sati
ispred Nikolajevske crkve knjizevno dopodne Ilinke Sokic i Stojana Simica Krpice
petak 7.11.2008.u 1.oo sati
Zmajjovina i Lazeleckog nastup Nine Nestorovic i Stojana Simica Krpice

u petak 7.11. 2007.u 8 sati na Ribljoj pijaci
knjizevno jutro na kom nastupaju Bojana Rajic i Stojan Simic krpica
subota 8.11.2008. u 1 sat,
fontana u Katolickoj porti
nastupaju Cece Garic i Stojan Simic Krpica
nedelja 9.11.2008.u 1 sat
klupe kod Miletica
Zorica Talic i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 1o.11.2008.u 2o sati
Ljiljana Rasic i Stojan Simic Krpica

utorak 11.11.2008.u 6 sati ujutru
ispred SUP-a u Kraljevica Marka
za one koji cekaju u redu za nove licne karte i pasose
nastup Danke Ostojic i Stojan Simic Krpica,
sreda 12.11.2008.u 1o sati
Dunavski park kod spomenika Branku Radicevicu
Marija Jovic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 13.11.2008.godine u 1o sati
u basti kafea Frida u Laze Teleckog
Sanela Mesic i Stojan Simic Krpica
petak .14.11.2008.u 1o sati
autobusko stajaliste u Kosovskoj ulici
nastup Olgice Peric i Stojan Simic Krpica
u subota 15.11.2008. u 9 sati,
tezge na Futoskoj pijaci
danijela Zaric i Stojan Simic Krpica
nedelja 16.11.2008.u 1o sati
tezge na Ribljoj pijaci
Ilinka Keric i Stojan Simic Krpica
ponedeljak 17.11.2008.u 9 sati
Dunavski park kod spomenika Miki Anticu
Radmila Ristic i Stojan Simic Krpica
utorak 18.11.2008.u 9 sati
pred katedralom u centru grada
Gordana Jojic i Stojan simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 10 sati
Dunavski park kod spomenika Djure Jaksica
Stanka Pesic i Stojan Simic Krpica
sreda 19.11.2008.u 12 sati
autobusko stajaliste ispred Srpskog narodnog pozorista
Seka Bosic i Stojan Simic Krpica
cetvrtak 20.11.2008..u 9
ispred djackog doma na u Visarionovoj
Masa Jojic i Stojan simic krpica
u petak 21.11.2008. u 10 sati
salter sala u Gradskoj kuci
Milka Stekic i Stojan Simic Krpica
subota 22.11.2008. u 8 sati,
autobusko stajaliste kod Dunavskog parka
nastupaju Kaja Buric i Stojan Simic Krpica u



***napomena Stojan Simic Krpice govori i cita pesme mnogih svetskih i nasih pesnika raznih poetika i generacija

a novoj Tv Melos u okviru jutarnjeg programa stojan simic krpica svakog radnog dana od 10 do 10.45 besplatno je organizovao i vodio ssk(scenu svih kreativnih) dovodeci goste i gosce iz oblasti kreativnosti

Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
063 550 681
vidi;
www.danas.co.yu
http://www.SrpskaTelevizija.com
www.naslovi.net
www.nscentar.com
www.seecult.org
www.srbijauzivo.co.yu
www.studentski-forum.org
www.krstarica.com
www.burek.co.yu
http://www.suffns.org.yu/forum/index.php
www.srpskadijaspora.info
www.artmagazin.co.yu/
www.trecitrg.org.yu
www.donstalens.com
www.personalmag.co.yu
www.suboticadanas.info
www.blogariat.com
www.creemaginet.com
www.planetoid.srpski.org
www.pionirglasnik.com
www.linuxo.org
www.scenasviihkreativnih.blogspot.com
www.scenasvihkreativnih.blog.hr
www.trebinjedanas.com
www.blogger.com
www.artija.net
www.netvodic.com
www.novine.ca/ni/
www.novisadtourism.com
wwwradio5.co.yu
www.plastelin.com

www.dnevnik.co.yu(nshronika)
www.novosti.co.yu
www.blic.co.yu
www.politika.co.yu
www.glasjavnosti.co.yu
www.virtualni.grad.co.yu
www.vesti24.info/
www.www.noovosti.co.yu
www.politika.co.yu
www.kurir,co.yu
www.press.co.yu
gradjanski list/kultura/novi sad/
vidi:
novi tv melos/jutarnji program/scena svih kreativnih/
tv kanal9/biber/
tv panonija
tv most
tv apolo
tv novi sad
tv panonija
tv beograd
tv jesenjin/nedeljno popodne/
www.radio021.info/
www.mediacenter.org.yu
www@rtvbih.ba
www.pionirovglasnik.com
www.radiograd.co.yu
www.eunet.yu
www.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu
www.knjigainfo.com
www.knjizara.com
www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu
www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu
www.online24sata.hr
www.tvdelta.eunet.yu www.info.balkanmedia.tv
www.radiobuca.co.yu www.info.knjigainfo.com
www.knjizara.com www.nsparty.net
www.pretraga.co.yu www.radio103.co.yu
www.radio5.co.yu www.online.24sata.hr
www.radiosrna.panline.net www.redakcija.24sata.co.yu
slusati sve radio stanice u novom sadu,okolini i radio beograd
svi kreativci koji zele nastup mogu se javiti
direktno stojanu simicu krpici
Svako dobro svima koliko god vas ima!
Budite dobro sa sobom i sa drugima!
s_s_krpica@yahoo.com
stojan.simic.krpica@gmail.com
063 55o 681

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost -Simonu Grabovcu

Medjunarodna nagrada za nenametljivu ali znacajnu kreativnost bice urucena pesniku Simonu Grabovcu u Novom Sadu,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 ,u sredu 26.11.2008.u 19 sati u organizaciji Scene svih kreativnih uz odgovarajuci program i nastup pesnika

Nagrada ce biti dodeljena prema ideji i inicijativi knjizevnika Stojana Simica Krpice, uz podrsku Jovana Mihajila.

Kao i ostale nagrade za kreativnost, koje su dodeljene prema ideji Krpice, i priznanje za nenametljivu ali znacajnu kreativnost sastoji iz plakete i diplome, a dobitnik bira sledeceg dobitnika, odnosno nema lobiranja, ni ziriranja.




Simon Grabovac rođen 1955. godine, živi i radi u Novom Sadu. Autor je više knjiga pesama - "Krtičnjak" (1979), "Velikom ovnu" (1984), "Prasak" (1991), "Posipanje pepelom" (1991), izabrane pesme "Strašni lik" (2002), "Tok stvari" (2006). Zbirka "Isiot" sastoji se od tri ciklusa - Prozori stakla, Treperava tačka i Iskopine reči. "Simon Grabovac nije eksperimentator poezije, već kultivisani duh koji u 21. veku potvrđuje mišljenje da se poezija na može više pisati bez širine opšte kulture. Između Eliota i Vitmana, on traži neispunjen prostor u kojem će zasaditi svoje egzotično poetsko stablo. Otud "Isiot" poput lekovitog praha leči ožiljke reči, privida i stvarnosti", najavljuje knjigu urednik KOV, Petru Krdu. "Poezija Simona Grabovca pruža maksimum ekspresije i strasnu težnju za perfekcijom, a istovremeno nudi mogućnost individualnog dograđivanja lirskog subjekta. Grabovac je nesumnjivo danas jedan od vodećih pesnika srednje generacije čije je stvaralaštvo nažalost u senci", primećuje Krdu.


U odnosu na svoje prethodne zbirke i izbore poezije (npr. „Strašni lik” ili „Tok stvari”), najnoviji rukopis novosadskog pesnika i kritičara Simona Grabovca (1955) pokazuje znake nesumnjivog preobražaja kako tehnike pesme i njenog formalnog lika, tako i izvesnih motivskih inovacija koje svakako proširuju smisaonu optiku i čitalačka očekivanja. Naviknut na Grabovčev gotovo minimalistički, zgusnut i katkada racionalno-algebarski pesnički postupak, čitalac ove zbirke biće spontano uvučen u jedan drugačiji, humaniji, liričniji i svakako ličniji govor pesnikov – ali ujedno i u jednu složeniju poetsku situaciju koja počiva na svojevrsnoj arheologiji sećanja o postupcima, događajima, likovima, stvarima i rečima.
Poniranje u nataložene i često suprotstavljene tokove i slojeve pamćenja odvija se spontano, kroz narativnu prizmu pesničkog subjekta koji se potom razgranava u različite poetske instance i identitete. Približavanje i udaljavanje, umnožavanje i podvajanje lirske optike utiče i na unutarnju dinamizaciju vremensko-prostornih koordinata u kojima se, kao u kakvoj alegorijskoj bajci, kreće junak Grabovčeve poeme. Kažemo namerno poeme, jer su tri ciklusa zbirke „Isiot” („Prozori stakla”, „Treperava tačka” i „Iskopine reči”) organizovana u obliku fragmentarne duge pesme s analitičkim brojčanim oznakama koje pastiširaju naučni diskurs. Bez naslova, ovi tekstualni delovi funkcionišu upravo kao svojevrsne iskopine, arheološki ostaci prepoznatih životnih situacija i značenja. Pogotovo onih koje su vezane za odnos između stvaralačkih činova oca i sina, odnosno platonističkog podražavanja različitih nivoa realnosti: sveta ideja i sveta stvari.
Kao da u ovoj tački pesnik vodi pritajenu polemiku s ontološkim statusom poezije, s njenim preimućstvom, ili pak iluzijom da bude apsolutna stvarnost. Ali, s druge strane, poezija nikako ne živi samo od jezika, već i od pesnikove spretnosti i hrabrosti da se spusti što dublje u podsvesno, poluzapamćeno i tako naknadno jezikom osvesti pojedina značenja koja bi inače ostala zatamnjena: „...ići samo po / koncu slika sećanja. Lavirati. / održavati nepostojeću ravnotežu. / prašinu uzburkati vodu dići a / ne odavati ništa kao u pesmi / koju pišeš. Nevidljivi /oslonac naći u detinjstvu. /hodati tako da propadaš / sve dublje a / da ne zakačiš ni jednu / od / ključnih dubinskih / mina neprozirne / pesme (1.3.2. „Prozori stakla”).
Sećanje stoga može biti prozirno i otvoreno za poetsko istraživanje samo onda kada pesnik pokuša da racionalnim postupkom kreira priču o nastanku pesme, poput Poa u „Filozofiji kompozicije”. Pa čak i tada, autobiografsko sećanje vara, menjajući se u poetsko sećanje sa svojom vlastitom logikom i ograničenjima: „kuda je to vodilo nisam / mogao da odgovorim ali nešto me je vuklo / da saznam da li je stolica pored / stola, knjiga na svom mestu, / list papira prazan nekako / sam bolje, dalje video kroz / predmete / iako / ne mogu da / setim šta” (1.3.3.).
Čak i dugogodišnja traganja za reliktima napukle priče, opasni silasci niz stepenište do lavirinta u kojima su pohranjeni kovčezi s praznim stilskim figurama i simbolima – pesnika neprestano uveravaju da je svaki pokušaj sabiranja smisla jalov posao, uvek nepotpun i nedostatan sadržaj. Izlazak iz sebe, iz svog trenutnog identiteta često se reflektuje prelaskom iz prvog u treće lice (muškog ili ženskog roda), u objektivizovan govor koji u središnjem delu zbirke vrhuni proznom crticom „Beseda o prostoru uvek se svodi na govor o vremenu” (ovaj prelaz u izvesnoj meri narušava ritam stihovnih delova). Slike koje se sinhrono i simultano pojavljuju ovde i tamo, u trenutku pisanja i sećanja, upućuju na jednu od uvodnih pesama zbirke posvećenoj ljudskoj koži kao simbolu odeljenosti od sveta. Ali i mestu na kojem se spoljašnja percepcija preliva u nekakvo unutarnje intuitivno znanje. Gde iskopine reči neumitno postoje, obasjane toplinom prolaznosti i svog novog, uvek drukčijeg života.
Bojana Stojanovic Pantovic

Nagrada ce biti dodeljena u sredu 26.11.2008.u 19 sati ,u kafeu "Il Mile fjori",Zmajjovina 2 uz odgovarajuci program
u kojem ce ucesatovati Stevan Vukajlovic,
,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

Konkurs za Prvi medjunarodni festival Janos Siveri

Da bi se negovalo knjizevno stvaralastvo dece i omladine i da bi se sacuvala uspomena na jednog od najvecih madjarskih pesnika u Vojvodini Janosa Siverija,

prema ideji i inicijativi i Stojana Simica Krpice,uz podrsku mr Jovana Mihajila,u organizaciji Scene svih kreativnih ,
Prvi međunarodni festival za decu, i srednjoškolsku,studentsku i omladinu do 30 godina“JKanos Siveri” objavljuje konkurs za literalne radove u kategoriji pesme i priče i
pozivaju se sva zainteresovana deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina da svoje radove šalju na email adresu

stojan.simic.krpica@gmail.com (koji imaju email adresu)



ili na madjarskom jeziku na



email gizigizi67@gmail.com
odnosno postom (obicnom)

Prvi međunarodni festival poezije
"Janos Siveri"

(za konkurs)
Stojan Simic Krpica
Marka Miljanova 18/39
Novi Sad
Republika Srbija
063 550 681

Pravo ucešća imaju sva deca,srednjoškolska,studentska i omladina do 30 godina iz zemlje i sveta.
Radove (do tri pesme,odnosno do tri price ) slati do 15..12.2008.u tri primerka punim imenom i prezimenom učenika odnosno učenice, imenom škole, imenom nastavnika, odnosno profesora i adresom telefonom,emailom...Za studentsku i omladinu do 30 godina ime i prezime,adresa,telefon ili email.


Dodela diploma i plaketa 22.12.ponedeljak 2008. u 18 sati u OS "Sandor Petefi" u Novom Sadu uz odgovarajuci program s nastupom prisutnih pesnikinja i pesnika.

Dodela nagrada festivala Joan Flora

Dodela nagrada festivala Joan Flora
DODELA NAGRADA PRVOG MEĐUNARODNOG FESTIVALA ZA DECU I OMLADINU "Joan Flora"

U okviru Scene svih kreativnih(koju svakodnevno i besplatno
organizuje,uredjuje i vodi SSK) u cetvrtak 13.11.2008.godine u 16
sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva 28 bice dodela nagrada Prvog
medjunarodnog festivala za decu i omladinu"Joan Flora"

Ziri festivala radio je u sastavu mr Jovan Mihajilo(predsednik),Dr
Ofelija Meza, Nera Legac,Danijela Popov i Stojan Simic Krpica.
Na konkurs je stiglo nekoliko hiljada radova od vise stotina autora iz zemlje
i inostranstva(mahom iz zemalja bivse SFRJ).


Prvu nagradu festivala "Joan Flora " u konkurenciji do 30 godina
*na rumunskom jeziku dobice Igor Ungur iiz Zrenjanina za poeziju ,a u
konkurenciji izvan rumunskog jezika dobice Gordana Pungul iz Novog Sada
koji pise na srpskom jeziku.

nagrade na rumunskom jeziku
u kategoriji do 30 godina
prva nagrada za poeziju Igor Ungur iz Zrenjanina,student Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu


druga nagrada za pricu -Oana Ursulesku iz Novog Sada,studentica
Filozofskog fakulteta

u kategoriji osnovaca
prva nagrada za poeziju-Anja Kapikul iz Beograda

ostali
u kategoriji do 3o godina

prva nagrada za poeziju -Gordana Pungul iz Novog Sada
druga nagrada za poeziju Zoran Sokic iz Panceva
druga nagrada za poeziju Tanja Bakic iz Podgorice
treca nagrada za poeziju Barbara Plejic iz Slavonskog Broda,studentica u
Zagrebu
treca nagrada za poeziju-Milana Germanovic iz Beocina

u kategoriji srednjoskolaca
prva nagrada za poeziju-Drazen Tikvesa,Novi Sad Srbija
druga nagrada za poeziju-Ana Davidov iz Sombora
druga nagrada za poeziju -Miljan Sunjevic iz Novog Sada
treca nagrada za poeziju-Dragan Djundja iz Vranja
treca nagrada za poeziju Milica Maksimovic iz Beograda
u kategoriji osnovaca

prva nagrada za poeziju Ana Sekulic Iz Novog Sada,OS "Nikola Tesla"
druga nagrada za poeziju Jasmin Kurtanovic iz Varvarina
druga nagrada -za poeziju Klara Mijatovic iz Beograda
treca nagradu -za poeziju Ivanovic Mladen iz Nisa
treca nagrada Ksenija Radosavljevic iz Kostolca

proza

u kategoriji do 30 godina
prva nagrada za pricu Ljiljana Avramovska iz Skopja,Makedonija
druga nagrada za pricu -Bogdana Bjelica iz Novog Sada
druga nagrada za pricu -Dejan Pejcic iz Nisa
treca nagrada za pricu Anisa Trumic iz Zivinica,BiH
treca nagrada za pricu Nina Miskeljin iz Beograda

u kategoriji srednjoskolaca

prva nagrada za pricu-Bojana Apic iz Novog Sada
druga nagrada za pricu -Aleksadra Andjelic iz Beograda
treca nagrada za pricu -Mateja Debelak iz Maribora
trecu nagradu za pricu-Olgica Kovacevic iz Banjaluke,Republika Srpska

u kategoriji osnovaca

prva nagrada za pricu -Marina Jankovic iz Kragujevca
druga nagrada za pricu -Darko Jelic iz Beograda
treca nagrada za pricu Marko Spasic OS JJZmaj Sremska Kamenica

Svim nagradjenim u svim kategorijama bice dodeljene diplome a plakete
u dobitnicima
konkurenciji do 30 godina ,
u cetvrtak 13.11.2008.godine 16 sati u Novom Sadu,u Savezu slepih,Mileticeva
28 uz odgovarajuci program u kojem ce ucesatovati prof.dr.Ofelija Meza,
akademik Milan Nenadic,mr Pavel Domonji,mr Jovan Mihajilo,Danijela
Popov,Emsura Hamzic,Vesna Stojkovic,Sanja Petrovic,Ljubica Vukov
Davcik,Divna Bijelic,Rajica Dragicevic,Gojko Curcic,Sasa Nisavic,Nera
Legac,Aleksandar Obrovski,Vitomir Miletic Vitata,Jasmina
Prodanov,Svetozar Savkovic,Marina
Zinic-Ilic,Branislav Djukic,Tanja Draskovic,Tanja Radosevic,Jasna Djukic,Stojan Simic
Krpica...